Битка за Задар
| Битка за Задар | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Рат у Хрватској | |||||||||
| |||||||||
| Команданти и вође | |||||||||
 Владимир Вуковић Ратко Младић Трпко Здравковски |
 Антон Тус Јосип Туличић | ||||||||
| Укључене јединице | |||||||||
 ТО Крајина |
 Полиција Хрватске | ||||||||
| Јачина | |||||||||
| око 7.000 | 4.500 | ||||||||
| Жртве и губици | |||||||||
| Непознато | Непознато | ||||||||
| 34 цивила погинула у артиљеријском гранатирању Задра | |||||||||
Битка за Задар била је војни сукоб између Југословенске народне армије (ЈНА), коју су подржавале снаге хрватских Срба из САО Крајине, и Збора народне гарде (ЗНГ), кога је подржавала Полиција Хрватске. Битка је вођена северно и источно од града Задар, Хрватска, у другој половини септембра и почетком октобра 1991. године током рата у Хрватској. Иако је почетни задатак ЈНА био да деблокира хрватску опсаду касарни ЈНА у граду и изолује Далмацију од остатка Хрватске, наређења су током борби проширена и на заузимање задарске луке у центру града.
Напредовање ЈНА подржавали су ратно ваздухопловство и морнарица.
Борбе су престале 5. октобра када је постигнуто примирје, након што је ЈНА стигла на ободе Задра и пресекла све копнене путеве ка граду. Накнадни преговори резултирали су делимичним повлачењем ЈНА, поновним отварањем Јадранске магистрале ка Задру и евакуацијом касарни ЈНА из града. ЈНА је остварила део својих циљева; блокирала је Масленички мост (последњу копнену везу између Загреба и Задра), али је остао отворен пут преко острва Пага (уз помоћ трајекта). Гарнизон ЈНА у Задру је евакуисан, али је ЗНГ заузео неколико мањих положаја у граду. Лука није освојена, иако је била блокирана од стране морнарице.
Септембарско–октобарске борбе довеле су до погибије 34 цивила у Задру услед артиљеријског гранатирања. Хрватска је касније оптужила 19 официра ЈНА за ратне злочине против цивилног становништва; они су суђени и осуђени у одсуству на затворске казне.
Позадина
[уреди | уреди извор]Након изборног пораза владе Социјалистичке Републике Хрватске 1990. године, етничке тензије између Хрвата и хрватских Срба су се погоршале, а Југословенска народна армија (ЈНА) је запленила оружје Територијалне одбране (ТО) Хрватске како би се смањила могућност отпора.[1] Дана 17. августа избио је отворени устанак хрватских Срба,[2] концентрисан у претежно српским подручјима далматинског залеђа око Книна,[3] као и у деловима Лике, Кордуна, Бановине и Славоније.[4]
Након два неуспешна покушаја Србије (уз подршку Црне Горе и српских покрајина Војводине и Косова) да добије одобрење Председништва СФРЈ за акцију ЈНА ради разоружавања хрватских снага безбедности у јануару 1991. године,[5] и безкрвног сукоба у марту између српских побуњеника и хрватске специјалне полиције,[6] ЈНА (уз подршку Србије и њених савезника) затражила је од федералног Председништва ратна овлашћења и увођење ванредног стања. Захтев је одбијен 15. марта, а ЈНА је стављена под контролу председника Србије Слободана Милошевића. Милошевић, који је више тежио проширењу Србије него очувању Југославије, запретио је да ће заменити ЈНА српском војском и изјавио да више не признаје ауторитет савезног председништва. Та претња је условила да ЈНА постепено замени планове о очувању Југославије стратегијом српског ширења.[7] До краја марта, сукоб је ескалирао након првих жртава у инциденту на Плитвичким језерима.[8] ЈНА је интервенисала, подржавајући побуњенике и спречавајући хрватску полицију да реагује.[7] Почетком априла, вође српског устанка у Хрватској изјавиле су намеру да припоје територије под њиховом контролом Србији; Влада Хрватске то је видела као намеру отцепљења од Хрватске.[9]
