Битка код Слатине (1562)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Битка код Слатине (1562)
Део Аустријско-турског рата
Kingdom of Croatia 1593.png
Остаци Хрватске и Славоније у време највећег турског напредовања (1593)
Време:25. март 1562
Место:Слатина (Подравска), Хрватска
Узрок:Упад хрватске и крајишке војске у турску Подравину
Резултат: Хришћанска победа
Сукобљене стране
Coat of arms of Croatia 1495.svgКраљевина Хрватска
Coat of Arms of Leopold II and Francis II, Holy Roman Emperors-Or shield variant.svg Хабсбуршка монархија
 Османско царство
Команданти и вође
Coat of arms of Croatia 1495.svg Хрватски бан Петар Ердеди
Coat of Arms of Leopold II and Francis II, Holy Roman Emperors-Or shield variant.svg капетан Гашпар Рабе
Coat of arms of Croatia 1495.svg Никола Зрински
Османско царство Арслан-бег из Пожеге
Јачина
око 1.000 око 3.000
Жртве и губици
лаки тешки

Битка код Слатине (1562) била је део хрватско-турских ратова.

Хрватска офанзива[уреди]

Месеца марта год. 1562. провали бан Ердеди с копривничким капетаном Гашпаром Ра­бом у турску Подравину. Потукавши Турке код Слатине, запали тај град и 1.000 влашких кућа око Вочина, Слатине и Миклеуша, одакле су Власи често у хрватску Подравину проваљивали и велику јој штету наносили. Споразумно с Ердедом провалио је истовремено (25. марта 1562.) из јужне Угарске у турску Подравину такође Никола Зрински, који је после смрти Марка Стан­чића Хорвата г. 1561. постао капетан града Сигета. Турци су наиме наумили, да на реци Драви подигну тврђаве у Св. Ђурђу и у Мославини, одакле ће лакше ударати на Сигет. Овај посао преузео је Арслан бег, за­поведник санџака у Пожеги; он је уза се имао 3.000 војника, те много Влаха и сељака, који су довозили грађу. Зрински је код Мославине 26. марта распршио турску војску, те Арслан бега потиснуо према Валпову до Св. Ђурђа, отевши му две заставе и све топове.[1]

Последице[уреди]

Разваливши још утврде код Мославине и спаливши дрвену грађу, вратио се Зрински у Сигет, одакле је 31. марта успех свог похода јавио краљевићу Максимилијану. Три месеца иза тога дође у турску Подравину мостарски санџак Малкоч-бег с великом војском, у којој су били и Арслан-бег и Ферхат-бег, па даде утврдити Мославину.

Цар Фердинанд је 1. јуна 1562. од султана Сулејмана измолио осмогодишњи мир, обећавши Турској годишњи данак од 30.000 дуката.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Povijest Hrvatske I. (R. Horvat)/Ban Petar Erdedi – Wikizvor”. hr.wikisource.org. Приступљено 15. 1. 2019. 

Литература[уреди]