Битка на Бадонском горју

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка на Бадонском горју
Времеизмеђу 494. и 516. године[1]
Место
непозната
Исход стратешки важна победа Брита; заустављање саксонских навала на неколико деценија
Сукобљене стране
Брити
Англосаксонци
Команданти и вође
непознат, можда Артур
непознат,
Јачина
непозната непозната
Жртве и губици
непознати
непознати, вероватно тешки

Битка на Бадонском горју (лат. bellum in monte Badonis; вел. Mynydd Baddon) или битка код Бадона (лат. bellum Badonis) је битка која је вођена између Брита и једне од англосаксонских ратничких дружина крајем 5. или почетком 6. века.[2] У средњовековним бритским и велшким изворима битка је сматрана за важан политички и војни догађај, али је у англосаксонској историографији прошла незапажено. Услед фрагментарности извора не може се са сигурношћу утврдити датум, локација и ток битке.[3][4] Данас је битка позната превасходно по учешћу краља Артура који се јавља у каснијој традицији.

Историјски извори[уреди | уреди извор]

Опсада Бадонског брда[уреди | уреди извор]

Први помен битке је у делу Гилде Мудрог О пропасти и освајању Британије (лат. De Excidio et Conquestu Britanniae) које је написано средином 6. века. Према Гилди, "...крволочни и дивљачки језик Саксонаца рашчуо се по западном океану" пре него што је Амброзије Аурелијан организовао отпор Брита од људи који су преживели први налет Саксонаца. Гилда је описао период након Амброзијевог почетног успеха:

... После овога, наши земљаци су некада побеђивали, а некада непријатељ, по редоследу који би господ према својој вољи могао опробати у данашњем Израиљу - у зависности да ли га он воли или не. То се наставило све до године опсаде Бадонског брда, када се десио скоро последњи велики покољ над нашим непријатељем. а то се догодило, што поуздано знам, четрдесет и четири године и месец дана касније; то је такође и година мог рођења.[5][6]

Гилсина историја је нејасна по питању да ли је у ово време Амброзије још увек био бритски вођа[7], али битку описује као "неочекивано преотимање [острва]" (од Саксонаца) која је утицала да краљеви, старешине, свештенство и прост свет "мирно живе у складу са својим позивом". Дуготрајни период мира се на крају изродио у грађански рат и страховладу Маилгуна ап Кадвалона, краља Гвинеда. Делови Освајања и пропасти Британије који су упућени лично Маилгуну се понекад користе у датовању дела које говори о краљевој смрти од куге током пете деценије 6. века. Међутим, таква аргументација превиђа коришћење апострофа у пасусима и могућност да су поједине проповеди написане знатно касније.

Следећи извор који спомиње битку је Црквена историја енглеског народа (лат. Historia ecclesiastica gentis Anglorum) Пречасног Бида који је писао у 8. столећу.[8] Бид описује "...опсаду брега Бадон где је знатан број ових освајача побијен". Према Црквеној историји, битка се одиграла четрдесет и четири године од доласка Саксонаца.[9][10] Пошто Бид смешта долазак Саксонаца у време или непосредно после заједничке владавине римских царева Маркијана и Валентинијана III 449-456,[11][12] битка код Бадона је била између 493. и 500. године. Бид затим напушта приповедање о бици и наглашава да ће је касније опширније описати, али то ипак није учинио. Ипак, у опширнојој приповести о победи Светог Германа из Осера над Англосаксонцима и Пиктима у једној планинској удолини [13] Бид тврди да је тако за једну генерацију спречен даљи продор освајача.[14] Међутим, пошто је Свети Герман победу остварио без проливања крви, вероватно се не ради о истој бици. Такође, учешће Св. Германа би, хронолошки гледано, битку везала за период око 430. године, али Бид у својој хронологији није био свестан те чињенице.

Битка код Бадона[уреди | уреди извор]

Најстарији сачувани историјски извор који спомиње Артурово учешће у бици код Бадона је Историја Британаца (лат. Historia Brittonum) почетка 9. века која је дуго времена погрешно приписивана велшком монаху Ненију.[15] У овом делу Артур је просто војни заповедник (лат. dux bellorum) који је предводио победоносне британске одреде код Бадона:

"Дванаести (рат) беше на Бадонском брду, где у једном дану током једног Артуровог налета изгинуло деветсто шездесет људи; а њих нико није убијао осим њега самог..." [16][17][18]

Следећи извор који помиње битку код Бадона су Велшки анали (лат. Annales Cambriae)[19] који су вероватно писани средином или у другој половини 10. века. Анали веле:

"Битка код Бадона, током које је Артур носио Часни крст три дана и три ноћи на свом рамену [или штиту [20]] и Брити беху победници."[21][22]

У 12. веку постало је очигледно да је Артур прошао неприметно у историји монаха Гилде, који би му временски био најближи. Карадог од Ланкарфана је у Житију Св. Гилде записао како је Гилда био веома наклоњен Артуру, али га је затим омрзнуо када је Артур убио Гилдиног брата Хјуела. Поједини модерни историчари су сматрали да су појединости битке биле веома познате, тако да је Гилдина публика добро познавала догађаје везане за битку.[23]

Галфред од Монмута је око 1136. саставио Историју краљева Британије, веома популарно дело које је сачувано у бројним преписима. Поједини преписи настали су убрзо након појаве дела.[24] Галфред је доста проширио и маштовито дописао, а Бадон је идентификовао са Батом у Самерсету. Према Галфреду, Мерлин је наводно прорекао да ће купатила у баду усахнути и да ће вода постати отровна.[25] Код Галфреда се мешају мотиви познати из ранијих извора: Саксонци опседају град, затим стиже Артур са својим ратницима; Артур затим носи Богородичину слику на свом рамену, каоо и на штиту. Артур креће у јуриш и убија 470 непријатеља, десет пута више него што је Хенгист побио Британаца код Солсберија. Присутни су и елементи велшких легенди: поред штита (Pridwen), Артур стиче мач Екскалибур и копље Ронгомијант. Одбрана града је код Галфреда прожета верским мотивима пошто Св. Дубриције обећава опрост свих грехова онима који падну у бици.[26]

Модерна историографија[уреди | уреди извор]

Различити извори датују даровање Танета Хенгисту 447. године, што би значило да се битка, према Гилди и Биду, одиграла 491. године. Англосаксонске хронике не спомињу битку уопште, али изгледа да бележе седамдесет година размака између двојице англосаксонских врховних владара (бретвалда) у 5. и 6. веку.

У Житију Св. Давида Велшког, које је Рикемарх написао у 11. веку, спомиње се да је Св. Давид био рођен најкасније 514. године. Пошто исти извор бележи да је Св. Гилда проповедао Св. Нони, док је била трудна са Давидом, није могуће да се битка одиграла пре 498. године.

Макарти и Окроинин предлажу да Гилдино датовање битке у четрдесет и четврту годину и један месец није просто хронолошка белешка, већ осамдесет и четврта година у циклусу рачунања Васкрса у оквиру тадашње келтске цркве. Према њиховом рачунању битка се одиграла у фебруару 482. године.[27]

Хирст и Еш су сматрали да се битка одиграла код Лидингтон Касл на брду иzнад Бедберија у Вилтширу (староенглески језик: Baddan byrig). Локалитет се налази на тачки где Риџвеј повезује долину Темзе са Ејвоном и Северном.[28][29]

Последице[уреди | уреди извор]

Према најранијим изворима Саксонци су били одбачени, што, изгледа, потврђују и археолошки налази. Истраживање гробних места (Саксонци су у ово доба били пагани, док су Брити били христијанизовани) показује да се граница померила око 500. године. Након тога, пагани су се одржали у данашњем Кенту, Сасексу, Норфоку и Сафоку, као и у околини Хамбера. Брити су изгледа контролисали упоришта северно и западно од Лондона у јужно од Вероламија, затим крајеве западно од линије Крајстчерча у Дорсету до ушћа реке Ејвон северно од Трента, затим од Трента до Хамбера, затим на север дуж реке Дервент до Северног мора. Упоришта су снабдевана преко древног пута који се назива Ватлинг улица (енгл. Watling Street), која је делила освајаче у џепове јужно од Вилда у источном Кенту и око Ваша.[тражи се извор]

Друга битка код Бадона[уреди | уреди извор]

Текст А Велшких анала[19] садржи и белешку: "Саксонци су по први пут прославили Божић. Друга битка код Бадона. Морган умире.[22][30] Филимор је датовао ову белешку у 665. годину[19], али се прва прослава Божића код Саксонаца у тексту Б ставља у 634. годину. Друга битка код Бадоне се не спомиње.[31]

Локална традиција[уреди | уреди извор]

