Бисерна река

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Бисерна река
Dongguan010.jpg
Бисерна река код Гуангџоуа
Zhujiangrivermap.png
Базен Бисерне реке
Опште информације
Дужина2.400 km
Басен453.700 km2
Пр. проток9.500 ​m3s
СливЈужно кинеско море
Водоток
УшћеЈужно кинеско море
Географске карактеристике
Држава/е Кина
НасељаГуангџоу, Фошан и Џунгшан
ПритокеXi River, Dong River, Liuxihe River

Бисерна река (кин. 珠江) или река Џуђјан је трећа најдужа река у Кини, након реке Јангце и Жуте реке (Хоангхо) и има дужину од око 2400 km. По пловности, налази се на другом месту после Јангцеа.

Географија реке[уреди | уреди извор]

Река се налази на југу земље. Извире у покрајини Јунан и тече кроз покрајине Гуејџоу, Гуангси и Гуандунг, до Јужног кинеског мора. На ушћу у Јужно кинеско море река формира широку делту јужно од Гуангџоуа. На обалама које се протежу ка ушћу налази се Хонгконг и Макао. На улазу у ушће је планински архипелаг Ваншан.

Притоке[уреди | уреди извор]

Главне притоке Бисерне реке су: Сијанг (Западна река), Дунгјанг (Источна река) и Бејијанг (Северна река). Међутим, многи геолози се слажу да Бисерна река настаје тек спајањем река Сијанг (Западна река) и Бејијанг (Северна река), а 70 km од града Гуангџоуа им се придружује и Дунгјанг (Источна река), након тог тече према свом ушћу у Јужно кинеско море, где формира велику делту површине 7500 km² [1].

Насеља на реци[уреди | уреди извор]

Бисерна река ноћу у близини Гуангџоуа

Бисерна река је име добила по малом Бисерном острву, који се састоји само од песка и представља рукавац ове реке према своме ушћу. Острво се пре налазило усред реке, али променама у току реке, сада је уз саму обале. У близини овог острва, преко реке је изграђен висећи мост, дужине 3618 m. А недалеко од острва у делти се налази један од највећих градова у Кини Гуангџоу. Остали већи градови на острвима делте су Фошан и Џунгшан. Најзначајнији градови у самом ушћу, су Макао, Хонгконг, те Шенџен и Џухај.

Рукавац који тече кроз Гуангџоу (некадашњи Кантон) некад је био широк преко 2 km, па су га звали Бисерно море. Временом се сузио, тако да је данас широк само 180 м. Данас се уз његове обале протеже слободна предузетничка зона и једна од најбрже растућих привредних региона Кине.

Уређивање реке и пловност[уреди | уреди извор]

Сплавови за гајење бисера на ушћу Бисерне реке

Бисерна река је пловна великим делом свога корита. Реком плове многи рибарски чамци, бродови, али и сплавови на којима се узгајају бисери. Речно ушће Бисерне реке се редовно чистити и за пролаз прекоокеанских бродова.

Ипак, без обзира на пловност и чишћење, река је један од најзагађенијих водотокова у свету [2].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Pearl River Delta (на језику: енглеским). Encyclopædia Britannica. Приступљено 25. 11. 2012. 
  2. ^ Made in Britain, dumped in China, The Independent, https://web.archive.org/web/20080412102006/http://www.independent.co.uk/environment/made-in-britain-dumped-in-china-433731.html

Литература[уреди | уреди извор]