Пређи на садржај

Битка код Акве Секстије

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Акве Секстије

Битка код Акве Секстије (енгл. Battle of Aquae Sextiae), 102. пре н.е, била је одлучујућа победа Римљана над германским племенима (Тевтонци и Амброни) у Тевтонском рату.[1]

Позадина

[уреди | уреди извор]
Ушће Изера у Рону код Валенса, јужна Француска.

Крајем 2. века пре н. е. германска племена Цимбри и Тевтонци напустила су своје насеобине на Јиланду и кренула на југ. Пошто су упали у римску провинцију Норик, Цимбри су 113. пре н. е. потукли Римљане код Нореје (лат. Noreia) у дањашњој Штајерској. У савезу са Тевтонцима прешли су преко Рајне у Галију, коју су пустошили више година и нанели три пораза римској војсци која је покушала да их заустави (109, 107. и 105. пре н.е). У бици код Араузија (105. пре н.е) Цимбри су под Бојориксом (лат. Boiorix) уништили редом три римска одреда и угрозили Италију. Тек је римски војсковођа Гај Марије успео да их заустави.[2]

Римски конзул Гај Марије је из јаког утврђеног логора на ушћу реке Изер у Рону, близу данашњег Валанса (фр. Valence), контролисао прелазе у Италију, преко Малог (фр. Petit-Saint-Bernard) и Великог Светог Бернарда (фр. Grand-Saint-Bernard) и дуж обале. Када су се са севера долином Роне спустила бројно надмоћнија германска племена Тевтонци и Амброни, и узалудно јуришали на римски логор, кренули си за Италију приморским путем. Марије их је следио паралелним маршем, вребајући повољну прилику за битку.[1]

Код Акве Секстије (лат. Aquae Sextiae), римског упоришта у Нарбонској Галији (данас Екс-ан-Прованс) Марије је 102. пре н.е. разбио Амброне, а три дана касније и Тевтонце у одбрамбеној бици на отвореном пољу.[1]

Последице

[уреди | уреди извор]

Гај Марије је потукао Тевтонце и Амброне код Акве Секстије (102. пре н.е), а следеће године је уништио Цимбре код Верцела (101. пре н.е). Цимбри и Тевтонци су у тим походима потисли Хелвећане са Мајне и Некара у данашњу Швајцарску.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 1), Војноиздавачки завод, Београд (1970), стр. 78
  2. ^ а б Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 3), Војноиздавачки завод, Београд (1972), стр. 208-209

Литература

[уреди | уреди извор]