Битка на Неретви (филм)
| Битка на Неретви | |
|---|---|
Филмски постер | |
| Изворни наслов | Битка на Неретви |
| Жанр | ратни драма |
| Режија | Вељко Булајић |
| Сценарио | Стеван Булајић Вељко Булајић Ратко Ђуровић Уго Пиро |
| Продуцент | Здравко Михалић Асистенти продукције филма Хидајет Чалкић Ђорђе Маринковић Заменик директора продукције Никола Поповић |
| Главне улоге | Сергеј Бондарчук Јул Бринер Ентони Досон Милена Дравић Борис Дворник Курт Јиргенс Силва Кошћина Харди Кригер Франко Неро Хаyард Рос Лојзе Розман Љубиша Самарџић Олег Видов Орсон Велс Бата Живојиновић Павле Вујисић Коле Ангеловски |
| Музика | Бернард Херман Владимир Краус Рајтерић |
| Сценограф | Душан Јеричевић Владимир Тадеј |
| Сниматељ | Томислав Пинтер |
| Монтажа | Јелена Бјењаш Вања Бјењаш |
| Продуцентска кућа | Босна филм Кинема Сарајево Јадран филм Загреб International film company Igor film Уједињени југословенски продуценти |
| Година | 1969. |
| Трајање | Југославија 175 минута Немачка 142. минута Италија 134. минута САД 102. минута |
| Земља | СФРЈ |
| Језик | српскохрватски |
| Буџет | 71.000.000 долара |
| IMDb веза | |
Битка на Неретви је југословенски епски историјски партизански филм из 1969. године, базиран на истоименом догађају из Другог светског рата, који је режирао Вељко Булајић, по сценарију којег је написао са Стеваном Булајићем и Ратком Ђуровићем.[1][2][3]
Радња филма описује сукобе између партизанских, четничких и окупационих снага, у региону око реке Неретве у окупираној Југославији, током Четврте непријатељске офанзиве. Филм је међународна продукција и његову поставу чине југословенске и иностране звезде, укључујући Бату Живојиновића, Лојзу Розмана, Милену Дравић, Сергеја Бондарчука, Јула Бринера и Орсона Велса.[4][5]
Иако је коначан буџет филма непознат, Битка на Неретви се сматра најскупљим филмом снимљеним у социјалистичкој Југославији.[6] Био је номинован за Оскара 1969. у категорији за најбољи страни филм[7] и имао највећу гледаност у СФР Југославији са око 4,5 милиона гледалаца,[8] док га је у више од осамдесет земаља света видело 350 милиона гледаоца.
Југословенска кинотека је 2016. године, у складу са својим овлашћењима, прогласила Битку на неретви за културно добро од великог значаја.[9]
Радња
[уреди | уреди извор]Филм почиње речима доживотног председника СФРЈ, Јосипа Броза Тита:
„На Неретви, у окупираној Европи водили смо једну од најславнијих и најхуманијих битака — битку за рањенике. Ту се рјешавала судбина револуције, ту је побиједило братство и јединство наших народа.”
Почетком 1943. године немачки генерал Лоринг (Курд Јиргенс) иницира, по наређењу Адолфа Хитлера, започињање циклуса операција „Вајс“ са намером да згроми партизански отпор и освоји Југославију. Фашистичке италијанске трупе, предвођене генералом Морелијем (Ентони Досон) и капетаном Микелеом Ривом (Франко Неро) бивају послате у Југославију као први талас пешадијског напада на партизане. Истовремено, припадници Југословенске војске у отаџбини припремају напад на партизане са намером да ликвидирају Јосипа Броза Тита.
Убрзо након, немачке снаге авионима бомбардују једно ослобођено босанско село. Партизани пружају отпор, али, бројчано надјачани, добијају наредбу Врховног штаба да се повуку ка Бихаћу. Те вечери на састанку команданата, команданти Столе (Велимир Бата Живојиновић), Иван (Лојзе Розман) Стипе (Борис Дворник), Ђука (Шарл Мило) и Мартин (Сергеј Бондарчук), одлучују да крену у повлачење и контраофанзиву ка реци Неретви заједно са четири и по хиљаде рањеника и тифусара. Владимир Смирнов „Владо” (Јул Бринер), добија задатак да са својим инжењерима, минира све велике путеве који воде до Бихаћа преко Неретве.