Почетком 1991. Хрватска није имала редовну војску; да би ојачала одбрану, земља је удвостручила број полицајаца на око 20.000. Најефикаснији део снага била је специјална полиција од 3.000 људи, распоређена у 12 батаљона са војном организацијом; додатних 9.000–10.000 регионално организованих резервних полицајаца било је груписано у 16 батаљона и 10 самосталних чета. Иако је већина била опремљена лаким наоружањем, део снага је био ненаоружан.[10] У мају је хрватска влада одговорила формирањем Збор народне гарде (Zbor narodne garde, или ЗНГ),[11] али је њен развој био успорен због Уједињених нација и ембарга на оружје који је уведен у септембру.[12]
Увод
[уреди | уреди извор]У априлу и почетком маја етничке тензије у Задру и северној Далмацији ескалирале су након појачаних диверзантских активности усмерених против телекомуникација, електроенергетске мреже и друге имовине.[13] Дана 2. маја ситуација се додатно погоршала након убистава хрватских полицајаца у Боровом Селу и Франка Лисице (припадника хрватске специјалне полиције) у селу Полаца (код Задара) од стране снага САО Крајина. Вест је истог дана изазвала немире у Задру, када су колоне демонстраната марширале кроз центар града захтевајући оружје за сукоб са хрватским Србима, при чему су разбијани излози радњи у власништву српских фирми и грађана српске националности.[14] Хрватске радње у Книну уништене су у знак одмазде у ноћи између 7. и 8. маја.[15] ЈНА је активно учествовала у догађајима у оближњем Бенковцу 19. маја, делећи летке са именима 41 Хрвата означеног за непосредну ликвидацију[16] и снабдевајући оружјем снаге САО Крајине у области.[17] Крајем маја сукоб је постепено ескалирао у размену минобацачке ватре.[18]
Од краја јуна до јула, северна Далмација бележила је свакодневне оружане чарке али без већих борби; ипак, растући интензитет сукоба у региону (и широм Хрватске) натерао је становнике Задра да граде склоништа.[19] Власти САО Крајине позвале су 11. јула три јединице ТО у залеђу Задра (дан након смртоносне пуцњаве на хрватску полицијску патролу у задарском крају),[20] а крајем јула 9. (Кнински) корпус ЈНА започео је регрутовање српског становништва у Бенковцу ради попуне својих редова.[21] Дана 1. августа, Хрватска је распоредила два батаљона 4. гардијске бригаде ЗНГ у Крушево (код Обровца); два дана касније били су укључени у борбе са снагама ТО и полиције САО Крајине — први оружани сукоб рата у Хрватској у региону.[22] Растуће амбиције САО Крајине најављене су средином августа, када је Милан Мартић, један од њених лидера, говорио о планираном заузимању Задра.[23] Крајем тог месеца ЈНА је отворено стала на страну САО Крајине. Дана 26. августа јединице и артиљерија 9. (Книнског) корпуса (под командом начелника штаба пуковника Ратка Младића) напали су село Кијево, напредујући са снагама САО Крајине и протерујући све Хрвате из села.[24] Још један регионални ударац за Хрватску догодио се 11. септембра када је ЈНА заузела Масленички мост, пресекавши последњу копнену везу између Далмације и остатка Хрватске.[25]
Дана 14. септембра ЗНГ и хрватска полиција блокирали су и прекинули комуналне услуге свим доступним објектима ЈНА, чиме је започела Битка за касарне.[26] Потез је погодио 33 велике касарне ЈНА у Хрватској[27] и низ мањих објеката (укључујући граничне пунктове и складишта оружја и муниције),[26] приморавши ЈНА да промени планове за кампању у Хрватској.[28]
Ток битке
[уреди | уреди извор]Септембар
[уреди | уреди извор]Планирана кампања ЈНА укључивала је напад у подручју Задра од стране 9. (Книнског) корпуса. Корпус је започео операције против ЗНГ 16. септембра; потпуно мобилисан и спреман за распоређивање, имао је задатак да изолује Далмацију од остатка Хрватске.[29] Ради остварења овога, јединице су напредовале главном осовином у правцу Водица и споредним правцима према Задру, Дрнишу и Сињу. Почетни напад био је намењен стварању услова за нападе на Задар, Шибеник и Сплит.