Битка код Вучјег дола

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Битка код Вучјег дола
Део Црногорско-турског рата (1876—1878)
Vucji Do flag.jpg
Црногорска застава из битке, оштећена од турских метака.
Време:18. јули 1876.
Место:Вучји До код Билеће, Херцеговина
Резултат: Одлучан пораз Османског царства
Сукобљене стране
Књажевина Црна Гора Књажевина Црна Гора
Република Српска херцеговачки устаници
Османско царство Османско царство
Команданти и вође
Никола I Петровић
Бајо Бошковић
Јоле Пилетић
Пеко Павловић
Петар Вукотић
Осман паша
Селим паша
Муктар паша
Јачина
- 17 црногорских батаљона
- 11 херцеговачких батаљона
- 4 топа
- 24 батаљона
- 12 топова
Жртве и губици
- 70 погинулих и 118 рањених - 4000 погинулих и рањених
- погино Селим-паша
- погинула 3 миралаја (пуковника), 3 потпуковника и 168 нижих официра
- изгубљено око 3000 пушака и 21 застава

Вучји до, зараван око 6 km источно од Билеће, у општини Никшић, Црна Гора, на којој се 1876. водила одлучујућа битка између Турака са једне и Црногораца и Херцеговаца са друге стране.

У црногорско-турском рату 1876-78, црногорски Северни одред јачине 17 црногорских и 11 херцеговачких батаљона и 4 топа, после неуспеха на Бишини, повукао се из рејона Невесиња и прикупио 27. јула увече у селу Врбици с предстражама између Вучјег дола и Билеће. Тога дана кнез Никола је распоредио све снаге у 4 бригаде, а резерву од 6 батаљона задржао под својом непосредном командом.

Турске снаге (24 батаљона и 12 топова) под Мухтар-пашом наступиле су за Северним одредом и стигле у Билећу 27. јула 1876.

Турци су 28 јула са 16 батаљона и 12 топова кренули правцем Билећа — Вучји до — Убли; у претходници су се налазила 4 батаљона и 2 топа под Селим-пашом; за њима су наступали 5 батаљона и 3 топа под Осман-пашом, са задатком да пре Вучјег дола скрену ка Голом брду (кота 1049) и Вардару (кота 1129) ради заштите левог бока главнине; главнина јачине 9 батаљона и 7 топова наступала је под непосредном командом Мухтар-паше, а испред ње башибозук (око 1000 људи).

Битка на Вучијем Долу. Илустрација из илустрованог часописа „Орао“ за 1877. г.

Црногорско-херцеговачке предстраже изложене дејству артиљеријске ватре повукле су се на Кокот (кота 1249), Ковчег (кота 1216) и Голо брдо (кота 1049 и кота 1073). Бригаде из логора у селу Врбици кренуле су ка положајима Вардар — Ковчег и избиле колоном на десно крило под сердаром Јолем Пилетићем, на центар под сердаром Бајом Бошковићем и на лево крило под војводом Петром Вукотићем, за њим војвода Пеко Павловић, а књаз Никола са 6 батаљона на Кокот (кота 1249). У међувремену, турска претходница се под ватром црногорско-херцеговачких предстража развила у стрељачки строј, заузела Ковчег (кота 1216) и продужила према Кокоту, а снаге под Осман-пашом су преко Радмиловића Дубраве (део села Баљака) продужиле покрет према Вардару (кота 1129). За то време Северни одред избио је на положаје Вардар и Кокот и кад су се Турци приближили на 1000-1500 m кренуо им у сусрет. Мада без подршке артиљерије, која је била упућена у Убле, лево крило Северног одреда је у снажном налету разбило башибозук који је у бекству у пролазу, кроз редове низама, начео њихов морал. Северни одред је заузео на јуриш Ковчег (кота 1216), ликвидирао турску артиљеријску посаду и запленио топове; ту је погинуо Селим-паша; десно крило Северног одреда разбило је, за то време, колону под Осман-пашом, запленило топове, заробило цео батаљон Турака и Осман-пашу. Мухтар-паша успео је да развије за борбу само део главнине, коју су одмах напали већ развијени црногорски батаљони и натерали је да већим делом баци оружје и у паници побегне према Билећи. Разбијене турске снаге гонио је Северни одред до утврђења у Билећи, из којег је Мухтар-паша, сутрадан, одступио према Требињу.

У бици су Турци имали 4000 погинулих и рањених; међу погинулим сем Селим-паше налазила су се 3 миралаја (пуковника), 3 потпуковника и 168 нижих официра; заплењено је око 3000 пушака, 21 застава, и др. Северни одред имао је 70 погинулих и 118 рањених.

Занимљивости[уреди]

Црногорске новине из времена битке, Глас Црногорца, су писале о овој победи у духу косовског завета: "...за слободу српском роду... да косовски бој освети... у бој лете Косово да свете..." [1], стричеви кнеза Николе из Котора му честитају ту победу речима: "да оствариш оно, за чим су наши отци вазда од Косова крв лили! Бог те живио на корист Српства..." [2], док се данас у Црној Гори понављање ове традиције у истом духу проблематизује и приказује као отимање црногорске историје.[3][4]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Гавро Вуковић, Рат 1876 Црне Горе са Турском, Цетиње 1929. (COBISS.SR-ID:30379271)
  • Љ. Полескић, Бој на Вучјем долу 28. јула 1876, Ратник, X/1940
  • Димитрије Трифуновић, пешадијски потпуковник у пензији, Вучји до, Војна енциклопедија (друго издање), том X, pp. 626, Војноиздавачки завод Београд, Београд 1975.
  • Милутин Миљушковић Велике црногорске битке:Вучји до и Фундина, Подгорица 1997. (COBISS.SR-ID:121793031)

Спољашње везе[уреди]

  • ^ Поповић Липовац, Јован. Глас Црногорца, 2.8.1876., број 39., Побједа Црногораца на Вучјем долу, . укуцати бр. стр. 2. Цетиње. 
  • ^ Петровић, Машан и Вуко (1876). Глас Црногорца, 26.7.1876., број 37., Из Котора, укуцати бр. стр. 2. Цетиње. 
  • ^ Портал Аналитика, JOANIKIJE: Bitka na Vučjem dolu nastavak Kosovskog boja. 2014. 
  • ^ Istina I Pravda- PVP Crna Gora. 2017.