Битка код Седана

Битка код Седана
	Део Француско-пруски рат
	; Наполеон III код Седана.
Време	1. септембар 1870.
Место	Седан, Француска
Исход	Немачка одлучујућа победа.
Сукобљене стране
Друго француско царство	Севернонемачки савез Пруско краљевство; Краљевина Баварска;
Команданти и вође
Патрис Мак Маон ; Наполеон III	Фридрих Вилхелм
Јачина
120.000 и 400 топова	188.000 и 813 топова
Жртве и губици
17.000 мртвих и рањених, 21.000 заробљених. Сутрадан се предало 82.000 војника, 419 пољских и 139 тврђавских оруђа	8.920 мртвих и рањених

Битка код Седана (енгл. Battle of Sedan), 1. септембра 1870, одлучујућа немачка победа у француско-пруском рату.^[2]

Позадина

Супротстављене снаге

Немачке снаге (укупно 164.000 људи и 710 топова):

3. армија под командом пруског престолонаследника Фридриха Вилхелма (1. и 2. баварски, 5, 6. и 11. пруски корпус).
Маска армија под командом саксонског престолонаследника Алберта (4. пруски, 12. саксонски и Гардијски корпус).^[2]

Француске снаге (укупно 128.000 људи и 418 топова):

Шалонска армија под командом Патриса Мак Маона (1, 5, 7. и 12. корпус).^[2]

Покрети трупа

Пошто су у бици код Бомона (30. августа 1870) Немци одбацили француски 5. корпус на север, немачка Маска армија препречила је француској Шалонској армији пут према истоку, у помоћ Рајнској армији опкољеној у Мецу. Стога је маршал Мак Маон 30. и 31. августа повукао своју армију на север и прикупио је код Седана, како би расуте и исцрпљене јединице одморио, нахранио и попунио, а затим кренуо на запад преко Мезјера у сусрет новоформираном 13. корпусу, који је преко Ремса долазио из Париза. Тако су се увече 31. августа око Седана окупиле јаке француске снаге. Ту је стигао и Наполеон III, али није узео непосредног учешћа у командовању јединицама. Због оклевања француских команданата и преморености и деморалисаности трупа услед претходних пораза, оскудице у храни и муницији, француска војска у Седану остала је неактивна.^[2]

Пошто је добила у времену, немачка Врховна команда упутила је Маску и 3. армију у обухват и окружење француске војске код Седана. До мрака 31. августа Маска армија прешла је реку Мезу југоисточно од Седана, код Монмедија (фр. Montmédy) пресекла пут ка Мецу и била је спремна да нападом са истока веже браниоце Седана и спречи њихово повлачење на запад. Дотле је немачка 3. армија, долазећи са југа, овладала прелазима на Мези код Доншерија (око 5 км западно од Седана) и угрозила је последњу француску одступницу према Мезјеру.^[2]

Француско-пруски рат на мапи Француске.

Француски распоред

Пошто је западну страну тврђаве штитила река Меза, француске јединице распоредиле су се у полукругу на источној обали Мезе, 2-3 км од града. Тако је 12. корпус запосео село Базеј, 3 км јужно од Седана (најјужнија тачка одбране) и села Балан и Фон де Живон (фр. Fond de Givonne), на јужном, односно источном прилазу тврђави. Француски 1. корпус заузео је Дењи и Живон (на истоименој реци), око 3 км источно од тврђаве, и шуму Гарен (фр. Bois de la Garenne) североисточно од града. 7. корпус био је у северном делу шуме Гарен, селу Или (фр. Illy) северно од ње (око 3 км северно од Седана) и селу Флоен (фр. Floing) (око 2 км северозападно од Седана), а у резерви су били 5. корпус северно од Седана и 2 коњичке дивизије западно од Флоена. Северну страну полукружног фронта око Седана чинили су Флоен и Или, источну страну штитили су (од севера према југу) шума Гарен, Живон, Ејб-сир-Мез (фр. Haybes-sur-Meuse) и Дењи, а јужну страну (од истока према западу) Ла Монсел и Базеј.^[2]^[3]

Битка код Седана на мапи Шампање и Ардена.

