Битка код Зборива (1649)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Битка код Зборива
Део устанка Богдана Хмељницког
Zborow.jpg
Устанак Хмељницког на мапи Пољске 1648.
Време:15-17. август 1649.
Место:Украјина
Резултат: Нерешено, раскидање козачко-татарског савеза и мир у Збориву
Територијалне
промене:
призната аутономија Козачког Хетманата у Украјини
Сукобљене стране

Запорошки козаци

Кримски канат
Државна заједница Пољске и Литваније
Команданти и вође
Богдан Хмељницки Јан II Казимир
Јачина
око 40.000 козака и 20.000 Татара [1] око 25.000 [1]
Жртве и губици
знатни знатни

Битка код Зборива у лето 1649. била је кључни догађај у устанку Богдана Хмељницког.

Увод[уреди]

У пролеће 1648., Богдан Хмељницки хетман Запорошке војске, формално изјављујући верност краљу Владиславу IV, склопио је савез са Кримским Татарима и уништио пољску војску у Украјини у биткама код Жуте Воде, Корсуња и Пилаваца, а Пољску је захватило безвлашће због смрти краља Владислава IV. Козачке победе изазвале су масовни устанак православних кметова у целој Украјини, и уследио је покољ властеле, католичког свештенства и Јевреја. Након победе код Пилаваца, козачка војска је загосподарила Украјином, али је застала пред утврђењима Лавова и Замошћа.[2] Зима је прекинула ратне операције.[3]

Битка[уреди]

Нови краљ Јан II Казимир понудио је козацима амнестију и повластице у зиму 1648., али су преговори са козацима пропали су због противљења украјинске властеле, коју је предводио кнез Јеремија Вишњовјецки, и устанка сељака, које Хмељницки није могао да контролише. Нови поход козака и Татара, које је предводио сам кримски хан, у пролеће 1649., застао је пред утврђеним Збаражем пуних 40 дана.

За то време, нова војска под командом Јана II Казимира је кренула у помоћ опсађенима и у бици код Зборива натерала Татаре на повлачење, после чега је Хмељницки пристао на мир. [3][1]Неки извори тврде да је Јан II Казимир купио мир са Татарима, понудивши годишњи данак кримском хану.[2]

Последице[уреди]

Споразумом у Збориву (18. августа 1649.), три украјинске војводине (Кијев, Брацлав и Черњигов) постале су аутономна козачка територија - Козачки Хетманат, на којој није смело бити пољске војске, језуита и Јевреја, призната је равноправност православне вере, а број регистрованих козака повећан је на 40.000. Заузврат, Хмељницки је пристао на мир са Пољском, формално признавши власт пољског краља.[2][3]

У пољској култури[уреди]

Ова битка помиње се у роману "Огњем и мачем" пољског нобеловца Хенрика Сјенкјевича из 1884.[4]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Fajfrić 2008, стр. 258-267
  3. 3,0 3,1 3,2 Zamoyski 1988, стр. 160-166
  4. ^ Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. "Nikola Nikolić"). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926. 

Литература[уреди]