Поред стручњака, питањем локалитета места битке баве се и лаици. Различита места у Велсу и Енглеској чувају локалну традицију о њиховом месту као попришту битке нпр. Батхемптон даун[32], Бедбери хилфорт у Дорсету[33] и Боуден хил у Линлитгоу.[тражи се извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Антоновић 2007, стр. 119.
  2. ^ Ashe, Geoffrey, From Caesar to Arthur pp. 295–8
  3. ^ Dupuy, R. Ernest & al. The Harper Encyclopedia of Military History From 3500 B.C. to the Present, 4th ed. pp. 193. HarperCollins Pub. (New York), 1993.
  4. ^ Hollister, C. Warren. The Making of England to 1399, 8th ed. pp. 31. Houghton Mifflin Co. (New York), 2001.
  5. ^ Hugh Williams (ed.), Gildas, De Excidio Britanniae, Honourable Society of Cymmrodorion, 1899. pp. 61–63.
  6. ^ Антоновић 2007, стр. 217.
  7. ^ Geoffrey Ashe, for one, argues against his involvement. Cf. Ashe, Geoffrey. The British Recovery 473–517, pp. 295–298.
  8. ^ The "Tiberius Bede" or C text. Cotton Tiberius MS. C.II. (језик: латински)
  9. ^ Bede. The Ecclesiastical History of the English People, I.xvi.
  10. ^ L. ...usque ad annum obsessionis Badonici montis quando non minimas eisdem hostibus strages dabant quadragesimo circiter & quarto anno adventus eorum in Britaniam.
  11. ^ Према Бидовом рачунању. Маркијан и Валентинијан III су били савладари између Маркијановог ступања на источноримски престо 450. и Валентинијанове смрти 16. марта 455. године.
  12. ^ Bede, I.xv.
  13. ^ Према традицији поприште битке је код Мода у северисточном Велсу.
  14. ^ Bede, I.xx.
  15. ^ Cf. Todd, James. Irish version of the Historia Britonum of Nennius. Irish Archaeological Soc. (Dublin), 1848. Приступљено 6 Feb 2013.
  16. ^ L. Duodecimum fuit bellum in monte Badonis, in quo corruerunt in uno die nongenti sexaginta viri de uno impetu Arthur; et nemo prostravit eos nisi ipse solus. Mommsen, Theodore (ed.) Historia Brittonum. Приступљено 7 Feb 2013. (језик: латински)
  17. ^ Lupack, Alan (Trans.) The Camelot Project: "From The History of the Britons (Historia Brittonum) by Nennius". Приступљено 6 Feb 2013.
  18. ^ Антоновић 2007, стр. 219.
  19. ^ а б в Harleian Mpp. 3859. Op. cit. Phillimore, Egerton. Y Cymmrodor 9 (1888), pp. 141–83. (језик: латински)
  20. ^ "Раме" и "штит" су речи сличног облика у старовелшком језику: scuit (штит) vs. scuid (раме)]. Cf. Jones, W. Lewis. The Cambridge History of English and American Literature in 18 Volumes, Vol. I, XII, §2. Putnam, 1921. Приступљено 30 Jan 2013.
  21. ^ L. Bellum badonis inquo arthur portauit crucem domini nostri ihu xp'i. tribus diebus & tribus noctibus inhumeros suos & brittones uictores fuerunt.
  22. ^ а б Ingram, James. The Anglo-Saxon Chronicle. Everyman Press (London), 1912.
  23. ^ Green, стр. 31
  24. ^ Griscom, Acton. The Historia Regum Britanniae of Geoffrey of Monmouth. Longmans, Green, & Co., 1929. Приступљено 7 Feb 2013.
  25. ^ Thompson. VII.iii.
  26. ^ Thompson, Aaron & al. (trans.) History of the Kings of Britain, IX.iv. In Parentheses, 1999. Приступљено 6 Feb 2013.
  27. ^ McCarthy, D. &c. "The 'lost' Irish 84-year Easter table rediscovered". Peritia, vol. 6-7, 1987-1988. pp. 227–242.
  28. ^ Hirst, S. & al. "Liddington Castle and the battle of Badon : Excavations and research 1976". Archaeological Journal. 1996, vol. 153, pp. 1–59.
  29. ^ Ashe, Geoffrey. From Caesar to Arthur, pp. 162–4
  30. ^ L. Primum pasca apud saxones celebratur. Bellum badonis secundo. morcant moritur.
  31. ^ Public Record Office of the United Kingdom. MS. E.164/1, p. 8. (језик: латински)
  32. ^ Scott 1995, стр. 16.
  33. ^ "Badbury Rings"

Литература[уреди | уреди извор]

  • Green, Thomas (2007). Concepts of Arthur. Stroud, Gloucestershire: Tempus. ISBN 978-0-7524-4461-1. 
  • Scott, Shane (1995). The hidden places of Somerset. Aldermaston: Travel Publishing Ltd. стр. 16. ISBN 978-1-902007-01-4. 
  • Милош Антоновић (2007), Наративни извори за историју Европе, Средњи век, Београд: Утопија