Битка за Петрињу

Битка за Петрињу
Део рата у Хрватској
Црква Светог Ловре у Петрињи
Време 2 – 21. септембар 1991. Место Петриња Исход Српска победа
Сукобљене стране
Југославија САО Крајина	Хрватска
Команданти и вође
Милан Челекетић Слободан Тарбук Драган Васиљковић	Мартин Шпегељ
Укључене јединице
Југословенска народна армија Територијална одбрана Српске Крајине Милиција Крајине Книнџе	Збор народне гарде Хрватска полиција
Јачина
4.000	1.500
Жртве и губици
непознато	преко 100

Битка за Петрињу био је војни сукоб између САО Крајине коју је подржавала Југословенска народна армија и локална Територијална одбрана, против Хрватске народне гарде (ЗНГ) и хрватских полицајаца, током рата у Хрватској. Борбе су се водиле од 2. септембра до заузимања Петриње 21. септембра 1991.

Позадина

Године 1990, етничке тензије између Срба и Хрвата су се погоршале након изборног пораза владе Социјалистичке Републике Хрватске од Хрватске демократске заједнице (ХДЗ). Југословенска народна армија (ЈНА) одузела Територијалну одбрану Хрватске (ТО) оружје како би се минимизирао отпор. Дана 17. августа, тензије су ескалирале у отворену побуну хрватских Срба, усредсређену на претежно српски насељена подручја далматинског залеђа око Книна (приближно 60 километара североисточно од Сплита), делове Лике, Кордуна, Бановине и источне Хрватске. У јануару 1991. године, Србија, уз подршку Црне Горе и српских покрајина Војводине и Косова, безуспешно је покушала да добије одобрење Председништва Југославије за операцију ЈНА ради разоружавања хрватских снага безбедности. Захтев је одбијен, а бескрвни окршај између српских побуњеника и хрватске специјалне полиције у марту подстакао је саму ЈНА да затражи од савезног председника да јој да ратна овлашћења и прогласи ванредно стање. Иако је захтев подржала Србија и њени савезници, захтев ЈНА је одбијен 15. марта. Српски председник Слободан Милошевић је преферирао кампању за проширење Србије него за очување Југославије са Хрватском као федералном јединицом, јавно је претио да ће ЈНА заменити српском војском и изјавио да више не признаје ауторитет савезног председништва. Претња је навела ЈНА да одустане од планова за очување Југославије у корист проширења Србије, јер је ЈНА дошла под Милошевићеву контролу. До краја марта, сукоб је ескалирао првим жртвама. Почетком априла, вође српске побуне у Хрватској изјавиле су своју намеру да споје подручја под својом контролом са Србијом. Влада Хрватске их је сматрала сепаратистичким регионима.

Почетком 1991. године, Хрватска није имала редовну војску. Да би ојачала своју одбрану, Хрватска је удвостручила број полицајаца на око 20.000. Најефикаснији део хрватских полицијских снага била је специјална полиција од 3.000 људи, коју је чинило дванаест батаљона организованих по војном принципу. Такође је било 9.000–10.000 регионално организованих резервних полицајаца у 16 батаљона и 10 чета, али им је недостајало оружје. Као одговор на погоршање ситуације, хрватска влада је основала Хрватску народну гарду (ЗНГ) у мају проширењем специјалних полицијских батаљона у четири потпуно професионалне гардијске бригаде. Под контролом Министарства одбране и под командом пензионисаног генерала ЈНА Мартина Шпегеља, четири гардијске бригаде су бројале приближно 8.000 војника. Резервни састав полиције, такође проширен на 40.000, припојен је ЗНГ и реорганизован у 19 бригада и 14 самосталних батаљона. Гардијске бригаде су биле једине јединице ЗНГ које су биле потпуно опремљене лаким наоружањем; широм ЗНГ је недостајало теже наоружање и постојала је лоша структура командовања и контроле изнад нивоа бригаде. Несташица тешког наоружања била је толико озбиљна да је ЗНГ прибегла коришћењу оружја из Другог светског рата узетог из музеја и филмских студија. У то време, хрватски фонд оружја састојао се од 30.000 комада лаког наоружања купљеног у иностранству и 15.000 комада које је раније било у власништву полиције. Да би се заменио губитак људства у гардијским бригадама, формирана је нова специјална полиција од 10.000 људи.

Битка

У Петрињи је се прије битке налазило преко 1.500 хрватских војника и полицајаца.

