Бисерна река
| Бисерна река | |
|---|---|
 Бисерна река код Гуангџоуа | |
 Базен Бисерне реке | |
| Опште информације | |
| Дужина | 2.400 km |
| Басен | 453.700 km2 |
| Пр. проток | 9.500 m3⁄s |
| Слив | Јужно кинеско море |
| Водоток | |
| Ушће | Јужно кинеско море |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Кина |
| Насеља | Гуангџоу, Фошан и Џунгшан |
| Притоке | Xi River, Dong River, Liuxihe River |
| Река на Викимедијиној остави | |
Бисерна река (кин. 珠江) или река Џуђјан је трећа најдужа река у Кини, након реке Јангце и Жуте реке (Хоангхо) и има дужину од око 2400 km. По пловности, налази се на другом месту после Јангцеа.
Географија реке[уреди | уреди извор]
Река се налази на југу земље. Извире у покрајини Јунан и тече кроз покрајине Гуејџоу, Гуангси и Гуандунг, до Јужног кинеског мора. На ушћу у Јужно кинеско море река формира широку делту јужно од Гуангџоуа. На обалама које се протежу ка ушћу налази се Хонгконг и Макао. На улазу у ушће је планински архипелаг Ваншан.
Притоке[уреди | уреди извор]
Главне притоке Бисерне реке су: Сијанг (Западна река), Дунгјанг (Источна река) и Бејијанг (Северна река). Међутим, многи геолози се слажу да Бисерна река настаје тек спајањем река Сијанг (Западна река) и Бејијанг (Северна река), а 70 km од града Гуангџоуа им се придружује и Дунгјанг (Источна река), након тог тече према свом ушћу у Јужно кинеско море, где формира велику делту површине 7500 km² [1].
Насеља на реци[уреди | уреди извор]
Бисерна река је име добила по малом Бисерном острву, који се састоји само од песка и представља рукавац ове реке према своме ушћу. Острво се пре налазило усред реке, али променама у току реке, сада је уз саму обале. У близини овог острва, преко реке је изграђен висећи мост, дужине 3618 m. А недалеко од острва у делти се налази један од највећих градова у Кини Гуангџоу. Остали већи градови на острвима делте су Фошан и Џунгшан. Најзначајнији градови у самом ушћу, су Макао, Хонгконг, те Шенџен и Џухај.
Рукавац који тече кроз Гуангџоу (некадашњи Кантон) некад је био широк преко 2 km, па су га звали Бисерно море. Временом се сузио, тако да је данас широк само 180 м. Данас се уз његове обале протеже слободна предузетничка зона и једна од најбрже растућих привредних региона Кине.
Уређивање реке и пловност[уреди | уреди извор]
Бисерна река је пловна великим делом свога корита. Реком плове многи рибарски чамци, бродови, али и сплавови на којима се узгајају бисери. Речно ушће Бисерне реке се редовно чистити и за пролаз прекоокеанских бродова.
Ипак, без обзира на пловност и чишћење, река је један од најзагађенијих водотокова у свету [2].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Pearl River Delta” (на језику: енглеским). Encyclopædia Britannica. Приступљено 25. 11. 2012.
- ^ Made in Britain, dumped in China, The Independent, https://web.archive.org/web/20080412102006/http://www.independent.co.uk/environment/made-in-britain-dumped-in-china-433731.html
Литература[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета, Треће издање .; Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2..
 |
Бисерна река на Викимедијиној остави. |