Бисерне папуле пениса

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бисерне папуле
Hirsuties papillaris coronae glandis.jpg
Бисерне папуле на главићу пениса
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностДерматовенерологија
ICD-10N48.89
ICD-9-CM607.89
eMedicinearticle/1058826

Бисерне папуле пениса или Тисонове жлезде (лат. hirsuties papillaris genitali),[1] бенигне (доброћудне) променама локализоване на кожи пениса (мушког уда), које су кружно распоређени у једном или више редова, обично у сулкусу или корону главића уда. Погрешно се проглашавају за за полно преносиву болест, што код пацијената може изазвати страх и велику нервозу све док се њихов доброћудна природа не разјасни.

Бисерне папуле пениса се сматрају нормалним физиолошким стањем и нису повезана се сексуалним активностима, али због свог естетског изгледа понекад могу бити огарничавајући фактор у нормалним полним односима, због страха од заразе, код жена или стида, код мушкараца.

Епидемиологија[уреди]

Бисерне папуле пениса се јављају скоро код сваког трећег мушкарца. Чешће су код сексуално активних мушкараца у пубертету и млађој одраслој доби, као и код необрезаних мушкараца.[2]

Са старењем њихов број се значајно смањује.

Нису последица нехигијене, и не преносе се полним контактом.

Клиничка слика[уреди]

Бисерне папуле су мале жућкасто-беле избочине, налик бубуљицама, локализоване на рубу главића пениса. Глатке су и сјајне површине, пречника мањег од 1 mm.[3] Често се јављају и у неправилном низу, поређане кружно у више редова. Временом постају мање уочљиве.

Не изазивају никакве тегобе, нити постоји могућност малигне алтерације. Представљају само козметички дефект.

Бисерне папуле пениса - локализација и изглед
Hirsuties papillaris coronae glandis enlarged.jpg Papillaris genitalis.jpg Hirsuties papillaris coronae glandis macro.jpg

Дијагноза[уреди]

Дијагноза се поставља на основу клиничког прегледа кожних промена од стране уролога или дерматовенеролога.

Евентуалне потешкоће у дијагностици могу се отклонити биопсијом и микроскопским прегледом наведених кожних промена - када се на препарату уочава:

  • различит број проширених крвних судова, који су танких зидова,
  • умножавање ћелија везивног ткива и
  • умножавање фибробласта.[4]

Диференцијална дијагноза[уреди]

Уколико је промена удружена са симптомима и знацима запаљења - црвенило, оток и свраб, треба имати у виду другу етиологију (узрок) болести.

Често се бисерне папуле мешају са кондиломима (полним брадавицама), који спадају у полно преносиве болести узроковане ХПВ инфекцијом или са молускум контагиозумом (molluscum contagiosum) вирусом из групе ДНК.

Дијагнозе у разматрању Диференцијална дијагноза
  • Кондиломи,[5]
  • Ектопична себороеја лојних жлезда
  • Примарни сифилис.[6]
  • Молускум контагиозум

Терапија[уреди]

Како се у већини случајева ради о физиолошкој (природној) врсти коже пениса, лечење најчешће није потребно.

Имајући у виду да промене често могу изазвати психичке сметње — код мушкараца осећаја стида, несигурност и избегавања полних односа, а код жена страх о заразе, у таквим случајевима саветује се њихово уклањање.

У свакодневној лекарској пракси за уклањања бисерних папула примењију се:

Електротерапија

Ова врста лечења подразумева директну примену електричне енергије на самим папулама.[7]

Киретажа

Стругање папула или киретажа, једна је од метода коју треба да изводи искључиво лекар.

Не препоручује се пацијентима да сами стружу папуле јер могу довести до инфекције и црвенила, а при томе папула ће се поново вратити за неколико дана.

Терапија yгљен-диоксид ласером

Ова терапија је јако скупа метода са недовољним бројем података о њеној валидности.[8][9][10]

Криотерапија

Криотерапија код лечења бисерних папула заснива се на смрзавању промена течним азотом на - 196˚С, и локалној примени подофилина. Како ова врста терапије не даје добре резултате, за сада се не препоручују у лечењу бисерних папула.[11]

Компликације[уреди]

До данас, нису утврђене компликације код бисерних папула пениса.

