Битка код Корсуња (1648)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Битка код Корсуња
Део устанка Богдана Хмељницког
Spotkanie z Tuhaj Bejem 2.jpg
Богдан Хмељницки дочекује татарске савезнике 1648.
Време:26. мај 1648.
Место:Украјина
Резултат: Козачка победа
Сукобљене стране
Запорошки козаци Државна заједница Пољске и Литваније
Команданти и вође
Богдан Хмељницки велики хетман Станислав Потоцки
пољни хетман Мартин Калиновски
Јачина
8-10.000 козака и 4.000 Татара [1] 8.000 војника и 40 топова [2]
Жртве и губици
знатни цела војска уништена
Корсуњ на мапи Украјине
Корсуњ
Корсуњ
Место битке на мапи Украјине.

Битка код Корсуња у пролеће 1648. била је друга узастопна победа козака у устанку Богдана Хмељницког.

Увод[уреди]

У пролеће 1648, Богдан Хмељницки је изабран за хетмана Запорошке војске. Формално изјављујући верност краљу Владиславу IV, Хмељницки је склопио савез са Кримским Татарима и почео да окупља војску у Запорошкој Сичи.

Сазнавши за савез Козака и Татара, пољски велики хетман Станислав Потоцки је почетком априла 1648. послао на Хмељницког свог сина Стефана са око 3.500 војника, али је пољска армија потучена 16. маја код Жутих Вода, а 1.500 редовних козака прешло је на страну побуњеника.[3]

Битка[уреди]

Војска Станислава Потоцког, која је лагано ишла у помоћ опседнутима код Жутих Вода, 26. маја 1648. пала је у заседу код Корсуња. Само неколико коњичких јединица успело је да се извуче, док су оба хетмана заробљена.[3] Сва редовна војска у Украјини, око 8.000 људи и 40 топова, била је изгубљена.[2]

Последице[уреди]

Два узастопна пораза уздрмали су престиж Пољске и подигли углед Хмељницког: козаци и побуњени сељаци из читаве Украјине кренули су под његову заставу.

Да ситуација буде гора, краљ Владислав, пријатељ Хмељницког и Запорошких козака, умро је недељу дана пре битке. Са читавом Украјином у побуни и оба хетмана у ропству, Пољско-Литванска унија ушла је у изборе новог краља, што је паралисало сваку већу акцију против устаника.[3]

У пољској култури[уреди]

Ова битка је поменута у роману "Огњем и мачем" пољског нобеловца Хенрика Сјенкјевича из 1884.[4], као и у пољском филму "Огњем и мачем" из 1999.[5]

Референце[уреди]

  1. ^ Гажевић, Никола (1970—1976). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 481. 
  2. 2,0 2,1 Fajfrić 2008, стр. 258–267
  3. 3,0 3,1 3,2 Zamoyski 1988, стр. 165–166
  4. ^ Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. "Nikola Nikolić"). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926. 
  5. ^ Hoffman, Jerzy (1999), With Fire and Sword, Izabella Scorupco, Michal Zebrowski, Aleksandr Domogarov, Приступљено 22. 4. 2018 

Литература[уреди]