[30] Главнину 221. механизоване бригаде ЈНА, са батаљоном тенкова Т-34 из Другог светског рата замењеним батаљоном М-84 тенкова из корпусне резерве, чинио је главни правац напада, уз подршку делова ТО САО Крајине. Споредни напад (према Биограду на Мору) додељен је 180. механизованој бригади (уз подршку Т-34 батаљона издвојеног из 221. бригаде), 557. мешовитом противоклопном артиљеријском пуку и деловима ТО САО Крајине. Додатни делови 221. бригаде одвојени су са главне осовине и имали су задатак да подигну блокаду ЗНГ око гарнизона ЈНА у Сињу и Дрнишу. Офанзиву је подржавао 9. мешовити артиљеријски пук и 9. војнополицијски батаљон.[31] Иако је првобитно имала споредну улогу, 180. бригада са 3.000 људи постала је главна ударна снага против Задра.[32] Град су бранили делови 4. гардијске бригаде, 112. пешадијске бригаде, самостални батаљони Бенковац–Станковци и Шкабрња, као и полиција.[33][34][35] Иако је ЈНА проценила снагу хрватских трупа на око 4.500 људи,[36] хрватске јединице биле су слабо наоружане.[37] Одбраном града командовао је пуковник Јосип Туличић, начелник Задарског сектора 6. (Сплитске) оперативне зоне.[38]
Офанзива је почела у 16:00 16. септембра; другог дана командант 9. (Книнског) корпуса ЈНА, генерал-мајор Владимир Вуковић изменио је почетни план због снажног отпора ЗНГ и хрватске полиције (који су се ослањали на насељена места и конфигурацију терена да задрже ЈНА). Вуковићеве измене подразумевале су преусмеравање дела снага на напад на Дрниш и Сињ, док је остатак снага одмарао.[39] Ове наредбе потврдио је 18. септембра командант Војно-поморског округа ЈНА, вицеадмирал Миле Кандић.[40] Југословенска ратна морнарица започела је блокаду хрватске јадранске обале 17. септембра,[30] додатно изоловавши Задар, а снабдевање града електричном енергијом било је прекинуто првог дана напада.[33] ЗНГ је 18. септембра истиснут из Полаче, према Шкабрњи.[41] Хрватске снаге су заузеле седам објеката ЈНА у Задру,[33] од којих је најзначајнија била касарна и складиште „Турске куће“. Заплењено је око 2.500 пушака, 100 М-53 митраљеза[41] и муниција, мада је Југословенско ратно ваздухопловство бомбардовало касарну 22. септембра у неуспелом покушају да спречи изношење оружја. Заплењено оружје ојачало је хрватску одбрану, али су напади ЈНА северно од града довели до застоја; хрватске снаге биле су превише растегнуте да би могле и да бране град и да освоје преостале касарне, док су опкољени гарнизони ЈНА били сувише слаби да пробију обруч.[30]
Након тога, у подручју Задра уследио је застој борби све до краја месеца, са само спорадичном паљбом и мањим окршајима.[42] У том периоду ЈНА је усмерила напоре на битку за Шибеник и напредовање према Сињу. Иако је ЗНГ бранио Шибеник и Сињ, изгубио је Дрниш, напустивши га пре уласка ЈНА 23. септембра. Током последње недеље септембра ЈНА је поново усмерила пажњу на Задар, појачавши артиљеријско гранатирање града и окончавши поморску блокаду 23. септембра.[30] Дана 29. септембра ЈНА је напредовала ка Задру, заузевши села Булћ, Лишане Островичке и Вукшић[41] и најавивши намеру да евакуише своју задарску касарну (погођену дезертерством).[43]
Октобар
[уреди | уреди извор]Борбе су се наставиле 2. октобра,[44] када је напад ЈНА тенковско-пешадијским снагама на Надин — најсевернију тачку отпора ЗНГ у задарском подручју — одбијен.[45] Југословенска ратна морнарица је 3. октобра поново увела блокаду Јадрана.[46] Тога дана, 9. (Кнински) корпус ЈНА наредио је нови напад на Задар ради деблокаде својих касарни у граду, уништења ЗНГ (или његовог протеривања из града) и заузимања луке у центру Задра. Ударне снаге појачане су 1. батаљоном 592. механизоване бригаде.[47] Офанзива је почела у 13:00 4. октобра, уз подршку артиљерије, морнарице и авијације.[30] Опкољени гарнизони ЈНА у граду, осим оног у Шепуринама, такође су пружали минобацачку и снајперску подршку. 271. лаки артиљеријски пук и 60. средњи самохodni ракетни пук ПВО ЈНА, стационирани у Шепуринама, пробили су хрватску опсаду и придружили се наступајућим снагама. Иако су ЗНГ и полиција држали град и нанели велике губитке, до ноћи између 4. и 5.
