Битка за Орлеан (1870)
| Битка за Орлеан | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Француско-пруског рата | |||||||||
 Улазак немачке војске у Орлеан 4. децембра 1870. | |||||||||
| |||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
 Француска |
 Пруска | ||||||||
| Команданти и вође | |||||||||
|
Луј Орел де Паладин |
 Фридрих Карл | ||||||||
| Јачина | |||||||||
| 60.700[1] | 93.700[1] | ||||||||
| Жртве и губици | |||||||||
| 1.700 мртвих и рањених[2] | 2.000 мртвих и рањених, 18.000 заробљених[2] | ||||||||
Битка за Орлеан (енгл. Second Battle of Orléans), 3-4. децембра 1870, немачка победа у француско-пруском рату.[1]
Позадина
[уреди | уреди извор]Током наступања немачке војске ка Паризу, Орлеан су 11. октобра 1870. заузеле снаге баварског 1. корпуса и одбациле Французе преко Лоаре. Француска Лоарска армија (15. и 16. корпус) под генералом Луј Орел де Паладином (фр. Louis-Jean Aurelle de Paladines) у бици код Кулмјеа нанела је 9. новембра пораз снагама баварског 1. корпуса, ослободила Орлеан и принудила Немце на повлачење према Артнеу. Немачка 2. армија принца Фридриха Карла хитно је од Меца упућена према Орлеану. До 20. новембра стигла је северно од Орлеана и ставила под своју команду баварски 1. корпус. После одбијања француских напада код Бон-ла-Роланда и Лоањија (фр. Loigny), снаге немачке 2. армије предузеле су 3. децембра офанзиву против Лоарске армије код Орлеана. Немачки 3. и 10. корпус упућени су правцем Питивје (фр. Pithiviers)-Орлеан, а баварски 9. и 1. корпус ка Артнеу.[2]
Битка
[уреди | уреди извор]Распоред снага
[уреди | уреди извор]Снаге француске Лоарске армије, у чији су састав укључена још 3 корпуса (укупно 5 корпуса) формирале су испрекидан фронт око 50 км северно од Орлеана, у правцу исток-запад (паралелно са Лоаром) укупне ширине преко 200 км. На левом (западном) крилу били су 16, 17. и 15. корпус, а на десном (источном) 20. и 18. корпус. Француске јединице биле су кордонски развучене на фронту ширине преко 200 км. Насупрот њима, немачко десно (западно) крило чинили су 4. и 2. коњичка дивизија, 1. баварски и 9. корпус са 6. коњичком дивизијом, а лево (источно) 3. и 10. корпус са 1. коњичком дивизијом.[2]
Немачки напад
[уреди | уреди извор]Првог дана офанзиве Немци су одбацили француске снаге (15. и 16. корпус) на свом десном крилу и избили до места Шевији (фр. Chevilly) на пола пута до Орлеана, а убрзо потом и пред Орлеан и касно увече освојили су непорушене мостове на Лоари. На свом левом крилу Немци су принудили на повлачење преко Лоаре француски 20. корпус и 18. корпус источно од њега. Покушај француског 15. и 17. корпуса на левом крилу да спрече наступање баварског 1. корпуса ка Орлеану онемогућиле су немачка 2. и 4. коњичка дивизија. Французи су били принуђени на повлачење ка Божансију.[2]
Последице
[уреди | уреди извор]Немци су заузели Орлеан и наставили гоњење јужно од Лоаре. Французи су изгубили око 20.000 људи (18.000 заробљеника), а Немци 1.700 људи.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Енгелс 1960, стр. 551.
- ^ а б в г д Николић 1973, стр. 446.
Литература
[уреди | уреди извор]- Николић, Миливоје (1973). „Орлеан”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 6 (2. изд.). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 446.
- Дамјановић, Милорад (1973). „Немачко-француски рат”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 6 (2. изд.). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 50—53.
- Енгелс, Фридрих (1960). Изабрана војна дела. 2. Београд: Војно дело. стр. 551.