Битка на Белој гори

Битка на Белој гори
Део Тридесетогодишњег рата
Битка код Биле Хоре
Време 8. новембар 1620. Место Била Хора крај Прага Исход одлучујућа царска победа
Сукобљене стране
Чешка (Бохемија)	Свето римско царство Католичка лига Шпанија
Команданти и вође
Кристијан од Анхалта	Карел Буквуа Јохан Церклас Тили
Јачина
10.000 пешака 11.000 коњаника	18.500 пешака 6.500 коњаника
Жртве и губици
5.000 мртвих или рањених	250 мртвих

Битка код Биле хоре (Беле горе), односно Битка на Белој гори одиграла се 8. новембра 1620. и представља прву велику битку Тридестогодишњег рата. Комбиноване царске и католичке снаге нанеле су тежак пораз војсци чешких протестаната и плаћеника. Та битка је представљала крај чешке фазе Тридесетогодишњег рата.

Чешки командант Кристијан од Анхалта је сакупио своју војску и припремио је на обронцима брда Биле Хоре, блокирајући пролаз према Прагу. Војска је заузела добру обрамбену позицију. На десном боку је био замак, а на левом је био поток и бара.

Према неким извештајима један католички монах је показао католичкој војсци светогрђе које су наводно протестанти направили према слици Девице Марије. Тиме је католичка војска добила подстрек за борбу.

Генерал Тили је добро осмотрио непријатељске положаје и послао је своје добро трениране војнике преко моста да пређу поток. За само два сата тешке борбе они су се пробили кроз протестантски центар, што је одлучило битку.

Увод

У почетку се побуна протестаната у Чешкој одлично ширила. Успели су да изађу из политичке изолације избором Фридриха V Палатинског за краља Чешке (Бохемије). Када је Максимилијан Баварски окупио снаге Католичког савеза протестанти су се нашли у невољи. Војску Католичког савеза је предводио Јохан Тили. Царска и католичка војска су кренуле према Прагу да угуше побуну.

Супротстављене снаге

Протестанти

Коњица

Заповедник	Јачина
Кристијан од Анхалта (потпуковник Штрајф)	500
Гроф Хоенлое	500
Кристијан млађи	700
Чете краља и војводе од Вајмара	250
Три чешке чете	250
Генерал мајор Бубна	300
Гроф Солмс	250
Шлеске чете	300
Аустријанци	350
Пуковник Штубенвол	700
Пуковник Борседа	300
Пуковник Кајн	300
Мансфелд	400
Мађари	5.000
Укупно	10.100

Пешадија

Заповедник	Јачина
Хоенлое	2.000
Турн	2.200
Каплир	2.400
Моравци	2.000
Анхалт	1.000
Вајмар	600
Краљевска чета	200
Горњи Аустријанци	600
Укупно	11.000

Ратни распоред од севера према југу:

1. Четири чете грофа Штирума (Мансфелдове трупе),
2. Четири чете моравске пешадије,
3. Четири чете шлеске коњице,
4. Четири чете моравске пешадије,
5. Осам непотпуних чета аустријске коњице,
6. Четири чете Хоенлоеовог пешадијског пука (Чеси),
7. Пет чета Хоенлоеовог коњичког пука (Чеси),
8. Четири чете Хоенлоеовог пешадијског пука,
9. Једна чета краљевске (тј. Фридрихова V гарда) и три чешке коњице,
10. Бубнина и Салмова коњица, девет чета,
11. Шест чета грофа Турна (чешка пешадија),
12. Пет чета Штубенволове моравске коњице,
13. Две чете горњоаустријске пешадије,
14. Четири чете коњице млађег принца Анхалта (Чеси и Немци),
15. Три чете горњоаустријске пешадије,
16. Три чете коњице млађег принца Анхалта,
17. Три чете Каплировог пешадијског пука (Чеси),
18. Четири чете Борсидиног моравског коњичког пука,
19. Три чете Каплировог пешадијског пука,
20. Четири чете Кајновог моравског коњичког пука,
21. Три чете Каплировог пешадијског пука,
22. Четири чете Турновог пешадијског пука,
23. Триста мађарских коњаника под Корнисом,
24. Четири чете одабране из других коњичких пукова и постављене као претходница,
25. Трећа линија мађарске коњице,
26. Тешки топови на десном крилу,
27. Тешки топови на левом крилу,
28. Место где је требало да стане 1.600 Мађара, али се нису појавили,
29. Падина лево,
30. Парк за дивљач и Звездана палата.