Последице
[уреди | уреди извор]
ЈНА 9. (Кнински) корпус је завршио значајан део свог додељеног задатка пре него што је почела свеопшта офанзива против хрватских снага у другој половини септембра, заузимањем моста Масленица, који је блокирао Адријатску магистралу и скоро потпуно изоловaо Далмацију од остатка Хрватске.[48] Ова изолација је додатно ојачана блокадом Југословенске морнарице, која је трајала до 13. октобра.[46] Међутим, споразум о прекиду ватре окончао је опсаду ЈНА и отворена је снабдевачка рута за Задар преко острва Паг пут. ЈНА је остала на ивицама града, претећи одбрани ЗНГ-а.[49] Иако ЗНГ и полиција нису могли да издрже ЈНА снаге (подржане артиљеријом и оклопним јединицама),[48] они су одржали одбрану Задра;[50] град сваке године слави своју одбрану 6. октобра.[51]
Споразум о прекиду ватре такође је предвиђао евакуацију гарнизона ЈНА у Задру. Евакуација, која је обухватала шест касарни и 3.750 људи,[52] почела је 11. октобра и трајала је 15 дана. ЈНА је уклонила 2.190–2.250 камионских терета оружја и опреме и личних ствари припадника ЈНА и њихових породица. Евакуирано особље и опрема су морали бити уклоњени са хрватске територије; ЈНА је поступила у складу с тим, осим своје артиљерије (која је углавном остављена за ТО САО Крајине).[53] ЈНА је такође пренела 20 камионских терета оружја ТО САО Крајине у том подручју.[54] 18. октобра, Независни батаљон Бенковац–Станковци ЗНГ-а се спојио са 1. батаљоном 112. бригаде и формирао 134. пешадијску бригаду.[34]
Тачан број жртава међу ЗНГ-ом, полицијом или ЈНА никада није објављен; у Задру је у периоду септембра и октобра 1991. године убијено 34 цивила, а 120 објеката је оштећено артиљеријском паљбом. Група од 19 официра ЈНА, укључујући Перишића и Младића, су суђени in absentia и осуђени од стране хрватског суда за ратне злочине против цивилног становништва.[55][56]
Обновљени сукоби
[уреди | уреди извор]Након што је ЈНА завршила евакуацију гарнизона у Задру, њене снаге северно од града се поново организовале и покренуле нову офанзиву 18. новембра пешадијским и оклопним јединицама (подржане артиљеријском паљбом и close air support). Напад је био усмерен на села Шкабрња, Горица, Надин и Земуник Доњи. Шкабрња је заузета првог дана[57] након air assault батаљона ЈНА 63. падобранске бригаде,[32] а Надин је пао 19. новембра.[57] Током и непосредно после напада на Шкабрњу, ЈНА и подржавајуће снаге ТО САО Крајине убиле су 39 цивила и 14 ЗНГ војника у ономе што је постало познато као Škabrnja massacre. Неке од убијених су сахрањене у mass grave у селу; двадесет седам жртава је ексхумирано 1995. године, након краја рата. Још седам цивила је убијено у Надину.[58]
21. новембра ЈНА и ТО САО Крајине уништили су мост Масленица[59] и почели да усмеравају главни напор према Новиграду, Придрагу, Паљуву и Подградини, на десном крилу Задарског сектора.[57] Ови напори су кулминирали 31. децембра 1991 – 1. јануара 1992, када су четири насеља заузета. 3. јануара ЈНА је напала Поличник и Земуник Доњи, поново претећи путу ка Пагу и Задру; међутим, продори нису успели.[60][61] Задар је бомбардован артиљеријом током офанзиве.[57] План ЈНА 9. (Книнског) корпуса да напредује до адријатске обале код Пировца (источно од Задра) састављен је до 30. децембра 1991.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Hoare 2010, стр. 117.
