Бирјан
| Бирјан мађ. Birján | |
|---|---|
 Етно кућа се мађарском и секељском заставом | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Јужна прекодунавска регија |
| Жупанија | Барања |
| Јараш | печујски |
| Основан | 1185.[1] |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2025. | 511[2] |
| — густина | 55,79 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 59′ 49″ С; 18° 22′ 34″ И / 45.99701° С; 18.37601° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 9,07 km2 |
  Бирјан Бирјан на карти Мађарске | |
| Поштански број | 7747 |
| Позивни број | (+36) 72 |
| Веб-сајт | |
| birjan | |
Бирјан (мађ. Birján) је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у печујском срезу.[3]
Географија
[уреди | уреди извор]Бирјан се налази око 17 километара југоисточно од Печуја. Његови најближи суседи су: Хашађ на северу, Олас на истоку, Печдевечер и Петерд на југу и Лотард на западу.
Речица која тече кроз Бирјански ров извире административном подручју насеља, и она се улива у речицу Семељи у северном делу Печдевечера.[4]
Историја
[уреди | уреди извор]Бирјан и његова околина су насељени од давнина. На његовој територији пронађени су налази из бакарног и бронзаног доба.[1]
Године 1295, павлински монаси су основали манастир на ободу села, који је постојао до средине 16. века, а опустео је тек током |турског периода, 1543. године. Његово име је у документима записано у облику Беран 1307. године, а Беранд 1332. и 1542. године. Током турског периода насеље је опустело а 1696. године, поменут је током пореског пописа под Леополдом I, поново је насељен, а његови становници су били босански хрвати.[1]
У 18. веку, у село су се поново населиле и мађарске породице.[1]
Демографија
[уреди | уреди извор]У време пописа из 1930. године, овде и у Беретваш-пусту која припада насељу живело је 356 Мађара, 105 Немаца, 1 Словак, 95 Хрвата и 10 других изворних говорника. Бирјан је тада био посед породице Баћани.
На попису из 2011. године, 86,9% становништва се изјаснило као Мађари, 15% као Хрвати, 9,4% као Немци и 0,8% као Румуни (13,1% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 49,2%, реформисти 6,5%, лутерани 1,5%, гркокатолици 0,2%, неконфесионално 11,9% (29% се није изјаснило).[5]
У 2022. години, 93,9% становништва се изјаснило као Мађари, 7,3% као Хрвати, 5,7% као Немци, 0,6% као Русини, 0,2-0,2% као Румуни, Украјинци, Словаци, Словенци и Пољаци, 2,9% као остале, недомаће националности (5,9% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 36,4% су били римокатолици, 4,8% калвинисти, 0,8% лутерани, 0,2% православци, 1,5% остали хришћани, 1,5% остали католици, 17,6% неконфесионални (37,2% није одговорило).[5]
| Попис становништва | ||
|---|---|---|
| Год. | Поп. | ± % п.г. |
| 1980. | 365 | — |
| 1990. | 341 | −0,68% |
| 2001. | 438 | +2,30% |
| 2011. | 527 | +1,87% |
| 2019. | 515 | −0,29% |
| 2024. | 520 | +0,19% |
| Извор: Подаци о селу на citypopulation.de.[6][7] | ||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Историја Бирјана
- ^ „Gazetteer of Hungary, 1 January 2025”. Hungarian Central Statistical Office. Приступљено 9. јануар 2026.
- ^ Основни подаци и поштански број села
- ^ „Distance Calculator Find Distance Between Cities”. Distance Calculator. Приступљено 2021-10-24.
- ^ а б Бирјан Helységnévtár
- ^ Бирјан на citypopulation.de
- ^ Становништво Бирјана (језик енглески)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Веб-сајт локалне самоуправе (језик: мађарски)
- Бирјан на fallingrain.com
- Архивирана страница портала Бирјан
