Битка код Кирхолма

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Битка код Кирхолма
Део пољско-шведског рата (1600—1611)
Kirholm 1605 I.JPG
Битка код Кирхолма
Време:27. септембар 1605.
Место:Саласпилс, Летонија
Узрок:напад Швеђана на пољску Ливонију
Резултат: одлучујућа пољско-литванска победа
Сукобљене стране
Flag of Sweden.svg Шведско царство Chorągiew królewska króla Zygmunta III Wazy.svg Пољска и Литванија
Команданти и вође
Flag of Sweden.svg Карл IX Шведски Chorągiew królewska króla Zygmunta III Wazy.svg Јан Карол Ходкевич
Јачина
око 14.000 [1] око 4.000 коњаника и 4 топа [1]
Жртве и губици
9.000 [1] незнатни

Битка код Кирхолма 1605. била је одлучујућа пољска победа у Пољско-шведском рату (1600—1611).

Увод[уреди]

Шведски престолонаследник Сигисмунд Васа, ватрени католик, изабран је за краља Пољске и Литваније 1587. као Жигмунд III Васа.

По очевој смрти 1592, Жигмунд је крунисан за краља Шведске, под условом да поштује протестантизам као државну веру у Шведској, док је за регента шведски парламент изабрао његовог стрица, војводу Карла.

Када се Жигмунд вратио у Пољску, војвода Карло и шведски парламент су 1595. забранили католичку веру у Шведској и почели прогон католика. Жигмунд се 1598. вратио у Шведску са 5.000 пољских војника и покушао да поврати свој ауторитет, али је потучен од протестаната које је водио војвода Карло и протеран назад у Пољску.[2]

Следеће године парламент је збацио Жигмунда и понудио престо његовом сину Владиславу, под условом да пређе у протестантизам: тако је војвода Карло наставио да влада као регент, а од 1604. као Карл IX Шведски (1604—1611).[3]

Без подршке Сејма, Жигмунд је 1600. објавио рат Шведској, која је заузела Ливонију, али је 1601. принуђена на повлачење.


Битка[уреди]

Карл IX Шведски је у лето 1605. поново провалио у пољску Ливонију са војском од око 14.000 војника, већином пешадије (мускетара и копљаника), уз нешто коњице наоружане ватреним оружјем - драгона и рајтера (оклопљених драгона). Литвански хетман Јан Карол Ходкевич скупио је једва 4.000 војника, али је већину војске чинила коњица, и то пољски оклопљени хусари, наоружани копљима од 20 стопа (6 m), знатно дужим од копаља шведске пешадије.[3] Код Кирхолма у Ливонији, пољска коњица је без оклевања напала троструко бројнијег противника, потукла шведску коњицу у борби прса у прса, а затим окружила и са свих страна напала шведску пешадију. У окршају који је трајао само 3 сата, Швеђани су изгубили око 9.000 људи, а преостала војска се повукла у Ригу.[3]

Последице[уреди]

Спорадични сукоби настављени су до 1609. када је Ходкевич у току зиме са још мањом војском провалио у шведску Ливонију и заузео Ригу.[3] Ипак, ниједна од зараћених страна није постигла изразитије предности. Смрт Карла IX прекинула је ратне операције и Шведска је 1611. године затражила примирје јер су њене снаге до 1613. године биле ангажоване у рату са Данском, а одмах затим и у рату са Русијом.[4]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Zamoyski 1988, стр. 132–134, 155-156
  2. ^ Дјурант, Вил. Почетак доба разума : историја европске цивилизације у доба Шекспира, Бејкона, Монтења, Рембранта, Галилеа и Декарта : 1558-1648 / Вил Дјурант ; [превео с енглеског Љубомир Величков]. Београд : Војноиздавачки завод : Народна књига, 2004 (Београд : Војна штампарија). стр. 518—519. ISBN 978-86-335-0165-1. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Zamoyski 1988, стр. 132–134,155-156
  4. ^ Гажевић, Никола (1970—1976). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 656,том 9.  COBISS.SR 3980808

Литература[уреди]