Битка за Грачац (1943)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Битка за Грачац
Део Другог светског рата у Југославији
Време: 13. - 16.јануар 1943.г.
Место: Грачац (Лика)
Резултат: Одлучујућа победа ЈВуО, НОВЈ се повукла ка северу
Територијалне
промене:
Југословенска војска у отаџбини одбранила град
Сукобљене стране
 ЈВуО  НОВЈ
Команданти и вође
Југословенска војска у отаџбини Момчило Ђујић
Југословенска војска у отаџбини Михаило Томашевић
Југословенска војска у отаџбини Миливој Вуксановић
Народноослободилачка војска Југославије Иван Гошњак
Народноослободилачка војска Југославије Срећко Манола
Укључене јединице
Југословенска војска у отаџбини Динарска четничка дивизија Народноослободилачка војска Југославије Први корпус Народноослободилачке војске Хрватске
Јачина
око 2500 војника око 6000 војника
Жртве и губици
42 погинула 516 погинулих, 26 заробљених

Битка за Грачац је битка вођена за време Другог светског рата, од 13. до 16.јануара 1943. године, између снага НОВЈ-а с једне снага ЈВуО с друге стране. Битка се састојала из напада Народноослободилачке војске Југославије на Грачац, борби унутар града и четничке противофанзиве, која је резултирала разбијањем главнивне комунистичких снага које су биле мобилисане за ову битку и њиховим повлачењем на север, према Бихаћу. У суштини, битка је део Грађанског рата у окупираној Југославији за време Другог светског рата и плана ЈВуО који је имао за циљ уништавање Бихаћке републике, коју су комунисти створили на територији Независне државе Хрватске након успешне немачке офанзиве 1941. године и Бихаћке операције 1942. године. У бици је погинуло 558 људи, од тога пет официра ЈВуО и две жене. Ипак, план ЈВуО, који је предвиђао општу офанзиву према НОВЈ и уништавање Бихаћке републике, није био остварен због операције Вајс, коју су спровеле снаге Сила Осовине јануара 1943. године.

Увод[уреди]

Пошто је искрцавање савезника на јадранску обалу деловало све извесније, Врховна команда ЈВуО је планирала да свим својим снагама нападне слободну територију под контролом комунистичке Народноослободилачке војске Југославије, са центром у Бихаћу и нанесе јој одлучујући пораз пред коначни обрачун са снагама Силе Осовине, који би уследио након евентуалног искрцавања западних савезника на јадранску обалу. Генерал Драгољуб Михаиловић је 1.јануара 1943. године наредио велики покрет својих снага ка западним тачкама Југославије, како би се протерали партизани и заузеле позиције пред очекивани ратни расплет. Међутим, план није могао бити у потпуности остварен због проблема са преласком четничких трупа под командом мајора Павла Ђуришића и пуковника Баја Станишића из Црне Горе у Западну Босну, Лику и Далмацију.

Уочивши долазак херцеговачких четника у Грачац, град на прузи Сплит-Загреб у коме су Срби чинили већинско становништво, комунисти су ангажовали велике снаге да га освоје.

Однос снага пред битку[уреди]

Следећи одреди Динарске четничке дивизије били су распоређени у Грачацу или непосредној околини.

  • Грачачка бригада под командом капетана Марка Црљенице. Ово је заправо био пук „Вожд Карађорђе“, премеменован у бригаду, као и остали пукови Динарске четничке дивизије, децембра 1942. године. Бригада је била смештена по околним селима.
  • Босанска бригада „Гаврило Принцип“, под командом ваздухопловног мајора Михаила Томашевића. По повлачењу из Босанског Грахова, бригада је стигла у Грачац 7. децембра 1942. године. Имала је три батаљона са укупно 650 бораца. Налазили су се у самом Грачацу - један батаљон у горњем, а два батаљона у доњем делу града.
  • Далматинске јединице под, под командом поручника Милана Шућура. Своје три чете, дан уочи напада Шућур је распоредио на стратешки најважнија места: на коте Букови врх и Градина, затим на излаз из доњег града према железничкој станици и на раскрсницу путева Обровац - Госпић.
  • Невестињски корпус, под командом капетана Милорада Поповића, из састава Баћовићевог Експедиционог корпуса, који је дошао у Грачац 19. децембра 1942. године.Један део Поповићевих четника био је у горњем, други у доњем делу града, а трећи - Зубачки батаљон поручника Душана Вучковића у оближњем селу Главица Ђекић.

Командант Динарске четничке дивизије био је четнички војвода Момчило Ђујић, док је командант свих трупа у бици за Грачац био мајор ваздухопловства Михаило Томашевић, а његов помоћник и уједно командант места артиљеријски капетан Миливој Вуксановић.

На страни Народноослободилачке војске Југославије, битком за Грачац командовао је Главни штаб Хрватске. Најелитнија јединица Главног штаба Хрватске била је 6. личка дивизија којом је командовао Срећко Манола. У 6. дивизији најелитнијом јединицом је сматран Ударни батаљон 2. бригаде, од 500 партизана, давно испробаних у борби. Командант Првог корпуса Народноослободилачке војске Хрватске био је Иван Гошњак, који ће касније постати генерал ЈНА. Око 6000 партизана опколико је Грачац уочи Српске Нове године, очекујући неопрезност четника и брзу победу.