- ^ Hoare 2010, стр. 118.
- ^ The New York Times & 19 August 1990.
- ^ Woodward 1995, стр. 170.
- ^ Hoare 2010, стр. 118–119.
- ^ Ramet 2006, стр. 384–385.
- ^ а б Hoare 2010, стр. 119.
- ^ The New York Times & 3 March 1991.
- ^ The New York Times & 2 April 1991.
- ^ CIA 2002, стр. 86.
- ^ EECIS 1999, стр. 272–278.
- ^ The Independent & 10 October 1992.
- ^ Ružić 2011, стр. 409.
- ^ Ružić 2011, стр. 410.
- ^ Ružić 2011, стр. 412.
- ^ Ružić 2011, стр. 412–413.
- ^ Ružić 2011, стр. 414.
- ^ Ružić 2011, стр. 413.
- ^ Ružić 2011, стр. 416.
- ^ Ružić 2011, стр. 418.
- ^ Ružić 2011, стр. 420.
- ^ Ružić 2011, стр. 421.
- ^ The New York Times & 20 August 1991.
- ^ Silber & Little 1996, стр. 171–173.
- ^ CIA 2002, стр. 93.
- ^ а б CIA 2002, стр. 95.
- ^ Ramet 2006, стр. 401.
- ^ CIA 2002, стр. 96.
- ^ CIA 2002, стр. 99.
- ^ а б в г д Brigović 2011, стр. 428.
- ^ Hrvatski vojnik & September 2010.
- ^ а б Brigović & Radoš 2011, стр. 9.
- ^ а б в Zadarski list & 23 September 2011.
- ^ а б Čerina 2008, стр. 422.
- ^ 057info & 28 August 2011.
- ^ Hrvatski vojnik & October 2010d.
- ^ Čerina 2008, стр. 420.
- ^ tportal.hr & 18 November 2011.
- ^ Hrvatski vojnik & October 2010a.
- ^ Hrvatski vojnik & October 2010b.
- ^ а б в Čerina 2008, стр. 421.
- ^ Hrvatski vojnik & October 2010c.
- ^ Los Angeles Times & 29 September 1991.
- ^ 057info & 20 November 2011.
- ^ Brigović & Radoš 2011, стр. 11.
- ^ а б Brigović 2011, стр. 428–429.
- ^ Hrvatski vojnik & November 2010.
- ^ а б CIA 2002, стр. 103.
- ^ Brigović 2011, стр. 432.
- ^ Brigović 2011, стр. 429.
- ^ Nacional & 6 October 2007.
- ^ Brigović 2011, стр. 431.
- ^ Brigović 2011, стр. 433.
- ^ Brigović 2011, стр. 431–432.
- ^ Novi list & 1 March 2013.
- ^ DORH & 14 March 2007.
- ^ а б в г Brigović & Radoš 2011, стр. 10.
- ^ Brigović & Radoš 2011, стр. 14.
- ^ Thomas & Mikulan 2006, стр. 53.
- ^ Brigović 2011, стр. 450.
- ^ Zadarski list & 3 January 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Књига
- Armatta, Judith (2010). Twilight of Impunity: The War Crimes Trial of Slobodan Milosevic. Durham, North Carolina: Duke University Press. ISBN 978-0-8223-4746-0.
- Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis (2002). Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990–1995. Washington, D.C.: Central Intelligence Agency. ISBN 9780160664724. OCLC 50396958.
- Eastern Europe and the Commonwealth of Independent States. London, England: Routledge. 1999. ISBN 978-1-85743-058-5.
- Hoare, Marko Attila (2010). „The War of Yugoslav Succession”. Ур.: Ramet, Sabrina P. Central and Southeast European Politics Since 1989. Cambridge, England: Cambridge University Press. стр. 111—136. ISBN 978-1-139-48750-4.
- Ramet, Sabrina P. (2006). The Three Yugoslavias: State-Building And Legitimation, 1918–2006. Bloomington, Indiana: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34656-8.
- Silber, Laura; Little, Allan (1996). The Death of Yugoslavia. London, England: Penguin Books. ISBN 978-0-14-026168-4.
