Битка код Милвијског моста

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Битка код Милвијског моста
Battle of the Milvian Bridge by Giulio Romano, 1520-24.jpg
Битка на Милвијском мосту, Ђулио Романо (1499-1546), Ватикан
Време:28. октобар 312.
Место:Милвијски мост, Рим
Исход: Константин I побеђује

Битка код Милвијског моста се одиграла 28. октобра 312. године, на реци Тибар северно од Рима, између римских царева Константина Великог и Максенција. Победу је однео Константин Велики, чиме је постао неприкосновени владар западног дела Римског царства. Максенције је нашао смрт у Тибру, у коме се удавио приликом повлачења.

Позадина[уреди]

Криза сложеног система тетрархије и поделе царства на источни и западни део, као и поделе власти између два августа као старија и два цезара као млађа сувладара, почиње 306. године након смрти Констанција, августа западних провинција. По правилу, на његово место долази западни цезар, Флавије Валерије Север, кога промовише и август источних провинција, Галерије. Међутим, у Британији, Констанцијева војска на исти положај августа поставља Константина, његовог сина. Истовремено у Риму Максенције, син Констанцијевог претходника августа Максимијана, изазива Севера и на крају га 307. године побеђује и проглашава себе за августа. Овим почиње ривалитет и борба за превласт између Константина и Макценција, која траје све до 312. године и битке код Милвијског моста.[1] У време одржавања битке, Константин је контролисао Британију, Галију, Шпанију и германске провинције, док је Максенције владао Италијом, Сицилијом, Сардинијом, Корзиком и афричким провинцијама.

Битка[уреди]

Крећући се ка Риму са севера, Константин је већ победио Максенцијеве трупе код Торина и Вероне. Крајем октобра 312. године. Константинова војска се приближавала Риму путем Виа Фламинија, који је спајао Рим са Риминијем, градом на јадранској обали.[1] Иако је било очекивано да се Максенције утврди унутар градских зидина, он је одлучио да изведе трупе изван Рима, и да брани приступ граду код Милвијског моста, преко кога је Виа Фламинија водила у престоницу. О самом току битке, као и о броју учесника и погинулих, нема поузданих података. Борба је почела 28. октобра, и Константинове трупе су имале више успеха. Чини се да је проблем Максенцијевој војсци предстаљао недостатак маневарског простора, јер је била стешњена између Тибра и линије фронта. Када је наређено повлачење, велики број војника је нагрнуо ка јединој одступници - мосту, где је настао велики метеж који су Константинове трупе искористиле и задале одлучујући ударац Максенцијевој војсци. Од чамаца је направљен и понтонски мост, који је под великим оптерећењем попустио, остављајући велики број војника на северној обали Тибра, где су на крају били или побијени или заробљени од старне противника.

Константинова визија[уреди]

Легенда каже да је ноћ пред битку Константин уснио сан у коме му се приказао крст праћен исписом „под овим знаком ћеш победити“. Ова визија је наводно била један од одлучујућих момената који је Константина преобратио у хришћанство.[1]

Последице[уреди]

Исход битке код Милвијског моста као непосредну последицу имао је Константиново устоличење као јединог владара западног дела царства, а касније (324) и као јединог суверена целог Римског царства. Далекосежне последице ове битке могу се мерити потезима и делима Константина Великог као једног од најзначајних владара старог Рима: престанак прогона хришћана (Милански едикт), оснивање Цариграда као источне престонице, победе над варварским племенима и ширење граница царства, свеобухватна монетрана, администартивна и војна реформа.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Битка код Милвијског моста”. Архео-аматери Србије. Приступљено 22. 1. 2020. 

Спољашње везе[уреди]