Пређи на садржај

Битка код Сентле

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Сентле
Део шпанског освајања Мексика

Битка код Табаска, слика из 19. века.
Време25. март 1519.
Место
лева обала реке Грихалва, недалеко од ушћа, близу Потончана, Мексико
Исход шпанска победа.
Територијалне
промене
Потончан освојен, краљевина Табаско признала шпанску власт.
Сукобљене стране
 Шпанија Kраљевина Табаско
Команданти и вође
Шпанија Ернан Кортес
Шпанија Педро де Алварадо
кацик Табаско
Јачина
14 коњаника, 400 пешака[1] око 40.000 ратника[2]
Жртве и губици
2 мртва и 70 рањених[1] 300[3]-800 мртвих[1]

Битка код Сентле (шп. Batalla de Centla), вођена 25. марта 1519, прва битка шпанског освајања Мексика. Кортесова експедиција потукла је војску мајанског краљевства Табаско на ушћу реке Грихалва и заузела њихову престоницу, Потончан.

Историјски извори

[уреди | уреди извор]

Најстарији извори за ову битку јесу хроника О новом свету Пјетра Мартира (писана 1520, а штампана 1530), заснована на извештајима двојице учесника,[2] Историја освајања Мексика коју је написао Кортесов секретар Франсиско Лопез де Гомара (штампана 1552)[3] и Права историја освајања Нове Шпаније (написана 1568, а објављена 1630) Кортесовог пешадинца Бернала Дијаза дел Кастиља, који је учествовао у бици.[1]

Супротстављене снаге

[уреди | уреди извор]

По Мартиру, Индијанци су били наоружани украшеним штитовима, луковима, великим дрвеним мачевима и дрвеним копљима са врховим ојачаним у ватри. Он наводи број од чак 40.000 индијанских ратника.[2] По Берналу Дијазу, Индијанци су имали и праћке и каменице, а већи део и оклопе, дебеле, чврсто прошивене постављене прслуке од памука, који су сезали до колена.[1]

Бернал Дијаз наводи да су се војске судариле на пространој равници обраслој травом, недалеко од градића Сентла, који је био потчињен Потончану. Велики одреди Индијанаца, у збијеним редовима, бесно су навалили на Шпанце са свих страна и засули их пројектилним оружјем. У првом нападу рањено је преко 70[а] Шпанаца, али Индијанци нису дуго издржали борбу прса у прса са боље наоружаним и оклопљеним Шпанцима. Шпанска пешадија, већином наоружана мачем и штитом, држала се у збијеној формацији и постепено је потискивала нападаче, који су узмицали изван досега мачева и нападали стрелама, копљима и каменицама, док им је са друге стране шпанска артиљерија и стрелци, гађајући из непосредне близине, наносила тешке губитке. Иако су наносили Индијанцима тешке губитке, шпански пешадинци нису успевали да их разбију и натерају у бекство. Битка је трајала читав час, а двојица Шпанаца су погинула, када је битку одлучио долазак шпанских коњаника са Кортесом на челу, који су напали Индијанце с леђа. Појава коњице, у свему само 14 коњаника, изазвала је панику код индијанских ратника и натерала их у бекство, готово без отпора, пошто су први пут видели коње, и поверовали да су коњи и коњаници једно биће. Колико је отпор коњаницима био слаб види се по томе што је 14 коњаника напало и разбило одред од више хиљада ратника, који се више од сата храбро борио са шпанском пешадијом, при чему су рањена само 3 коњаника и 5 коња.[1]


Последице

[уреди | уреди извор]

По Гомари, град Потончан освојен је пре битке, пошто су га становници напустили током окршаја са Шпанцима приликом искрцавања. По Берналу Дијазу[б] и Мартиру, Потончан је освојен после битке, иако потпуно празан, пошто је сво становништво избегло у шуме. Шпанци су ушли у град и послали заробљене Индијанце да позову све локалне поглавице на преговоре. Након неколико дана, 40 поглавица покорило се Кортесу у Потончану, доневши као данак дарове мале вредности и 20 робиња, међу којима је била и Малинче, каснија госпађа Марина, коју Бернал Дијаз помиње са великим поштовањем. По Кортесовом наређењу, све присутне поглавице признале су власт шпанског краља, у градском храму подигнут је крст и одслужена хришћанска миса. За узврат, становницима Потончана дозвољено је да се врате у своје домове, а име града промењено је у Света Марија од Победе (шп. Santa María de la Victoria).

У популарној култури

[уреди | уреди извор]

Битка је приказана у првој епизоди шпанске серије Ернан (2021).

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Код Мартира и Гомаре само 20.
  2. ^ Бернал Дијаз у својим мемоарима упорно назива мајански град Чампотон на обали Јукатана, који је посетио током Кордовине (1517) и Грихалвине експедиције (1518) погрешним именом Потончан, док прави Потончан назива именом Табаско.
  1. ^ а б в г д ђ дел Кастиљо 2012, стр. 38-51.
  2. ^ а б в Мартир 1912, стр. 32-35.
  3. ^ а б Гомара 1964, стр. 38-52.

Литература

[уреди | уреди извор]