Битка код Понтарљеа
Битка код Понтарљеа (енгл. Battle of Pontarlier), 1. фебруара 1871, последња велика битка француско-пруског рата.[1]
Позадина
[уреди | уреди извор]Немачка Јужна армија (2. и 7. корпус) генерала Едвина Мантојфела заузела је 21. јануара 1871. Дол и Данпјер (фр. Dampierre), чиме је непосредно угрозила бок и позадину француске Источне армије. Источна армија генерала Шарла Бурбакија је после битке на Лизени (15-17. јануара 1871) одступала ка Безансону. Због исцрпљености француских војника, Бурбаки се није могаo супротставити Немцима код Безансона, већ се, противно наређењима француске владе, повукао у Понтарље. Због тога је смењен са дужности.[1]
Битка
[уреди | уреди извор]Генерал Мантојфел је 25. јануара заузео Сален (фр. Salins) и тиме пресекао Французима пут за Лион, па је нови командант Источне армије, генерал Шарл Кленшан (фр. Charles Clinchant) био принуђен да крене преко Понтарљеа и Мута (фр. Mouthe) како би се извукао из окружења. Међутим, избијањем немачког 2. корпуса на пут код Ле Планш-ан-Монтања (фр. Les Planches-en-Montagne), Французима је пресечен и последњи пут за повлачење. Задржавајући делом снага Немце код Понтарљеа, генерал Кленшан је 1. фебруара 1871. прешао на швајцарску територију са 87.000 војника, 2.000 официра и 260 оруђа.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Павловић 1974, стр. 156.
Литература
[уреди | уреди извор]- Павловић, Константин (1974). „Понтарље”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 7 (2. изд.). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 156.