Битка код Звечана

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Звечана
Место:близу Звечана
Сукобљене стране
Средњовековна Србија Византијско царство
Команданти и вође
Главне вође Србије Главне вође Византијског царства

Битка код Звечана је била сукоб у 11. веку око земље и моћи између владајућег Византијског царства и Срба. Погранични град Звечан постао је централно жариште окршаја, борби, препада и коначног десетковања и пораза Византијског царства у Србији.

Позадина[уреди | уреди извор]

Српски кнезови из осмог века[уреди | уреди извор]

Почетком 8. века Србија је имала однос потпуно номиналне суверености са Византијским царством. Српски владари су крунисани као принчеви и сваки кнез је водио независну државу са несигурним везама са Цариградом којим је владала Византија.

Сукоб[уреди | уреди извор]

Средином 11. века Србија је водила низ узастопних ратова против Византинаца. Крајњи резултат је било територијално проширење Србије и њено коначно напредовање у краљевину.

Срби Константин Бодин и жупан Вукан су дуго година успешно водили рат против Византијског царства. Циљ Вуканових похода био је потпуно заузимање Косова и ширење Србије према југу.

1091-1094, окршаји и ратовање у граду Звечану[уреди | уреди извор]

Град Звечан, који се тада налазио на граници две државе, био је поприште сталних окршаја и пограничних ратова између 1091-1094.

Српски упади су постали толико интензивни да је византијски цар Алексије Комнин одлучио да лично испита ситуацију.

Царев нећак, Јован Комнин, командант Драча, предводио је огромну војску у Србију која се сусрела са много мањим српским снагама код града Звечана.

Византијске снаге су поражене. Вукан је послао јуришне војске дубоко у византијску територију, стижући чак до Скопља, Тетова и Врања.

Последице[уреди | уреди извор]

Следеће године чинило се да је нови византијски поход на Србе неизбежан, али Вукан је успео да склопи мировни уговор.