Битка код Нејзбија (1645)
| Битка код Нејзбија | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Енглеског грађанског рата | |||||||
 Битка код Нејзбија. | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Енглески парламентарци |
 Енглески ројалисти | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
Томас Ферфакс Оливер Кромвел |
Чарлс I Стјуарт Руперт од Палатината | ||||||
| Јачина | |||||||
| 7.000[1] | 7.000[1] | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| лаки | 5.000[1] | ||||||
Битка код Нејзбија водила се 14. јуна 1645. између ројалиста и снага Парламента у енглеском грађанском рату. Завршена је одлучујућим поразом ројалиста.[2]
Битка[уреди | уреди извор]
Снаге Парламента, под командом Томаса Ферфакса и Оливера Кромвела, биле су распоређене око 1,5 km североисточно од Нејзбија (место у средњој Енглеској око 20 км југоисточно до Лестера). Насупрот њима стајала је бројно слабија војска под командом краља Чарлса I. У напад је најпре прешло десно крило ројалиста (коњица) и убрзо постигло значајан успех. Међутим, када је напала коњица Парламента (десно крило) под Кромвеловом командом, брзо је потисла лево крило противника, а затим присилила коњичку резерву (краљева гарда) да напусти бојиште. Мањи део десног крила упућен је у гоњење, а остатак, с пешадијом у центру, сручио се на центар краљеве војске и разбио га.[2]
Последице[уреди | уреди извор]
Краљева војска имала је велики број погинулих и заробљених, уништена јој је сва пешадија, знатан део коњице и заплењена сва артиљерија. Заплењена су и одмах објављена и краљева писма, у којима краљ отворено тражи војну помоћ од Француске против сопственог народа, што је поткопало Чарлсов углед чак и међу ројалистима.[3] Битка код Нејзбија одлучила је Први грађански рат (1642–47) у корист Парламента.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Guizot, F. (1861). HISTORY OF THE ENGLISH REVOLUTION. H. G. BOHN. стр. 277.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