Ток битке[уреди]

Напад НОВЈ на град и борбе унутар града[уреди]

Комунисти су у Грачацу имали доушнике, од којих им један 13. јануара увече доноси информацију да је ситуација у граду повољна за почетак операције. Напад НОВЈ је отпочео сат пре поноћи, из четири правца. Прикривши се по мраку и невремену, један партизански батаљон без испаљеног метак заузима коту Букови врх и заробљава једну чету Далматинске јединице. Истовремено, друга група партизана заузима Градину, најважнију коту за одбрану града. Такође, у исто време, партизански Ударни батаљон, имитирајући двојну колону четника, из правца железничке станице долази право на главни улаз у Грачац. Партизани су знали лозинку и представили су се као у то време уобичајена смена за неку јединицу из састава Динарске четничке дивизије. Када је колона стигла до прве куће, са сменом страже, бешумно су ликвидирани и ови четници и они на улазу у град. Тако је 500 најбољих, до зуба наоружаних партизана преплавило доњи део града, а да четници још увек нису дали знак за узбуну.

Припуцало се у оном часу када је Ударни батаљон ушао у доњи дао града, са Градине, одакле се повлачио вод далматинских четника. Капетан Миливој Вуксановић је позвао телефоном Буков врх, а одговорили су му партизани, уз претње и псовке. Увидевши да су партизани ушли у град, Вуксановић је дао знак за узбуну.

Делови Ударног батаљона су најпре напали болницу, чија је зграда била највећа у доњем делу града. Поред тридесетак добро наоружаних четника болницу је бранио и пуковник Димитрије Узунчевић, инспектор трупа Динарске четничке дивизије лично. Партизани одмах заузимају приземље и притом гине болничарка Милева Цвјетковић. Болничари, рањеници и четници се повлаче на спрат, организујући одбрану под командом пуковника Узунчевића, који после неколико сати борби гине на степеницама, одакле је пуцао на партизане. Четници стављају запреке на врата и прозоре да не би улетеле бомбе и пружају жесток отпор све до јутра, кад наносе тешке губитке Ударном батаљону који се повлачи неколико стотина метара од болнице.

У међувремену, четници под командом Милорада Поповића, предузели су опкољавање Ударног батаљона, након што су пружили жесток отпор из кућа у граду.

Кључна борба за исход битке одиграла се на Градини. Схвативши њен значај, командант 1. батаљона Бригаде „Гаврило Принцип Михаило Томашевић шаље два вода да је поврате по сваку цену. Војници крећу уз стрмини, по олуји и мрклом мраку у јуриш потискујући партизане на северне и западне падине Градине, према селу Азаповићи. Отуда су стално нападали Градину али су четници и током те ноћи и током наредна два дана одржали свој положај. Још једна важна борба одиграла се у селу Главица Ђекић, које је бранио Зубачки батаљон, под командом поручника Душана Вучковића, који је погинуо током ове битке. После неколико сати борбе, олуја и невреме поплавили су село па партизанска резерва није могла да се укључи у борбу.

У свом извештају, од 15. јануара, капетан Иван Гошњак, командант Првог корпуса Народноослободилачке војске Хрватске обавештава Главни штаб Хрватске да циљеви нису испуњени и да су комунистичке снаге приморане да прекину операцију.

Четничка противофанзива[уреди]

Повлачење партизанских снага почело је 15. јануара, односећи мртве и рањене у околна села. Тога дана нападали су још само у правцу Главице Ђекића, док је опкољени Ударни батаљон и даље одбијао да се преда. Пре зоре 16. јануара један четнички батаљон напада партизане са севера у Азаповићима. Четници испуњавају задатак и потискују партизанске резерве из села Љубовића. Око 8 сати ујутру Ударни батаљон био је потпуно опкољен и нападнут са свих страна. Обруч око партизанских снага у граду се стезао, које покушавају да се пробију на Градину, али не успевају. Читав Ударни батаљон је уништен у граду, док се само двадесетак војника предало четницима.

Одмах потом, потучени су партизани иза Главице Ђекића чиме је битка завршена. У бици за Грачац уништена је најбоља јединица Главног штаба Хрватске, а партизани су се повукли према Бихаћу.

Последице[уреди]

Комунисти су знали да је ово један од пораза са озбиљним последицама. Командант Главног штаба Хрватске, Иван Рукавина, рекао је у извештају Јосипу Брозу Титу 19. јануара. 1943. године “да снаге 6. дивизије не би могле ликвидирати у овој ситуацији Грачац“. Дан касније почела је операција Вајс.

Након битке, командант Динарске четиничке дивизије, четнички војвода Момчило Ђујић јавља генералу Дражи Михаиловићу да је током битке уништена главнина комунистичких снага у Лици и Далмацији. У бици је погинуло 558 људи, од тога пет официра ЈВуО и две жене. Ипак, након почетног успеха, четници нису могли да нанесу одлучујући ударац комунистима због почетка операције Вајс, која је била усмерена против комуниста Сила Осовине.

Литература[уреди]

  • Зборник докумената, том 2, књига 7, 359.
  • Б. Болта, Грачачка четничка бригада, 238.
  • Б. Болта, Грачачка четничка бригада, 237-238.
  • Б. Болта, Грачачка четничка бригада, 243, 244.
  • Зборник докумената', том 5, књига 11, 147.
  • Зборник докумената', том 2, књига 7, 376-377.
  • Б. Болта, Грачачка четничка бригада, 250, 251.
  • Б. Болта, Грачачка четничка бригада, 254, 255, 255-258.
  • АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 1\1.
  • F. Fatutta, Studi Storico-Militari.
  • Зборник докумената'', том 5, књига 11, 123.
  • АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 2\1.
  • Зборник докумената', том 2, књига 7, 439.
  • Зборник докумената', том 5, књига 11, 272-274.
  • Зборник докумената', том 2, књига 7, 439, 440.
  • Зборник докумената', том 2, књига 7, 445, 475.