Битка код Базеја
Битка код Базеја (енгл. Battle of Bazeilles), 1. септембра 1870, била је уводни део битке код Седана у француско-пруском рату.
Позадина
[уреди | уреди извор]Пошто су у бици код Бомона (30. августа 1870) Немци одбацили Французе на север, немачка Маска армија (4. пруски, 12. саксонски и Гардијски корпус) препречила је француској Шалонској армији (1, 5, 7. и 12. корпус) пут према истоку, у помоћ Рајнској армији опкољеној у Мецу. Стога је маршал Мак Маон 30. и 31. августа повукао своју армију на север и прикупио је код Седана, како би расуте и исцрпљене јединице одморио, нахранио и попунио, а затим кренуо на запад преко Мезјера у сусрет новоформираном 13. корпусу, који је долазио из Париза. Због оклевања француских команданата и преморености и деморалисаности трупа услед претходних пораза, оскудице у храни и муницији, француска војска у Седану остала је неактивна.[1]
Пошто је добила у времену, немачка Врховна команда упутила је Маску и 3. армију (1. и 2. баварски, 5, 6. и 11. пруски корпус) у обухват и окружење француске војске код Седана. До мрака 31. августа Маска армија прешла је реку Мезу југоисточно од Седана, код Монмедија (фр. Montmédy) пресекла пут ка Мецу и била је спремна да нападом са истока веже браниоце Седана и спречи њихово повлачење на запад. Дотле је немачка 3. армија, долазећи са југа, овладала прелазима на Мези код Доншерија (око 5 км западно од Седана) и угрозила је последњу француску одступницу према Мезјеру.[1]
Француски распоред
[уреди | уреди извор].jpg)
Пошто је западну страну тврђаве штитила река Меза, француске јединице распоредиле су се у полукругу на источној обали Мезе, 2-3 км од града. Тако је 12. корпус запосео село Базеј, 3 км јужно од Седана (најјужнија тачка одбране) и села Балан и Фон де Живон (фр. Fond de Givonne), на јужном, односно источном прилазу тврђави. Француски 1. корпус заузео је Дењи и Живон (на истоименој реци), око 3 км источно од тврђаве, и шуму Гарен (фр. Bois de la Garenne) североисточно од града. 7. корпус био је у северном делу шуме Гарен, селу Или (фр. Illy) северно од ње (око 3 км северно од Седана) и селу Флоен (фр. Floing) (око 2 км северозападно од Седана), а у резерви су били 5. корпус северно од Седана и 2 коњичке дивизије западно од Флоена. Северну страну полукружног фронта око Седана чинили су Флоен и Или, источну страну штитили су (од севера према југу) шума Гарен, Живон, Ејб-сир-Мез (фр. Haybes-sur-Meuse) и Дењи, а јужну страну (од истока према западу) Ла Монсел и Базеј.[1][2]
Битка
[уреди | уреди извор]Битка код Седана почела је 1. септембра у 6 часова ујутро, нападом баварског 1. корпуса на Базеј, на најјужнијем крају француске одбрамбене линије, где су настале оштре уличне борбе са француским 12. и деловима 1. и 5. корпуса, у којима су пукови морнаричке пешадије из 12. корпуса и градско становништво пружили жесток отпор. Истовремено, саксонски 12. корпус заузео је Ла Монсел (око 1 км североисточно од Базеја) око 7 часова и повезао се са Баварцима у Базеју. Око 10 часова, немачки 1. и 12. корпус су заузели Базеј и одбацили Французе на север према Балану (око 1 км јужно од Седана).[2]
У 13 часова 1 француска пешадијска дивизија кренула је у противнапад на већ изнурени 1. баварски корпус и продрла у Базеј, али је до 14 часова одбијена интервенцијом немачког 12. корпуса.[2]
Последице
[уреди | уреди извор]Падом Базеја јужна одбрамбена линија Седана била је пробијена, а преостале француске јединице сатеране у тврђаву и шуму Гарен, где су под унакрсном ватром немачке артиљерије пружале слаб отпор до 17 часова, када су на тврђави подигнуте беле заставе и започети преговори о француској капитулацији, која је уследила сутрадан ујутро.[2]
У књижевности
[уреди | уреди извор]Битка је детаљно описана у роману Слом Емила Золе.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Браћевачки 1974, стр. 486.
- ^ а б в г Браћевачки 1974, стр. 487.
- ^ Zola, Émile. „The Downfall”. www.gutenberg.org (на језику: енглески). Приступљено 2025-11-05.
Литература
[уреди | уреди извор]- Браћевачки, Димитрије (1974). „Седан”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 8 (2. изд.). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 486—487.