Пређи на садржај

Битка код Платеје

С Википедије, слободне енциклопедије
Грчко-персијски ратови
Део Грчко-персијски ратови

мапа битке код Платеје
Времеавгуст, 479. п. н. е.
Место
крај Платеје, Грчка
Исход Грчка победа
Сукобљене стране
грчки полиси Персија
Команданти и вође
Паузијан Мардоније†

Битка код Платеје (августа 479. п. н. е.) је била битка савеза грчких полиса и Персије. Догодила се током грчко-персијских ратова и друге персијске инвазије на Грчку (од 480. до 479. п. н. е.).[1] То је била битка за сам опстанак грчких полиса, па су прикупили довољно велику војску и победили.[2] После Битке код Платеје, персијска армија се повлачи у Малу Азију и тиме се завршавају грчко-персијски ратови. После те битке Персија никад више није покушала инвазију Грчке.[3]

Позадина

[уреди | уреди извор]

После Битке код Саламине, Ксеркс I се враћа у Персију,[4] а у Грчкој оставља Мардонија на челу окупационих персијских трупа. Мардоније је нудио Атињанима самосталну аутономну владу и персијску помоћ у обнови града.[1] Атињани су такав споразум одбили и затражили су помоћ Спарте у наставку ратовања, али Спартанци су били заинтересовани само за одбрану Пелопонеза.[5]

Због атинског одбијања, Мардоније још једном окупира Атину, али Атињани још једном одбијају такав мировни споразум. Спартанци су најпре оклевали, али онда ипак шаљу 40.000 људи под командом Паусанија.[6] Спартанци су знали значај битке, која се очекује. Очекује се битка за сам опстанак грчких полиса. Кад је Мардоније схватио о каквој сили се ради, освојио је Атину по трећи пут и онда се повукао према Теби да би ту дочекао Грке.[7]

Битка

[уреди | уреди извор]

Мардоније се утврдио крај реке Асоп (стгрч. Ασωπός) у Беотији.[8] Надао се да се Грци неће моћи ујединити против његових трупа. Али Атињани окупљају 8.000 људи а Спарта 40.000 (5.000 пуноправних грађана и 35.000 осталих).[9] Уједињене грчке снаге заузимају планински прелаз, као добру позицију за одбрану. Мардоније шаље коњицу да заузме прелаз, али Атињани и Мегарани успешно одбијају напад а команданта персијске коњице убијају, па се коњица се повлачи.

Грци су се покренули од тог планинског прелаза према Платеји, где је био смештен Мардоније са Персијанцима. Атињани су формирали лево крило, а Спартанци десно крило.[10] До тог времена грчка армија је већ ојачана војницима из осталих полиса, тако да је скупљено 110.000 војника. Мардоније је према Херодоту имао 250.000, а модерни историчари сматрају да је реални број био око 80.000.[11]

Обе армије су логоровале 10 дана једна поред друге, са малим чаркама са сваке стране.[12] Кад је Мардоније одлучио да нападне, Атињани и Спартанци мењају позиције, тако да се Атињани боре против главне персијске војске, а Спартанци против грчких делова Персијске војске.[13] Персијанци су скренули ток вода, тако да су Грци били присиљени да нађу ново место логоровања.[12]

Кад је открио да су Грци променили позиције, Мардоније је кренуо за њима.[14] Персијска коњица и стрелци су први налетели на Спартанце. Пешадија је дошла после. Коњица и стрелци нису много учинили, па су пропустили пешадију у обрачун.[14] Иако многобројнији на том делу бојишта, Персијанци нису могли да пробију грчку хоплитску линију са дугим копљима.[14] Персијанци су углавном имали кратка копља и мачеве, па су грчке линије са дугим копљима биле у предности.[15]

Персијанци су практично уништени а Спартанци су убили Мардонија. Тада је генерал Артабаз (стгрч. Ἀρτάβαζος) преузео персијску команду и одмах наредио повлачење, што је омогућило Грцима да освоје главно седиште команде.[16] Према Херодоту убијено је 43.000 од 250.000 Персијанаца, док су Грци изгубили само 159 војника. Пошто су историјски извори тог времена нетачни и пристрасни, прави број се не зна.[14]

Последице

[уреди | уреди извор]

Битка код Микале се десила исти дан и у тој бици грчка флота уништава персијску флоту у Егејском мору близу обале Јонског подручја.[17] С друге стране после Битке код Платеје, персијска копнена армија се повлачи у Малу Азију под командом Артабаза.[16] Тиме су грчко-персијски ратови завршени, то је била последња персијска инвазија Грчке с циљем потпуног освајања. Ипак, Персијанци се и даље мешају у односе грчких полиса,[18] све док Александар Македонски није освојио Персију.[19]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „LacusCurtius • Herodotus — Book IX: Chapters 1‑89”. penelope.uchicago.edu. Приступљено 2026-01-30. 
  2. ^ Boardman J, Hammond N, Lewis D, Ostwald M, ур. (1988). The Cambridge Ancient History Volume 4: Persia, Greece and the Western Mediterranean, c.525 to 479 BC (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-0521228046. 
  3. ^ Cartledge, Paul (2010). Ancient Greece: A History in Eleven Cities (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0199233380. 
  4. ^ Cartwright, Mark (2013-05-05). „Battle of Salamis”. World History Encyclopedia (на језику: енглески). 
  5. ^ „Herodotus, The Histories, Book 9, chapter 6”. www.perseus.tufts.edu. Приступљено 2026-01-31. 
  6. ^ „Битка код Платеје — „медвед“ бачен на колена”. Онлајн библиотека. Приступљено 22. 1. 2020. 
  7. ^ „Mardonius, Persian general”. Britannica, World History, Military Leaders. Приступљено 31. 01. 2026. 
  8. ^ Shop, Battle-Merchant Medieval. „The Battle of Plataea: Turning Point of Antiquity”. Battle-Merchant ⚔ (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-31. 
  9. ^ „Battle of Plataea, August 479 BC”. www.historyofwar.org. Приступљено 2026-01-31. 
  10. ^ „Map of the battle of Plataea - Livius”. www.livius.org. Приступљено 2026-01-31. 
  11. ^ Holland, Tom (2007). Persian Fire: The First World Empire and the Battle for the West (на језику: енглески). Anchor. ISBN 978-0307279484. 
  12. ^ а б „29 The Battle of Plataea ⋆ Casting Through Ancient Greece”. Casting Through Ancient Greece (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-31. 
  13. ^ Gonzales, Matthew (2018-05-29). „Decision at Plataea, 479 BC”. HistoryNet (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-31. 
  14. ^ а б в г Sommerville, Donald. „Greek history 479 bce, Battle of Plataea”. Britannica, World History, Wars, Battles & Armed Conflicts, Battle of Plataea. Приступљено 31. 01. 2026. 
  15. ^ „The Warriors of Greece - Spartan Vengeance The Battle of Plataea”. www.thewarriorsofgreece.com. Приступљено 2026-01-31. 
  16. ^ а б „Herodotus, the Battle of Platæa – Wendell Hunnicutt”. websites.uta.edu. Приступљено 2026-01-31. 
  17. ^ „Mycale (479 BCE) - Livius”. www.livius.org. Приступљено 2026-01-31. 
  18. ^ History | Research Starters | EBSCO Research”. EBSCO (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-31. 
  19. ^ Roos, Dave (2019-09-09). „How Alexander the Great Conquered the Persian Empire”. HISTORY (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-31. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Битка код Платеје на Викимедијиној остави.
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Битка_код_Платеје&oldid=30998743”