Партизанске чете, цивили и рањеници почињу да се повлаче ка Неретви, док батаљон команданта Мартина остаје да се бори против немачке војске и бива у потпуности побеђена. На следећој седници, команданти одлучују да изненадно нападну италијанске снаге у Прозору, како би загарантовали свој пролазак до Неретве. Иван потајно започиње везу са Даницом (Силва Кошћина), чланицом народноослободилачке борбе и сестром Новака (Љубиша Самарџић), његовог саборца.
Преко ноћи, партизани нападају Италијане у Прозору, али не успевају да освоје град. Опкољени са свих страна непријатељским војницима, партизани добијају наредбу од Јосипа Броза Тита: „Прозор мора ноћас пасти.” Те вечери партизани извршавају заседу над италијанским војницима, и освајају Прозор. Капетан Рива одлучује да се преда партизанима, и да се бори против фашизма своје домовине. Партизанске снаге потом нападају италијанску војску у Јабланици, побеђују и заробљавају генерала Морелија. Морели, не могавши да поднесе срамоту заробљеништва, извршава самоубиство.
Очајан због пораза Италијана, генерал Лоринг склапа договор са четничким сенатором (Орсон Велс) за заједнички напад на партизане. У међувремену, тифус наставља да заражава партизане, укључујући и болницу у Шћиту и њену докторку, Наду (Милена Дравић). Столе доноси наређења врховног штаба да се партизани премештају ка Шћиту да би одбранили болницу. Владо, по наређењу, разноси мост на Неретви. Подстакнути родољубивом песмом коју тифусари почињу да певају, партизани успешно одбијају непријатељски напад Шћита, уз много жртава. У бици Рива бива устрељен приликом пуцања на немачки тенк. Пре смрти, он оставља Мартину писмо намењено својој жени и упућује га како да га пошаље.
Касније, на Неретви, партизани праве привремени мост за прелаз пренос рањеника преко реке. Током преласка, нападају их немачки бомбардери и четници. Четнички сенатор, пољуљан немачким губитком од стране партизана, наређује повлачење али га његов потпуковник (Душан Булајић) убија, преузима вођство и наређује напад на партизане. У сукобу са четницима, Даница бива смртно рањена, а потом и њен брат Новак. Упркос великим губицима, партизани успевају да победе четнике.
Слободни од непријатељских напада, партизани и тифусари успешно прелазе Неретву.
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Јул Бринер | Владо |
| Бата Живојиновић | Командант Столе |
| Милена Дравић | Нада |
| Борис Дворник | Стипе |
| Љубиша Самарџић | Новак |
| Орсон Велс | четнички сенатор |
| Павле Вуисић | Шофер Јордан |
| Сергеј Бондарчук | Мартин |
| Коле Ангеловски | Жика |
| Душан Булајић | четнички потпуковник |
| Столе Аранђеловић | Шумадинац |
| Фарук Беголи | Стево |
| Олег Видов | Никола |
| Ентони Досон | генерал Морели |
| Курт Јиргенс | генерал Лоринг |
| Силва Кошћина | Даница |
| Харди Кригер | пуковник Кренцер |
| Шарл Мило | Ђука |
| Франко Неро | капетан Микеле Рива |
| Васа Пантелић | партизански командант |
| Хayард Рос | Марио |
| Лојзе Розман | Иван |
| Драгомир Фелба | отац двоје мале деце |
| Хајрудин Хаџикарић | Владимир Назор |
| Фабијан Шоваговић | Луди Бошко |
| Сибина Мијатовић | докторка Марија |
| Миха Балох | Усташа командир |
| Петар Спајић Суљо | Избеглица |
| Деметер Битенц | Шредер |
| Урош Гловацки | Доктор |
| Слободан Велимировић | Холцхаусен |
| Ристо Шишков | Рањеник |
| Тана Маскарели | Избеглица |
Настанак
[уреди | уреди извор]Предпродукција
[уреди | уреди извор]
Филм је сниман 18 месеци, спонзорирало га је 58 привредних компанија, у њему је учествовао комбиновани пук тадашње ЈНА са 10.000 војника, уништена су четири посебно конструисана села, једна тврђава, а два пута је миниран гвоздени мост на Неретви. Према службеним проценама, филм је коштао 4,5 милиона долара, док су амерички извори наводили цифру од 12 милиона долара.