Борбе су избиле 2. септембра. Петрињу је напала ЈНА из свог тенковског гарнизона под командом Слободана Тарбуке.

Дана 2, 16. и 21. септембра 1991. године, командант ЈНА Слободан Тарбук, наредио је неселективно гранатирање цивилних насељених подручја Петриње, како би одвратио снаге ХВ од приближавања касарни „Васиљ Гаћеша“. Ови напади су проузроковали велику штету приватним кућама, предузећима и двема црквама, а уз то је дошло и до цивилних жртава. Најсмртоноснији напад догодио се 16. септембра 1991. године, када је Тарбук наредио минобацачки напад на цивиле у Петрињи, у којем је пет цивила погинуло, а 13 је повређено. Дана 16. септембра, група од 25 хрватских војника и полицајаца МУП-а покушала је да се преда припадницима ТО Крајине и милицији Крајине у Вили Гавриловић, угоститељском објекту који је постојао пред ратним временом. Након разоружања, 25 ратних заробљеника је погубљено. Битка за Петрињу наставила је се 21. септембра. До краја дана ТО Крајина и ЈНА сламају последњу одбрану ЗНГ. Након пада Петриње, Хрватски цивили, војници и полицајци повлаче преко реке Купе према Сиску.

Последице

Прва битка за Петрињу 1995.

Прва битка за Петрињу (1995)
Део рата у Хрватској
Време 4. август 1995. Место Петриња Исход Победа Српске војске Крајине
Сукобљене стране
Република Српска Крајина	Хрватска
Команданти и вође
Слободан Тарбук	Предраг Матановић † Стјепан Гргац †
Укључене јединице
Војска Крајине 39. банијски корпус	Хрватска војска 2. гардијска бригада 12. домобранска пуковнија 2. домобранска пуковнија
Јачина
2.000	8.000
Жртве и губици
непознато	90 погинулих 4 уништена тенка

Упркос обећавајућем почетку целокупне операције Олује, њене појединачне компоненте су имале проблема. Загребачки корпусни округ се одмах суочио са потешкоћама када је започео „Олују-1“. Изгубивши доступност елитних јединица специјалне полиције МУП-а, које су требале да предводе напад на Петрињу док је 2. гардијска бригада заобилазила 1. генерал Басарац је одлучио да измени свој план напада. Очигледно је наредио 2. гардијској бригади да изврши директан напад на Петрињу уместо да следи првобитни план да опколи град. Супротставничка 31. пешадијска бригада СВК била је добро припремљена за фронтални напад, њени противтенковски топови су уништили неколико тенкова ХВ на прилазима Петрињи и спречили пешадију да заузме било какво значајно упориште у граду. Домобранске и резервне пешадијске трупе, којима је недостајала дисциплина и мотивација Гарде, показали су се невољним да покушају да се пробију до Петриње, остављајући 2. гардијску дивизију да поднесе највећи терет борби. Резултат је био готово тренутни слом нападачке мисије.

Захваљујући енергичној одбрани српских бораца у Петрињи, ХВ умјесто 4. августа, улази у Петрињу 6-тог, што је дало времена да Банијски корпус извуче 90% технике у Републику Српску. Хрватски извори говоре да је ХВ на Банији имала најтеже губитке, чак 90 погинулих војника у првом дану операције и два погинула комаданта Предрага Матановића и комаданта 2. бојне ''Громови'' Стјепана Гргца.

Извори

• Balkan battlegrounds: A military history of the Yugoslav conflict, 1990–1995. Volume I. Washington, DC: Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis. 2003. ISBN 978-0-16-066472-4. 
• Engelberg, Stephen (3. 3. 1991). „Belgrade Sends Troops to Croatia Town”. The New York Times. Архивирано из оригинала 2. 10. 2013. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Hoare, Marko Attila (2010). „The War of Yugoslav Succession”. Ур.: Ramet, Sabrina P. Central and Southeast European Politics Since 1989. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-48750-4. 
• Sudetic, Chuck (2. 4. 1991). „Rebel Serbs Complicate Rift on Yugoslav Unity”. The New York Times. Архивирано из оригинала 2. 10. 2013. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „The Prosecutor vs. Milan Martic – Judgement” (PDF). International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia. 12. 6. 2007. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Roads Sealed as Yugoslav Unrest Mounts”. The New York Times. Reuters. 19. 8. 1990. Архивирано из оригинала 21. 9. 2013. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)