Битка на Еуримедону
| Битка на Еуримедону | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Грчко-персијских ратова | |||||||
Еуримоедон | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
| Делски савез | Ахеменидско краљевство | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
| Кимон | Титрауст | ||||||
| Јачина | |||||||
| 200 бродова | 200-350 бродова | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| непознати | 200 бродова, 20.000 заробљеника | ||||||
Битка на Еуримедону вођена је 469. године п. н. е. у Малој Азији, на реци Еуримедон (данас Копричај, тур. Köprüçay, срп. Река код моста, стгрч. Εὐρυμέδων) [1] између грчке војске Делског савеза под Кимоном и персијске војске под Титраустом.[2] Део је Грчко-персијских ратова, а завршена је победом Грка.
Увод
[уреди | уреди извор]После протеривања атинског државника и војсковође Темистоклеа остракизмом (471. п. н. е.),[3] руководство над операцијама против Персије прелази у руке Кимона.[4] Он успева да протера Персијанце из Тракије и покори Византион.[5] Опијени успехом, Атињани се одлучују на велики поход на малоазијске градове.[6] Успеси Атине присилили су Персију да опреми велику флоту од 200 тријера и јаку копнену војску.[7]
Битка
[уреди | уреди извор]Не постоји широка сагласност о тачном датуму битке, а већина ауторитета је смешта у 469. или 466. годину.[8] Тукидид даје сажет списак главних догађаја који су се одиграли у овом периоду, али готово да нема хронолошких информација.[9] Најсигурнија чињеница у вези са овом битком јесте да јој је претходио устанак атинског савезника Тасоса, који је избио непосредно пре атинске календарске године 465/464.[9] Тукидид такође говори о Еуримедону након побуне Наксоса, коју исти аутор заузврат повезује са бекством Темистокла у Персију и смрћу персијског цара Ксеркс I 465. године, сугеришући да се битка одиграла најраније 466. године.[10] Али датум побуне Наксоса је сам по себи споран,[11] и Тукидид можда није писао о овим догађајима у строгом хронолошком реду.[12] До битке је дошло код ушћа Еуримедона у Памфилијски залив (лат. Sinus Pamphylius, данас Анталијски залив, тур. Antalya KörfeziKörfezi) Средоземног мора.[2] Ратне операције вођене су и на копну и на мору а Персијанци су до ногу потучени, изгубивши велики број бродова и људи. Битка код Еуримедона имала је велике последице по Персију. Убрзо након овог пораза убијен је цар Ксеркс I и његов старији син Дарије III. На престо долази Ксерксов млађи син Артаксеркс.[2] Грци су у бици заробили 20.000 људи који су као робље одведени у Атину.[13]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Sempozyumu, Eğirdir (2001). Sosyal, kültürel ve ekonomik yönleri ile Eğirdir. Eğirdir Belediyesi. стр. 480.
- ^ а б в Mark, Joshua J. (2020-03-03). „Battle of the Eurymedon, c. 466 BCE”. World History Encyclopedia (на језику: енглески).
- ^ „Themistocles | Biography & Facts | Britannica”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-18.
- ^ „Themistocles - Livius”. www.livius.org. Приступљено 2026-01-18.
- ^ „Greco-Persian Wars | Definition, Battles, Summary, Facts, Effects, & History | Britannica”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-18.
- ^ „Introduction to the Persian Wars”. ThoughtCo (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-18.
- ^ Georgiou, George.M. (2022). „Ancient Greeks at war” (PDF). ΠΑΡΟΙΚΙΑΚΗ (2488): 22.
- ^ Meyer, Eyal (2018). „Cimon's Eurymedon Campaign Reconsidered note 2”. Ancient History Bulletin (на језику: енглески). 32: 25—43.
- ^ а б Sealey, Raphael (1976). History of the Greek City States, ca. 700-338 B.C. (на језику: енглески). Berkeley: University of California Press. ASIN B00AQ5E47Y.
- ^ Fine, John Van Antwerp (1983). The Ancient Greeks: A Critical History (на језику: енглески). Harvard University Press. ISBN 9780674033146.
- ^ Kagan, Donald (1989). The Outbreak of the Peloponnesian War (New History of the Peloponnesian War) (на језику: енглески). Cornell University Press. стр. 45. ISBN 978-0801495564.
- ^ Parker, Victor (2014). A History of Greece, 1300 to 30 BC (на језику: енглески). Wiley-Blackwell. стр. 174—176. ISBN 978-1405190336.
- ^ „LacusCurtius • Diodorus Siculus — Book XI Chapters 41‑62”. penelope.uchicago.edu. Приступљено 2026-01-18.
Литература
[уреди | уреди извор]- Struve, Vasilij; Kalistov, Dmitrij Pavlovič (2011). Stara Grčka. Превод: Kožemjakin, Nina. Marso. ISBN 9788661070815.