Протестантска коњица и пешадија бројале су највише 15.000 бораца, док је око 5.000 људи остало у Прагу (углавном против наређења). Многи су такође патили од болести добијене у Аустрији током лета и јесени. Други су се одвојили или су заостали током марша (тј. повлачења). Од 15.000 Мађара, само 6.000 је било присутно, јер су многи отишли ​​током марша или на други начин. Око 12.000 Мађара је требало да стигне на моравску границу два дана касније.

По сачуваном извештају Кристјана од Анхалта од 1. јануара 1621: Пошто су Мађари тог дана били бескорисни и 1.800 је погинуло у ловачком парку, у бици није било више од 5.000 коњаника и око 8.000 пешадинаца, заједно са шест великих топова. Да су само наши људи остали на месту, били бисмо довољно јаки уз Божју помоћ, захваљујући предностима које смо имали.

Католици

Пешадија

Заповедник	Јачина	Број чета
Спинели (Наполитанци)	2.500	31
Дон Гиљермо Вердуго	3.000	42
Гроф Буској
Фугер	1.200	7
Креанж и Корати	1.200	4
Бројнер	800	5
Војвода од Саксоније	1.200	10
Насау	1.000	10
Фирстенберг	1.000	5
Тифенбах	900	3
Пуковник Фухс	600	3
Колалто	1.000	5
Шаумбург	1.000	5
УКУПНО	15.400

Коњица

Заповедник	Јачина	Број чета
Дон Балтазар де Марадас	400	10
Гроф Дампјер	250	5
Фирентинци	200	5
Мекау	300	5
Лебел	400	5
Валенштајн	800	13
Гоше	500	8
Ле Крој	300	5
Монтекуколи	300	5
Истерле	300	5
Пољаци	800	10
Укупно	4.550

Царска војска под командом грофа Бускоја имала је 15.400 пешака и 4.550 коњаника. Уз то, војска војводе од Баварске имала је најмање 8.000 пешака и 2.000 коњаника, а немачке државе послале су у помоћ око 9.000 пешака и 1.000 коњаника. Укупна снага католичке стране износила је око 32.400 пешадинаца и 7.550 коњаника, са 16-18 тешких топова.

Битка

Чешка (протестантска) војска, 21.000 људи под недаровитим војводом Кристијаном Анхалт-Бернбуршким поставила се на Белу гору да заштити Праг, на положај од непуна 3 км са добро наслоњеним крилима, иза потока Шарке, који је био прелазан само на једном месту. Слабо плаћена најамничка војска протестаната била је непоуздана.

Царско-католичка војска била је јача (28.000 људи), боље организована, боље плаћена и бољег морала. Поток су прешле најпре јединице Католичке лиге и постројиле се на левом крилу. За Чехе био је то врло повољан тренутак за напад, који је Кристијан од Анхалта пропустио. За њима су прешле и цареве јединице и постројиле се на десном крилу. У свему, било је неколко пешадијских батаљона (четвртастих стројева) наоружаних копљима и пушкама, у шаховском поретку у 2 или 3 линије, а коњица се поставила напред и иза пешадије у већим или мањим стројевима. Артиљерија, обострано по неколико оруђа, дејствовала је само за време подилажења без видљивих резултата.

Напад је почео 8. новембра 1620. око подне, и за свега један час победа католика била је потпуна. Према најнижој процени на чешкој страни пало је 5.000 људи. Победници су изгубили 250 мртвих и знатно већи број рањених.

Победом на Белој гори Хабзбурговци су повретили Чешку, Моравску и Шлезију, и тиме знатно ојачали свој политички, економски и стратегијски положај у дугом рату који је тек почео.

Последице

Пошто је чешка војска била потучена генерал Тили улази у Праг и потпуно слама побуну. Краљ Фридрих V Палатински је био принуђен да побегне из земље. На прашком староградском тргу смакнуто је 27 племића, вођа побуне. Осим тога ту је побијен велики број обичног света, који је учествовао у побуни.

Слобода вере у Чешкој (Бохемији) је укинута, а протестанти су побегли или су били протерани, ако нису хтели да пређу на католичку веру. Шпанска војска је заузела Рајнски Палатинат у Немачкој, који је претходно припадао Фридриху V Палатинском. Када је изгледало да ће протестантизам бити прегажен, у сукоб улази Данска.

Литература

• Гажевић, Никола (1971). Војна енциклопедија (књига 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 540. 
• Wilson, Peter H., ур. (2010). The Thirty Years War: a sourcebook [Тридесетогодишњи рат: извори, написао Питер Х. Вилсон]. Houndmills, Basingstoke, Hampshire ; New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-24206-7.