- Thomas, Nigel; Mikulan, Krunislav (2006). The Yugoslav Wars (1): Slovenia & Croatia 1991–95. Oxford, England: Osprey Publishing. ISBN 978-1-84176-963-9.
- Woodward, Susan L. (1995). Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution after the Cold War
. Washington, D.C.: Brookings Institution Press. ISBN 9780815722953.
- Чланци у научним часописима
- Brigović, Ivan; Radoš, Ivan (мај 2011). „Zločin Jugoslavenske narodne armije i srpskih postrojbi nad Hrvatima u Škabrnji i Nadinu 18.-19. studenoga 1991. godine” [The Crime Committed Against Croats by the Yugoslav People's Army (YPA) and Serb Units in Škabrnja and Nadin on November 18–19, 1991]. Croatology (на језику: Croatian). University of Zagreb Center for Croatian Studies. 1 (2): 1—23. ISSN 1847-8050.
- Brigović, Ivan (октобар 2011). „Odlazak Jugoslavenske narodne armije s područja Zadra, Šibenika i Splita krajem 1991. i početkom 1992. godine” [Departure of the Yugoslav People's Army from the area of Zadar, Šibenik and Split in late 1991 and early 1992]. Journal of Contemporary History (на језику: Croatian). Croatian Institute of History. 43 (2): 415—452. ISSN 0590-9597.
- Čerina, Josip (јул 2008). „Branitelji benkovačkog kraja u Domovinskom ratu” [Defenders of the Benkovac area in the Croatian War of Independence]. Drustvena Istrazivanja: Journal for General Social Issues (на језику: Croatian). Institute of Social Sciences Ivo Pilar. 17 (3): 415—435. ISSN 1330-0288.
- Ružić, Slaven (децембар 2011). „Razvoj hrvatsko-srpskih odnosa na prostoru Benkovca, Obrovca i Zadra u predvečerje rata (ožujak - kolovoz 1991. godine)” [The Development of the Croatian-Serbian Relations in Benkovac, Obrovac and Zadar on the Eve of War (March–August 1991)]. Journal - Institute of Croatian History (на језику: Croatian). Institute of Croatian History, Faculty of Philosophy Zagreb. 43 (1): 399—425. ISSN 0353-295X.
- Вести
- „Memorijalni centar "Brdo Križ"” [Križ Hill Memorial Centre] (на језику: Croatian). 057info. 16. 4. 2009. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г.
- „Nadin ponosan na svoje žrtve” [Nadin is proud of its victims] (на језику: Croatian). 057info. 20. 11. 2011. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г.
- „Samostalnom škabrnjskom bataljunu prvo državno odličje” [Independent Škabrnja Battalion receives the first national decoration] (на језику: Croatian). 057info. 28. 8. 2011. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г.
- Bellamy, Christopher (10. 10. 1992). „Croatia built 'web of contacts' to evade weapons embargo”. The Independent. Архивирано из оригинала 29. 10. 2014. г.
- Brkić, Velimir (3. 1. 2013). „Prvi poraz srpskih snaga u Domovinskom ratu” [The first defeat of the Serb forces in the Croatian War of Independence]. Zadarski list (на језику: Croatian). Архивирано из оригинала 11. 11. 2013. г.
- Engelberg, Stephen (3. 3. 1991). „Belgrade Sends Troops to Croatia Town”. The New York Times. Архивирано из оригинала 2. 10. 2013. г.
- Klarica, Siniša (23. 9. 2011). „Zauzimanjem vojarni spriječen pakleni plan JNA da u Zadar uđu tenkovskim snagama” [Capture of the barracks foiled JNA's deadly plan to enter Zadar with tanks]. Zadarski list (на језику: Croatian). Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г.
- „Yugoslavia: Army Leaves More Towns in Croatia”. Los Angeles Times. 29. 9. 1991. Архивирано из оригинала 4. 12. 2013. г.
- „Perišić već 14 godina na tjeralici zbog granatiranja Zadra” [Perišić wanted for 14 years for Zadar shelling]. Novi list (на језику: Croatian). HINA. 1. 3. 2013. Архивирано из оригинала 4. 12. 2013. г.
- Sudetic, Chuck (2. 4. 1991). „Rebel Serbs Complicate Rift on Yugoslav Unity”. The New York Times. Архивирано из оригинала 2. 10. 2013. г.
