Бихорски ћилим

С Википедије, слободне енциклопедије
Вештина израде бихорског ћилима
Нематеријално културно наслеђе
Регион Црна Гора
ПредлагачУправа за заштиту културних добара
Датум уписа2013.година

Бихорски ћилими су културно благо Црне Горе, а њихова највећа колекција налази се у џамији у Петњици. Израда бихорских ћилима је занат који локално становништво израђије вековима и представља симбол Бихора.[1] Вештина израде бихорског ћилима уврштена је у регистар нематеријалног културног наслеђа Црне Горе.

Историјат[уреди | уреди извор]

Ћилими су предстаљали извор зараде за домаћинства која су живела на северу Црне Горе. Они су чинили украс у свакој кући и представљали су статусни симбол те куће. Ти ћилими су се давали девојкама у мираз, а девојке које су знале да направе такав ћилим, биле су пожељне за удају. Ћилими су такође били и врло корисни јер испод њих нема прашине, а течност тешко може да прође. Ћилими су били шарени и представљали су одраз црногорске културне баштине и имају уметничку вредност.[2]

Израда бихорског ћилима[уреди | уреди извор]

Израда ћилима у Бихору представља редак облик нематеријалне културе у којем је представњено знање, народна култура, уметност, занатство, есетика, пракса и традиционално стваралаштво. Ови ћилими представљају извор боја, дезена и ткања. Колекцију израде бихорских ћилима представљају модели у свили, у комбинацији с вуненим детаљима ћилима изведеним у традиционалној техници ткања на дрвеном разбоју.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Бихорски ћилим”. Живимо културу. Приступљено 9. 10. 2021. 
  2. ^ „Bihorski ćilim - šareni djelić crnogorske baštine koji putuje kroz vrijeme”. Аntenam. Приступљено 9. 10. 2021. 
  3. ^ „Bihorski ćilim kao inspiracija”. Bar info. Приступљено 9. 10. 2021.