Прогноза[уреди]

Бисерне папуле пениса обично су без симптома и код неких особа опстају кроз цео живот, иако са старењем, постепено постају све мање видљиве.

Едукација[уреди]

Едукује пацијента о бенигној природе бисерних папула пениса, мора бити обавеза свих чинилаца у здравственом просвећивању.

Сазнање пацијента и његовог сексуалног партнера, да се ове лезије не преносе кроз полне активности, значајно помаже у отклањању страха, код оба партнера.

Извори[уреди]

  1. ^ Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology. St. Louis: Mosby. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  2. ^ Rehbein HM. Pearly penile papules: incidence. Cutis. 1977 Jan. 19(1):54-7.
  3. ^ Richard Pattman, Michael Snow, Pauline Handy, Babiker Elawad, Oxford handbook of genitourinary medicine, HIV, and AIDS, Volume 13.
  4. ^ Ozeki M, Saito R, Tanaka M. Dermoscopic features of pearly penile papules. Dermatology. 2008. 217(1):21-2.
  5. ^ Watanabe T, Yoshida Y, Yamamoto O. Differential diagnosis of pearly penile papules and penile condyloma acuminatum by dermoscopy. Eur J Dermatol. 2010 Feb 22.
  6. ^ Gouveia AI, Borges-Costa J, Soares-Almeida L. Atypical pearly penile papules mimicking primary syphilis. Acta Dermatovenerol Croat. 2014 Dec. 22(4):311-2.
  7. ^ Agha K, Alderson S, Samraj S, Cottam A, Merry C, Lee V, et al. Pearly penile papules regress in older patients and with circumcision. Int J STD AIDS. 2009 Nov. 20(11):768-70.
  8. ^ Beylot C. What's new in aesthetic dermatology: filler and laser treatments. Ann Dermatol Venereol. 2009 May. 136 Suppl 4:S152-9.
  9. ^ Lane JE, Peterson CM, Ratz JL. Treatment of pearly penile papules with CO2 laser. Dermatol Surg. 2002 Jul. 28(7):617-8.
  10. ^ Magid M, Garden JM. Pearly penile papules: treatment with the carbon dioxide laser. J Dermatol Surg Oncol. 1989 May. 15(5):552-4.
  11. ^ Ocampo-Candiani J, Cueva-Rodriguez JA. Cryosurgical treatment of pearly penile papules. J Am Acad Dermatol. 1996 Sep. 35(3 Pt 1):486-7.

Литература[уреди]

  • Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology. St. Louis: Mosby. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  • Sonnex C, Dockerty WG. Pearly penile papules: a common cause of concern. Int J STD AIDS. 1999 Nov. 10(11):726-7.
  • Agha K, Alderson S, Samraj S, et al. Pearly penile papules regress in older patients and with circumcision. Int J STD AIDS. 2009 Nov. 20(11):768-70.
  • Monroe JR. Does this man have genital warts? Pearly penile papules. JAAPA. 2009 Feb. 22(2):16.
  • Micali G, Lacarrubba F. Augmented diagnostic capability using videodermatoscopy on selected infectious and non-infectious penile growths. Int J Dermatol. 2011 Dec. 50(12):1501-5.
  • Krakowski AC, Feldstein S, Shumaker PR. Successful Treatment of Pearly Penile Papules with Carbon Dioxide Laser Resurfacing After Local Anesthesia in an Adolescent Patient. Pediatr Dermatol. 2014 Dec 29.
  • Rokhsar CK, Ilyas H. Fractional resurfacing for the treatment of pearly penile papules. Dermatol Surg. 2008 Oct. 34(10):1420-2; discussion 1422.
  • Gan SD, Graber EM. Treatment of Pearly Penile Papules with Fractionated CO2 Laser. J Clin Aesthet Dermatol. 2015 May. 8 (5):50-2.
  • Sapra P, Sapra S, Singh A. Pearly penile papules: effective therapy with pulsed dye laser. JAMA Dermatol. 2013 Jun. 149(6):748-50.
  • Baumgartner J. Erbium: yttrium-aluminium-garnet (Er:YAG) laser treatment of penile pearly papules. J Cosmet Laser Ther. 2012 Jun. 14(3):155-8.

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).