Битка код Колонбеа и Нујиа
| Битка код Колонбеа и Нујиа | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Француско-пруског рата | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Француска |
 Пруска | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
Франсоа Базен Луј-Рене де Ладмиро |
 Карл Штајнмец | ||||||
| Јачина | |||||||
| 84.200[1] | 57.300[1] | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| 3.600 мртвих и рањених[2] | 5.000 мртвих и рањених[2] | ||||||
Битка код Колонбеа и Нујиа (енгл. Battle of Colombey-Nouilly), 14. августа 1870, немачка победа у француско-пруском рату.[1]
Позадина
[уреди | уреди извор]Француска је објавила рат Севернонемачком савезу на челу са Пруском 17. јула 1870, иако није била спремна за рат. Француска Рајнска армија (7 корпуса и Гарда), јачине око 260.000 људи, била је почетком августа 1870. кордонски развучена дуж границе са Немачком у дужини од 250 км, од Нансија на југу до Меца на северу. У исто време, три немачке армије јачине око 500.000 бораца, концентрисане на двоструко краћем фронту, упале су 4. августа у Алзас и Лорен, одбацујући успут још неприкупљене француске јединице. Након узастопних пораза код Вајсенбурга, Верта и Шпихерена (4-6. августа 1870), потучена француска војска повукла се преко Вогеза. Тиме је Алзас препуштен Немцима, а Стразбур опкољен.[3]
Француска војска покушала је да се повуче на север и организује одбрану на реци Мозел ослоњена на утврђени Мец, али је током повлачења 14. августа дошло до судара са јединицама немачке 1. армије које су продирале у Лорен код села Колонбе (фр. Colombey) и Нуји (фр. Nouilly), источно од Меца.[4]
Битка
[уреди | уреди извор]Немачка 1. армија под командом генерала Штајнмеца стигла је 14. августа до реке Нид, са претходницама на линији Сент Барб (фр. Sainte Barbe)-Лакнеси (фр. Laquenexy). Французи су одступали преко Мозела, а 3. корпус под командом маршала Базена штитио је то повлачење на висовима источно од Меца. Да би привезао француски 3. корпус, командант претходнице немачког 7. корпуса напао је и зазео село Колонбе, али је наишао на надмоћније француске снаге, па су му притекле у помоћ бригаде 7. корпуса, а десно у рејону села Нуји ангажован је немачки 1. корпус. Француски 4. корпус, којим је командовао генерал Луј-Рене де Ладмиро, прекинуо је одступање и ступио у борбу лево од 3. корпуса. Дошло је до жестоких борби на целом фронту од Вилер л'Орма (фр. Villers l'Orme) до Грижија (фр. Grigy). Када је 18. дивизија суседне немачке 2. армије заузела Грижи, Французи су се повукли под заштитом мрака.[2]
Последице
[уреди | уреди извор]Немци су изгубили 5.000, а Французи 3.600 људи.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Енгелс 1960, стр. 447.
- ^ а б в г Аљанчић 1972, стр. 408.
- ^ Дамјановић 1973, стр. 50.
- ^ Дамјановић 1973, стр. 51.
Литература
[уреди | уреди извор]- Аљанчић, Зденко (1972). „Колонбе и Нуји”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 4 (2. изд.). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 408.
- Дамјановић, Милорад (1973). „Немачко-француски рат”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 6 (2. изд.). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 50—53.
- Енгелс, Фридрих (1960). Изабрана војна дела. 2. Београд: Војно дело. стр. 447.