Битка код Јерусалима (1917)
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Битка код Јерусалима (1917) | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Првог светског рата | |||||||
 Улазак Аленбаја у Јерусалим | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Уједињено Краљевство Аустралија Нови Зеланд |
 Османско царство | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
| Едмунд Аленбај | Ерих фон Фалкенхајн | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| 18.000 | 25.000 | ||||||
Битка код Јерусалима (1917) је битка између Велике Британије и Турске за време Првог светског рата. Британци су под командом генерала Аленбаја 9. децембра 1917. заузели Јерусалим. Ова битка је део Синајског и палестинског похода
Позадина
[уреди | уреди извор]Британска војска у Египту победила је у новембру 1917. у трећој бици код Газе под командом новопостављеног генерала Аленбаја. Турци су се повлачили у великом нереду. После тога су поново средином новембра победили Турке у бици код Мугар избочине. После тога британска војска се кретала према Јерусалиму. Лево крило им је било у Јафи, а десним крилом се кретао брдима Јудеје. Командант турских снага у Палестини је био немачки генерал Ерих фон Фалкенхајн. Фалкенхајн је добио појачања, па је планирао контраофанзиву против британске војске. Обе стране су добиле наређења да избегавају бобе у близини Светог града, тј Јерусалима.
Пад Јерусалима
[уреди | уреди извор]Фалкенхајн је извео серију напада на британске снаге. Турци су утврдили мноштво места у прстену око Јерусалима. Аленбај је регрупирао своје снаге и послао је 20. корпус под командом Филипа Четвода да заузме град. Британци су напали, а 8. децембра су заузели врхове западно од Јерусалима, па су извршили други напад јужно од Витлејема. Турски контранапади нису били успешни, па су Британци заузели Јерусалим 9. децембра 1917.
Улазак Аленбаја у Јерусалим
[уреди | уреди извор]Аленбај је 11. децембра ушао пешке у град из поштовања према светом месту. У граду је прогласио војну управу, а страже је поставио по граду и Витлејему да заштити света места три велике религије. У Великој Британији освајање града је представљано као остварење средњовековних крсташких ратова. То је за Британију био велики политички догађај након три године неуспешног ратовања.
Турски контранапад
[уреди | уреди извор]Освајање Јерусалима и неуспех Фалкенхајнових напада проузроковали су велики пад морала у турској војсци. Наставиле су се местимичне борбе у околним брдима. Турци су добили нова појачања. На Божић Фалкенхајн је започео нови напад, али Британци су успешно одбили напад који је Турцима нанео тешке губитке.
Последице
[уреди | уреди извор]Савезници су поздравили победу Британије у бици код Јерусалима. У то доба савезници су доживљавали неуспехе. На западном фронту после битке код Камбраја фронт је био непомичан, Италијани су били поражени у бици код Кобарида, а Руси су били избачени из рата због Октобарске револуције. Падом Јерусалима савезници су доживели велико олакшање. У то доба поход у Месопотамији је био заустављен јер су слали појачања Аленбају. Падом Јерусалима Турци су изгубили контролу над средишњом Палестином, а 1918. су битком код Мегида и дефинитивно истерани из тога подручја.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Tucker, Spencer (1998). The Great War: 1914-18.