Филм је био пројекат у којем су учествовали удружени југословенски продуценти, иако је у највећем дијелу био пројект „Јадран филма“ који је ангажовао највећи број својих техничара. Поред њих ту су били и италијански, немачки и енглески партнери, као и Јунајтед Комонвелт, тада једна од највећих продуцентских кућа на свету. У то време, Битка на Неретви, у продукцијском смислу, је била највећи европски филм.
Лик Микелеа Риве (тумачио га је Франко Неро) заснован је на стварном историјском лику, италијанском капетану Марију Риви који је након капитулације Италије прешао на страну партизана и погинуо борећи против Немаца 18. октобра 1943. Причу о његовом преласку на страну партизана и погибији у борби против Немаца сценаристи су транспоновали у фебруар и март 1943. Исто тако, лик Владе (тумачио га је Јул Бринер) је такође заснован на стварној личности, инжењеру Владимиру Смирнову.
Орсон Велс придружио се раду на филму због договора са југословенском владом која би му, за глуму у филму, омогућила снимање његовог филма Дубина на далматинским обалама. Обе стране су испоштовале своју страну договора, али Дубина никад није напустио фазу продукције.[10][11] Јул Бринер се придружио филму наводећи третман који је добио у Европи као одлучујући фактор: „Стране земље и даље третирају глумца као неког битног. У Холивуду глумац је постао само још један бизнисмен — ретко прави уметник.”[12]
Продукција
[уреди | уреди извор]Сцена рушења правог моста преко Неретве снимала се 18. децембра 1968. али ниједан кадар није ушао у филм, јер се по минирању моста подигла велика прашина од које није могло да се снима. Ова сцена је касније поновљена на макетама у једном чехословачком студију. Током снимања сцене минирања моста, Јул Бринер је инсистирао да сам изводи своје вратоломије. У току сцене, једна од мина експлодирала је прерано и лансирала би Бринера са моста, да он није успео да се задржи за челичну греду моста, тиме спасивши себи живот. Када је Велс чуо за несрећу на сету пришао је Бринеру и рекао му: „Изгледа да твоје време још није дошло. Као и ја, можеш да наставиш да провоцираш људе.” Бринер и Велс умрли су истог дана 1985. године.[13]
Немачки Тигар I тенкови који су се појавили у филму су заправо преправљени совјетски тенкови Т-34 који су стручњаци ЈНА прерадили за потребе филма (иако се тенкови Тигар I нису користили на југословенском ратишту). Ови тенкови су се касније појавили и у америчком филму Ратници Брајана Хатона из 1970. са Клинтом Иствудом и Доналдом Садерландом у главним улогама, који је снимљен у Југославији, и Сутјесци Стипе Делића из 1973.
Један од оригиналних постера за француску верзију филма је направио Пабло Пикасо, користећи детаљ са своје слике Отмица Сабињанки. Пикасо је за своју накнаду тражио само кутију најбољих југословенских вина.[14]
Музика
[уреди | уреди извор]Енглеска верзија филма садржи музику композитора Бернарда Хермана коју је извео оркестар Лондонске филхармоније. Саундтрек са музиком из овог филма је у Сједињеним Државама објављен 1969.
- Prelude
- The Retreat
- Separation
- From Italy
- Chetniks' March
- Farewell
- Partisan March
- Pastorale
- The Turning Point
- The Death of Danica
- Finale – Victory!
Успех
[уреди | уреди извор]На премијери филма одржаној 29. новембра 1969. на отварању сарајевског културно-спортског центра Скендерија, поред Тита и филмске екипе, наводно су присуствовали и Софија Лорен и Омар Шариф. Битка на Неретви је након филма Спартак Стенлија Кјубрика сврстана међу историјске филмске спектакле по утрошеним средствима и броју статиста.[15]
Филм је ушао међу пет филмова номинованих 1969. за Оскар у категорији за најбољи филм ван енглеског говорног подручја, поред филмова З из Алжира, шведског Ådalen 31, совјетског Браћа Карамазов и француског Моја ноћ код Мод.
