Битка код Гравлота
| Битка код Гравлота | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Француско-пруског рата | |||||||||||
Гробље у Сен Прива, сцена из битке код Гравлота. | |||||||||||
| |||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||
|
| |||||||||||
| Команданти и вође | |||||||||||
|
| |||||||||||
| Јачина | |||||||||||
|
|
| ||||||||||
| Жртве и губици | |||||||||||
|
|
| ||||||||||
Битка код Гравлота (енгл. Battle of Gravelotte–St. Privat), 18. августа 1870, немачка одлучујућа победа у француско-пруском рату.
Позадина
[уреди | уреди извор]После низа борби 14-16. августа 1870. одступница француске Рајнске армије (око 100.000 пешака, 14.000 коњаника и 450 топова) према Вердену била је пресечена. Стога је маршал Базен, француски командант, одлучио да се повуче према Мецу. Једноставним обртањем фронта око свог левог крила, посео је 17. августа увече положаје који су се протезали гребеном Ронкур ()-Розаријел. Базен није веровап да ће га Немци напасти на тако јаким положајима. Он сам није планирао никаква офанзивна дејства.
Немачка врховна команда није имала података да ли се Французи још повлаче или су заузели положаје за одбрану, те су ранија наређења о нападу на француске снаге које се повлаче према северу и западу остала на снази. Немачка 2. армија (42.000 пешака, 6.000 коњаника и 180 топова) под принцом Фридрихом Карлом, имала је задатак да крене на линију Гравчот-Конфлан и да буде спремна за развој према северу, западу и истоку.
Немачка 1. армија (117.000 пешака, 19.000 коњаника и 550 топова) под генералом Карлом Штајнмецом остављена је за осматрање и контролу прилаза тврђави Мец.
У маршу јединице немачке 2. армије су око 10 часова и 30 минута избиле надомак француских положаја и утврдили да се Французи налазе на висовима око Сен Прива-а. Но, ти подаци нису стигли до виших штабова.
Начелник штаба немачке Врховне команде, генерал Молтке одлучио је да нападне француске положаје са фронта и, истовремено, да обухвати оба француска крила. 8. и 9. корпус упућени су у фронтални напад, Гарда у маневар преко Абонвила и Аманвилера, а 7. корпус преко Гравлота и шуме Во ().
Битка
[уреди | уреди извор]Командант немачког 12. корпуса открио је положаје Француза према Ронкуру. Пошто је прешао у напад, затражио је и садејство 9. корпуса. По том захтеву командант 9. корпуса упутио је 2 дивизије према Фолију и шуми ла Кис (). Пошто је открио логор француског 4. корпуса, командант немачког 12. корпуса изненада га је напао јаком артиљеријском ватром. Французи су брзо заузели положаје и прешли у противнапад. Борби се придружио и француски 6. корпус, прихвативши артиљеријску борбу са висова Сен Прива. Тешко угрожене пруске батерије на левом крилу немачког 9. корпуса спасла је пешадија. Због погрешне оцене ситуације Немци су своју артиљерију употребили прерано, па су упркос постигнутом изненађењу претрпели осетне губитке и нашли се у кризи, за коју Французи до 17 часова нису ни знали, па је нису ни искористили.
Последице
[уреди | уреди извор]Ово је била највећа битка француско-пруског рата, која је имала велики значај и утицај на његов даљи ток и исход. Француска војска била је потучена и одсечена од својих веза са Паризом, и од тада је најбоља француска армија остала затворена у Мецу, где је касније капитулирала. Французи су имали око 13.000 погинулих, а Немци око 20.000.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Енгелс 1960, стр. 448.
Литература
[уреди | уреди извор]- Христић, Љубомир (1972). „Гравлот-Сен Прива”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 3 (2. изд.). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 306.
- Енгелс, Фридрих (1960). Изабрана војна дела. 2. Београд: Војно дело. стр. 447—448.