Битка

Југоисточни фронт

Битка код Седана почела је нападом баварског 1. корпуса на Базеј, на најјужнијем крају француске одбрамбене линије, где су настале оштре уличне борбе са француским 12. и деловима 1. и 5. корпуса, у којима су пукови морнаричке пешадије из 12. корпуса и градско становништво пружили жесток отпор. Истовремено, саксонски 12. корпус заузео је Ла Монсел (око 1 км североисточно од Базеја) око 7 часова и повезао се са Баварцима у Базеју. Рањени Мак Маон предао је команду над Шалонском армијом генералу Огисту Дикроу (фр. Auguste-Alexandre Ducrot), који је намеравао да се пробије на запад преко Мезјера. Међутим, генерал Венфан, командант 5. корпуса, сматрао је намеру генерала Дикроа неизводљивом (немачка 3. армија већ се налазила у Доншерију, западно од Седана) па је као најстарији, захтевао и добио команду над Шалонском армијом, што је изазвало још већу забуну и парализу у француском командовању. Венфан је наредио да се јединице врате на своје напуштене положаје^[2] и предузео пробој у супротном правцу, на исток према Карињану ради спајања са Рајнском армијом у Мецу. Настале су жестоке борбе код Ла Монсела и Дењија, на источној страни француске линије. Око 10 часова, немачки Гардијски корпус избио је на горњи ток реке Живоне, док су на левом крилу 1. и 12. корпус заузели Базеј и одбацили Французе на север према Балану (око 1 км јужно од Седана), а пруски 4. корпус приближио се Базеју.^[3]

На западној обали Мезе, преко пута Седана, остао је 2. баварски корпус.^[3]

Северозападни фронт

Поред неуспелог покушаја пробоја на исток, положај Француза западно од Седана погоршао се доласком остатка немачке 3. армије: 5. и 11. корпус и виртембершка дивизија прешли су око 6 часова Мезу низводно од Доншерија (западно од Седана), не наишавши на Французе. Привучен грмљавином топова од Базеја, командант 3. армије упутио је своје снаге према Седану, обухватајући град са севера: 5. и 11. корпус заузели су без отпора Сен Манж (фр. Saint-Menges, око 2 км северно од Флоена) и претходницом допрли до села Флење (фр. Fleigneux, северно од Илија), наишавши на отпор тек код Илија и Флоена. Око 9 часова три француска коњичка пука покушала су на јуриш да пробију немачки фронт између Флењеа и Флоена, али су унакрсном пешадијском и артиљеријском ватром одбијени и потиснути у шуму Гарен. До 10 часова 11. и 5. корпуса заузела је положаје југоисточно од Сен Манжа и заједно са артиљеријом Маске армије засула шуму Гарен и брдо Или (фр. Calvaire d'Illy). Немачка пешадија приближила се Флењеу, чиме је обруч око Седана био скоро затворен.^[3]

Затварање обруча

До подне су 1. баварски и 12. саксонски корпус, са деловима 4. корпуса потисли француски 12. корпус из Балана у Фон де Живон. Десно крило 12. саксонског и Гардијски корпус одбили су француске противнападе и заузели села Ејб-сир-Мез и Живон, а коњица Гардијског корпуса дошла је у додир са левим крилом 3. армије, које је наступало из Флењеа. Тиме је обруч око Седана био затворен. Угрожени са севера, браниоци Илија (7. корпус) почели су да се повлаче на југ. Нови француски противнапад продро је у Флоен, али је потиснут натраг. Схватајући озбиљност ситуације, генерал Венфан упутио је браниоцима Илија у помоћ 2 пешадијске дивизије из резерве, али их је због повлачења 12. корпуса из Базеја вратио назад и упутио тамо. Немачка артиљерија, тукући простор јужно од шуме Гарен уносила је пометњу у покрете француских јединица, коју је повећало повлачње француске коњице са севера, измешане са осталим јединицама. Француски 7. корпус ојачан деловима 5. корпуса поново је заузео плато код Илија, али га је око 14 часова под дејством немачке артиљерије поново напустио.^[3]