Јуна 2010. године, на 32. Међународном филмском фестивалу у Москви, у конкуренцији 120 филмова светске кинематографије уврштен је у десет најважнијих филмова о Другом светском рату[16][17].
Сцена велике битке између партизана и четника је касније поменута у филму Ране Срђана Драгојевића.
Награде
[уреди | уреди извор]На Филмским сусретима у Нишу 1970. године:[6][18]
- Љубиша Самарџић - Гран при
- Награда публике
Културно добро
[уреди | уреди извор]Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911—1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Битка на Неретви".[19]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Bitka na Neretvi”. BH Film. Архивирано из оригинала 30. 06. 2020. г. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ „"Битка на Неретви" - ратни спектакл какав се не понавља”. Мондо. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ Goulding, Daniel J. (2002). Liberated Cinema: The Yugoslav Experience, 1945-2001. Сједињене Америчке Државе: Indiana University Press. стр. 78. ISBN 0253342104.
- ^ Поповић, С. (8. мај 1967). „Четири стотине кандидата за улоге”. Борба. Приступљено 4. 1. 2025.
- ^ „Договор за "Неретву"”. Борба. 3. октобар 1967. Приступљено 4. 1. 2025.
- ^ а б „Битка на Неретви”. filmski-programi.hr. Приступљено 28. 9. 2013.
- ^ „The 42nd Academy Awards (1970) Nominees and Winners”. oscars.org. Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступљено 28. 9. 2013.
- ^ „“Montevideo“ juri “Zonin“ rekord”. novosti.rs. Приступљено 28. 9. 2013.
- ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. www.kinoteka.org.rs (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-07.
- ^ Велс, Орсон; Богданович, Питер (1992). This is Orson Welles. Сједињене Америчке Државе: HarperCollins. стр. 265. ISBN 0-06-016616-9.
- ^ „Notes on Orson Welles' unfinished 'The Deep'”. www.wellesnet.com (на језику: енглески). 2007-01-27. Приступљено 2025-01-07.
- ^ Robbins, Jhan (1987). Yul Brynner : The Inscrutable King. Сједињене Америчке Државе: Dodd, Mead. стр. 97. ISBN 0396086756.
- ^ Robbins, Jhan (1987). Yul Brynner: The Inscrutable King. Сједињене Америчке Државе: Dodd, Mead. стр. 98. ISBN 0396086756.
- ^ „Unveiling Picasso's Artistry: The Story of "The Battle of Neretva" Film Poster » Belgrade Card” (на језику: енглески). 2023-08-11. Приступљено 2025-01-07.
- ^ Kreševljaković, Sead. „VELJKO BULAJIĆ IZ VILUSA”.[мртва веза]
- ^ http://hrt.hr/index.php?id=94&tx_ttnews Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (2. децембар 2008)[tt_news]=76695&tx_ttnews[backPid]=23&cHash=8bfb218d80
- ^ „Battle of Neretva :: Film catalogue :: 32nd Moscow International Film Festival”. Moscowfilmfestival.ru. Архивирано из оригинала 26. 11. 2010. г. Приступљено 27. 6. 2010.
- ^ „Битка на Неретви”. База ХР кинематографије. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ „Сто српских играних филмова (1911—1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Битка на Неретви на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
- Филмови 1969.
- Хрватски играни филмови
- Босанскохерцеговачки играни филмови
- Југословенски играни филмови (Хрватска)
- Југословенски играни филмови (Босна и Херцеговина)
- Југословенски играни филмови
- Хрватски филмови
- Босанскохерцеговачки филмови
- Југословенски филмови
- Филмови студија Босна филм
- Филмови студија Кинема
- Филмови студија Јадран филм
- Партизански филмови
- Југословенски филмови кандидовани за Оскара
- Филмови Вељка Булајића
- Четници у филму
- Филмови за које је музику компоновао Бернард Херман