Битка код Кулмјеа

Битка код Кулмјеа
Део Француско-пруског рата
Битка код Кулмјеа
Време 9. новембар 1870. године Место Кулмје, Француска Узрок Наступање француске Лоарске армије према Паризу. Исход Француска победа. Територијалне промене Орлеан ослобођен.
Сукобљене стране
Трећа француска република	Севернонемачки савез Краљевина Баварска Пруско краљевство
Команданти и вође
Орел де Паладин	Лудвиг Тан-Ратзамхаузен
Јачина
око 70.000	око 20.000
Жртве и губици
око 1.600 мртвих и рањених	783 мртва и рањена

Битка код Кулмјеа (Battle of Coulmiers) вођена је 9. новембра 1870. године између Другог француског царства и Севернонемачког савеза током француско-пруског рата, а завршена је победом Француске.

Позадина

Док је главнина пруских снага опседала Париз, 1. баварски корпус упућен је у централну Француску и заузео Орлеан 11. октобра 1870.

Баварски генерал Лудвиг Тан-Ратзамхаузен (нем. Ludwig Tann-Rathsamhausen) са 1. баварским корпусом и 2. коњичком дивизијом штитио је блокаду Париза код Орлеана против јаких француских снага које су се прикупљале на Лоари. Генерал Орел де Паладин (фр. Louis-Jean-Baptiste D' Aurelle de Paladines) са 15. корпусом пошао је 8. новембра 1870. од шуме Форе де Маршеноар (фр. Foret de Marchenoir) према Орлеану, а са 16. корпусом и коњичким корпусом ка Кулмјеу са намером да Немцима пресече одступницу према северу.

Париз

Верт

Гравлот

Раштат

Лион

Ле Ман

Мезјер

Мец

Стразбур

Белфор

Седан

Орлеан

Тул

Вајсенбург

Шпихерен

Колонбе

Бомон

Кулмје

Бон-ла-Роланд

Лонви

Пон Ноајел

Бапом

Лизена

Марс-ла-Тур

Сен Кантен

Понтарље

Нанси

Бич

Тионвил

Линевил

Витлих

Хомбург

Нојнкирхен

Ландау

Мајнц

Сент Авол

Шалон

Везел

Шварцвалд

Сарбрикен

Агено

Верден

Арас

Лил

Руан

Авр

Бизанси

Соасон

Шатијон

Епинал

Безансон

Шатоден

Артне

Шартр

Лавал

Алансон

Шампињи

Бон

Дижон

Вогези

Шањи

Отен

Базеј

Ремс

Карињан

Камбре

Француско-пруски рат на мапи Француске.

Битка

По пријему извештаја о томе, Тан је решио да противника нападне у леви бок, па се ноћу 9/10. новембра поставио на линију Кулмје (фр. Coulmiers)-Префор (фр. Prefort) са коњицом у Сен Перави-ла-Колонб (фр. Saint-Peravy-la-Colombe); но ускоро се показало да Французи нападају са надмоћнијим снагама и да су северно крило продужили до Шана (фр. Champs). Кулмје је постало тежиште борбе. Под притиском јачих француских снага (60.000), Баварци (18.500)се нису могли одржати, па су увече под заштитом једне од бригада код Шана одступили према Артнеу (фр. Artenay). Орлеан је напуштен.

Последице

Немци су изгубили 783 човека, а Французи 1600. Французи нису гонили. Иако су троструко бројно надмоћније француске трупе натерале баварски корпус на повлачење и ослободиле Орлеан, немачки губици били су незнатни и корпус се у добром поретку повукао на нове положаје северно од Орлеана, где су већ 20. новембра стигла појачања из Меца. Док се у бици показало велико патриотско одушевљење француских регрута из тек формиране Лоарске армије, генерал Орел де Паладин био је свестан да се његове необучене трупе не могу носити са већим јединицама искусне пруске армије. Нови покушај пробоја Лоарске армије према Паризу осујећен је већ 28. новембра 1870. у бици код Бон-ла-Роланда.

Литература

• Аљанчић, Зденко (1972). „Кулмје”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 4 (2. изд.). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 757. 
• Енгелс, Фридрих (1960). Изабрана војна дела. 2. Београд: Војно дело. стр. 542.