Отпор немачкој 3. армији на северном фронту пружала је после 14 часова још само једна дивизија 7. корпуса, којој је из шуме Гарен притекла у помоћ коњичка дивизија, пробијајући се одлучним јуришем до Флењеа. Упркос унетој пометњи тим француским дејством у позадини немачких јединица и неповољног земљишта, ватра немачке пешадије и артиљерије и коњички напади на бокове и у позадини, принудили су око 15 часова француску коњицу на повлачење у шуму Гарен, где се повукла и последња дивизија 7. корпуса.^[3]

Покушај пробоја на исток

Генерал Венфан, охрабрен почетним успехом противнапада према Базеју (од 13 до 14 часова) вратио се тада првобитном плану, да са 1, 5. и 12 корпусом разбије већ изнурени 1. баварски корпус и пробије се према Карињану и Мецу, док би 7. корпус штитио одступницу. Нека јединице нису уопште примиле то наређење, а неке су га добиле касно. У таквој ситуацији, поред једне пешадијске дивизије ангажоване према Базеју, у напад су прешле само две пешадијске дивизије, које су у први мах заузеле узвишице источно од Фон де Живона, али су их немачки 12. и гардијски корпус одбацили и продрли у град.^[3]

Последњи отпор и повлачење у тврђаву

Неосвојена је била само још шума Гарен, у којој су се гомилали остаци јединица из свих француских корпуса. Да би освојили шуму, Немци су је напали са 11, Гардијским и 12. корпусом са 3 стране. Док су Немци ломили отпор у шуми, преостале француске јединице повукле су се у тврђаву, где су се збијене на малом простору и тучене артиљеријом са обе обале Мезе убрзо претвориле у разбијену и дезорганизовану масу. У Седану су избили пожари. Када се пешадија баварског 2. корпуса на западној обали Мезе око 16 часова и 30 минута пробила до улаза у тврђаву, у Седану су се на рушевинама тврђаве појавиле беле заставе. Отпор у шуми Гарен престао је у 17 часова, а убрзо је настао општи прекид ватре.^[3]

Последице

На иницијативу Наполеона III исте вечери су поведени преговори о капитулацији француске војске у Седану, која је потписана 2. септембра пре подне. Шалонска армија (преко 100.000 људи, 419 пољских и 139 тврђавских топова, 66.000 пушака, преко 1.000 кола и 6.000 коња) на челу са Наполеоном III и маршалом Мак Маоном предала се Немцима. У борбама је погинуло 17.000 Француза, а 21.000 је заробљено. Само незнатан део француских снага пробио се ка западу и у Белгију. Немци су изгубили 460 официра и 8.500 војника.^[3]

Пропаст Шалонске армије код Седана убрзала је слом Другог француског царства и довела до абдикације Наполеона III. Република је проглашена већ 4. септембра у Паризу.^[3]

Референце

^ ^а ^б ^в ^г Енгелс 1960, стр. 465.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Браћевачки 1974, стр. 486.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и Браћевачки 1974, стр. 487.

Литература

Браћевачки, Димитрије (1974). „Седан”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 8 (2. изд.). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 486—487.
Енгелс, Фридрих (1960). Изабрана војна дела. 2. Београд: Војно дело. стр. 465.

[FOOTNOTEЕнгелс1960465-1] а ^б ^в ^г Енгелс 1960, стр. 465.

[FOOTNOTEБраћевачки1974486-2] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Браћевачки 1974, стр. 486.

[FOOTNOTEБраћевачки1974487-3] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и Браћевачки 1974, стр. 487.

[1]

[2]

[3]