Битка код Никуа
| Битка код Никуа | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Византијско-арапски ратови | |||||||
 Амрова џамија у Каиру, смештена на месту победе код Никуа. | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
| Византија | Рашидунски калифат | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
| Манојло | Амр ибн ел Ас, | ||||||
| Јачина | |||||||
| непознато | 15.000 људи | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| непознати | непознати | ||||||
Битка код Никуа је била битка између арапских муслиманских снага под генералом Амр ибн ел Асом и снага Византијског царства у Египту у мају 646. године[1]
Преглед[уреди | уреди извор]
Након победе у бици код Хелиополиса у јулу 640. године и касније предаје Александрије у новембру 641. године, арапске трупе преузеле су римску провинцију Египат. Новопостављени византијски цар Констан II одлучио је да поврати претходно изгубљене територије, па је наредио великој флоти да пребаци трупе у Александрију. Ове трупе су, под Манојлом, заузеле град изненадним нападом, напавши том приликом мањи арапски гарнизон стациониран у граду крајем 645. године током напада са мора. Тако су Византијци 645. године привремено повратили Александрију.[2] Амр је у то време вероватно боравио у Меки али је брзо позван да преузме команду над арапским снагама у Египту.[3]
Битка се одиграла на месту малог утврђеног града Никиоу (коптски: ϣ ϣ ⲁ ϯ Пашати)[4], на око две трећине пута од Александрије до Фустата,[5] са арапским снагама које су бројале око 15.000 људи, против осетно мање византијске војске. Арапске снаге су их надјачале, па су се византијске трупе повукле у нереду, назад у Александрију.[1]
Иако су Византијци затворили капије испред Арапа који су их прогонили, град Александрија је ипак на крају пао у Арапске руке, када су они успели да се пробију у град током лета исте године. Пораз Манојлових снага означен је као последњи покушај Византијског царства да поново заузме Египат у током наредних 500 година, а само је цар Манојло I Комнин у 12. веку тамо у истом циљу послао једну експедицију која није имала већег успеха.[6][7]
Тада је Амр ибн Ал Ас написао писмо калифу које је гласило:
| „ | Заузео сам гарад за који само могу рећи да садржи 4.000 палата, 1.200 бакалница и 40.000 јевреја.[8] | ” |
По наређењу калифа он је напустио Александрију и основао нову престоницу, по имену Фустат.[3][8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Crawford, Peter (July 16, 2013). The War of the Three Gods: Romans, Persians and the Rise of Islam. Pen and Sword. ISBN 9781848846128. стр. 174.. Приступљено 21 November 2016.
- ^ Castleden, Rodney. Conflicts that Changed the World. Canary Press eBooks. ISBN 9781907795633. Приступљено 22. 10. 2016.
- ^ а б Haag, Michael . The Rough Guide History of Egypt. Rough Guides. 2003. ISBN 9781858289403. стр. 202.. Приступљено 21 November 2016.
- ^ أسماء بعض البلاد المصرية بالقبطية - كتاب لغتنا القبطية المصرية | St-Takla.org
- ^ Cosman, Madeleine Pelner; Jones, Linda Gale (2009). Handbook to Life in the Medieval World, 3-Volume Set, Volumes 1-3. Infobase Publishing. стр. 47. ISBN 9781438109077. Приступљено 21. 11. 2016.
- ^ „An Online Encyclopedia of Roman Emperors”. Roman Emperors. Архивирано из оригинала 01. 11. 2016. г. Приступљено 21. 11. 2016.
- ^ „Manuel I Comnenus”. Encyclopædia Britannica. Архивирано из оригинала 21. 11. 2016. г. Приступљено 21. 11. 2016.
- ^ а б "Alexandria - A Historical Outline by Colin Clement". Greece. Archived from the original on 19 August 2016. Приступљено 21 November 2016.