Битка код Амијена (1870)
| Битка код Амијена | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део француско-пруског рата | |||||||||||
.jpg) План битке (28. новембра). | |||||||||||
| |||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||
 Француска |
 Севернонемачки савез | ||||||||||
| Команданти и вође | |||||||||||
|
Жан-Жозеф Фредерик Фар |
Едвин Мантојфел | ||||||||||
| Јачина | |||||||||||
| 25.000[1] | 45.000 војника[1] | ||||||||||
| Жртве и губици | |||||||||||
| 2.383 мртвих и рањених[1] | 1.292 мртвих и рањених[1] | ||||||||||
Битка код Амијена (енгл. Battle of Amiens), 27. новембра 1870, немачка победа у француско-пруском рату.[1]
Позадина
[уреди | уреди извор]Након предаје француске Шалонске армије (100.000 војника) код Седана (2. септембра 1870) и блокаде француске Рајнске армије (170.000 војника) у Мецу, главнина немачке војске опсела је Париз (19. септембра 1870). Док је немачка војска била везана за француске тврђаве, француска влада је у провинцијама подигла нове армије, са циљем да дејствују у немачкој позадини, пресецају немачке комуникација и тако разбију опсаду престонице. Тако је код Лила формирана француска Северна армија (22. и 23. корпус) под командом генерала Жана Фара, јачине око 25.000 људи. Међутим, капитулација Меца (27.октобра 1870) ослободила је немачку војску јачине око 200.000 људи. Подељене у 1. и 2. армију, немачке снаге кренуле су почетком новембра 1870. од Меца да гуше центре отпора у провинцијама.[2]
Немачка 1. армија генерала Мантојфела (око 45.000 људи) стационирана је у Компјењу, како би штитила опсаду Париза са севера. Одвојивши потребне снаге за опсаду северних тврђава, немачка 1. армија кренула је средином новембра 1870. у офанзиву на француску Северну армију.[1][2]
Битка
[уреди | уреди извор]Немачка 1. армија је 20. новембра стигла до реке Оазе и кренула ка Амијену, који је бранила Северна армија. До судара је дошло 27. новембра, нападом Немаца на Северну армију која је организовала одбрану у широко размакнутим групама. Напад немачког 1. корпуса на француско лево крило није успео, али је 8. корпус одбацио десно крило Француза у Амијен, због чега се и лево крило повукло увече у Корби. Северна армија наставила је ноћу повлачење према Арасу.[1]
Последице
[уреди | уреди извор]Немци су у бици изгубили 1.292 човека, а Французи 2.383.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Аљанчић, Зденко (1970). „Амијен”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 1 (2. изд.). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 136.
- Дамјановић, Милорад (1973). „Немачко-француски рат”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 6 (2. изд.). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 50—53.