Битка код Кунерсдорфа
Битка код Кунерсдорфа | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Седмогодишњег рата | |||||||
![]() Битка код Кунерсдорфа. | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
![]() ![]() |
![]() | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Петар Салтиков |
фридрих II Велики Фридрих Зајдлиц | ||||||
Јачина | |||||||
![]() ![]() |
![]() | ||||||
Жртве и губици | |||||||
![]() ![]() |
![]() |
Битка код Кунерсдорфа (енгл. Battle of Kunersdorf) била је део седмогодишњег рата (1756-1763). Код Кунерсдорфа у пруској покрајини Бранденбург(данас Куновице, Пољска) су удружени Руси и Аустријанци под руским фелдмаршалом Петром Салтиковим 12. августа 1759. победили пруског краља Фридриха II Великог.[1]
Позадина
[уреди | уреди извор]Савезници су се састали код Франкфурта на Одри 3. августа 1759. Руси су имали око 36.000 пешака, 15.000 коњаника (од тога 10.000 козака) и 200 топова, а Аустријанци 14.000 пешака, 5.000 коњаника и 48 топова. Фридрих је имао 36.000 пешака, 13.000 коњаника и 280 топова.[1]
Битка
[уреди | уреди извор]Салтиков је окренуо фронт према истоку с Одром иза леђа, што је значило тући битку с обрнутим фронтовима, а самим тим ризиковати да се евентуални пораз претвори у катастрофу. Фридрих је решио да нападне само савезничко лево крило на Милбергу (нем. Mühlberge), и то главнином фронтално, а мањим делом (14 батаљона и 40 ескадрона) леви бок. Сву артиљерију поставио је у полукруг на 700-1.400 м око Милберга. Сам Милберг лако је заузет, али се даље од Кугрунда (нем. Kuhgrund), дубоког усека између Милберга и Великог Шпицберга (нем. Grosser-Spitzberge) није могло. Сада се сви напори Пруса сасређују на леви бок савезничког положаја, чија је ширина износила свега око 600 м. Ту је доведена постепено сва пруска пешадија и већи део коњице, мада је за коњицу земљиште било неповољно. Фридрих је упорно бацао свје трупе у напад, док нису потпуно исцрпене. Када је руско-аустријска коњица кренула у противнапад, дошло је јужно од Кунерсдорфа до коњичког боја који се завршио поразом Пруса. Дотле је и сва пруска пешадија била у повлачењу, у потпуном расулу.[1]
Последице
[уреди | уреди извор]Пруси су изгубили 569 официра и 18.400 војника и готово сву артиљерију, Руси - 566 официра и 13.386 војника, а Аустријанци 116 официра и 2.215 војника.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 4), Војноиздавачки завод, Београд (1972), стр. 764-765
Литература
[уреди | уреди извор]- Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 4), Војноиздавачки завод, Београд (1972), стр. 764-765