- Sudetic, Chuck (20. 8. 1991). „Truce in Croatia on Edge of Collapse”. The New York Times.
- Šurina, Maja (18. 11. 2011). „Masakr u Škabrnji mogao se spriječiti?” [Škabrnja massacre was avoidable?] (на језику: Croatian). tportal.hr. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г.
- „Roads Sealed as Yugoslav Unrest Mounts”. The New York Times. Reuters. 19. 8. 1990. Архивирано из оригинала 21. 9. 2013. г.
- Vidović, Ante (21. 11. 2011). „O stankovačkoj bojni napisat će se knjiga” [A book will be written on the Stankovci Battalion]. Zadarski list (на језику: Croatian). Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г.
- Zrinjski, Marijana (6. 10. 2007). „Zadar obilježava Dan obrane” [Zadar makes the Day of the defence]. Nacional (на језику: Croatian). Архивирано из оригинала 2013-12-03. г. Приступљено 2013-05-31.
- Други извори
- Nazor, Ante (септембар 2010). „Dokumenti o napadnim operacijama JNA i pobunjenih Srba u Dalmaciji 1991. (I. DIO)” [Documents on offensive operations of the JNA and the rebel Serbs in Dalmatia in 1991 (Part 1)]. Hrvatski vojnik (на језику: Croatian). Ministry of Defence (Croatia) (311). ISSN 1333-9036. Архивирано из оригинала 2013-11-30. г. Приступљено 2013-05-31.
- Nazor, Ante (октобар 2010). „Dokumenti o napadnim operacijama JNA i pobunjenih Srba u Dalmaciji 1991. (II. DIO)” [Documents on offensive operations of the JNA and the rebel Serbs in Dalmatia in 1991 (Part 2)]. Hrvatski Vojnik (на језику: Croatian). Ministry of Defence (Croatia) (312). ISSN 1333-9036. Архивирано из оригинала 2013-11-30. г. Приступљено 2013-05-31.
- Nazor, Ante (октобар 2010). „Dokumenti o napadnim operacijama JNA i pobunjenih Srba u Dalmaciji 1991. (III. DIO)” [Documents on offensive operations of the JNA and the rebel Serbs in Dalmatia in 1991 (Part 3)]. Hrvatski Vojnik (на језику: Croatian). Ministry of Defence (Croatia) (313). ISSN 1333-9036. Архивирано из оригинала 2013-11-30. г. Приступљено 2013-05-31.
- Nazor, Ante (октобар 2010). „Dokumenti o napadnim operacijama JNA i pobunjenih Srba u Dalmaciji 1991. (V. DIO)” [Documents on offensive operations of the JNA and the rebel Serbs in Dalmatia in 1991 (Part 5)]. Hrvatski Vojnik (на језику: Croatian). Ministry of Defence (Croatia) (315). ISSN 1333-9036. Архивирано из оригинала 30. 11. 2013. г.
- Nazor, Ante (октобар 2010). „Dokumenti o napadnim operacijama JNA i pobunjenih Srba u Dalmaciji 1991. (VI. DIO)” [Documents on offensive operations of the JNA and the rebel Serbs in Dalmatia in 1991 (Part 6)]. Hrvatski Vojnik (на језику: Croatian). Ministry of Defence (Croatia) (316). ISSN 1333-9036. Архивирано из оригинала 2013-11-30. г. Приступљено 2013-05-31.
- Nazor, Ante (новембар 2010). „Dokumenti o napadnim operacijama JNA i pobunjenih Srba u Dalmaciji 1991. (VII. DIO)” [Documents on offensive operations of the JNA and the rebel Serbs in Dalmatia in 1991 (Part 7)]. Hrvatski Vojnik (на језику: Croatian). Ministry of Defence (Croatia) (317). ISSN 1333-9036. Архивирано из оригинала 2013-11-30. г. Приступљено 2013-05-31.
- „Priopćenje povodom napisa u medijima” [A communique in response to media reports] (на језику: Croatian). State Attorney's Office of Croatia. 14. 3. 2007. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г.
- „The Prosecutor vs. Milan Martic – Judgement” (PDF). International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia. 12. 6. 2007.
