Пређи на садржај

Битка код Лавова (1914)

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Лавова
Део Првог светског рата
Време26. август11. септембар 1914.
Место
Исход Руска победа
Сукобљене стране
Руска Империја
Руска Империја
Аустроугарска
Аустроугарска
Команданти и вође
Руска Империја Николај Иванов Аустроугарска Конрад фон Хецендорф
Јачина
1.200.000[тражи се извор] 1.000.000[тражи се извор]
Жртве и губици
255.000 300.000 жртава 130.000 заробљеника

Битка код Лавова или битка код Лемберга је прва велика битка између Русије и Аустроугарске у Првом светском рату. Битка се одвијала од 26. августа до 11. септембра 1914. године. Руси су заузели Лавов и помакли су фронт за 160 километара. Аустроугарска војска је била десеткована. Поразом код Лавова у руско заробљеништво је пало доста српских војника, који си били под управом Аустроугарске, посебно из Баната и Славоније.[1]

Пошто су Руси били поражени у Источној Пруској, начелник генералштаба аустроугарске војске Конрад фон Хецендорф је одлучио да започне са офанзивом у Галицији, пре него што Руси буду имали још већу бројчану надмоћ. Руски командант Николај Иванов је очекивао офанзиву близу Лавова. Због тога је покренуо две руске армије са југа и још две армије, које би нападале са севера.

Северни фронт

[уреди | уреди извор]

Аустроугарска 1. армија под командом Виктора Данкла кретала се према Брест-Литовску, да би прекинула железничку пругу Кијев-Варшава. Данкл је напао и потиснуо руску 4. армију у бици код Красника. Десно од аустријске 1. армије, аустријска 4. армија је потиснула руску 5. армију под командом Павела Плехве.

Источни фронт до 26. септембра 1914.

Јужни фронт

[уреди | уреди извор]

Како су Руси били потискивани на северном фронту аустријска армијска група под командом Ковеса је у исто време напредовала против Ивановљева левога крила. На јужном фронту Иванов је имао 3. армију под командом Николаја Руска и 8. армију под командом способнога Алексеја Брусилова. У бици код Гњиле Липе 26. августа-30. августа 1914. руска 3. и 8. армија су оставрили велику победу над аустроугарском војском. Аустријска војска се нашла у расулу да се дуго није могла регруписати. Није им помогло ни то што су Руси имали застој због лоших путева.

Пошто се цела Ковесова група јако повлачила, Конрад фон Хецендорф је повукао снаге са севернога фронта, јер је сматрао да ту Руси више не представљају опасност након пораза у бици код Красника. Међутим Руси су и ту представљали опасност, јер је Иванов наредио руској 5. армији да нападне и потисне аустроугарску војску, чим су почели са премештањем војске на југ у битку познату под називом битка код Раве Рускаје. Позвали су брзо и аустријску 2. армију из Србије, али било је прекасно, јер је разбијен цели аустријски фронт у Галицији, а Руси су преузели контролу над Лавовом.

Резултати

[уреди | уреди извор]

Кад се аустроугарска војска почела повлачити војници Словени су се предавали, а неки су чак прешли да се боре у руској војсци против Аустроугарске. До 11. септембра Руси су заробили 130.000 аустријских војника. Аустроугарска војска је имала 300.000 жртава. Руси су померили линију фронта за 160 километара на Карпате, а аустријска тврђава у Пшемислу је остала опкољена, а опсада Пшемисла је трајала преко 100 дана. Та битка код Лавова је десетковала аустроугарску војску, остали су без великога дела обучених официра. Иако су Руси били тешко поражени у бици код Таненберга, руска победа код Лавова спречила је да тај дебакл има свој пуни одраз на руско јавно мјење.

Уништени аустро-угарски ров током руског бомбардовања за време битке код Галиције

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Tuchman, Barbara, (1962). The Guns of August. 
  • Tucker, Spencer, (1998). The Great War: 1914-18. 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Пандуровић, Владислав (2014). Српска писма из светског рата 1914-1918. Нови Сад: Прометеј. ISBN 9788651509165. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]