Пређи на садржај

Бициклистички тим Алпесин—премијер тех

С Википедије, слободне енциклопедије
Бициклистички тим Алпесин—премијер тех
Информације о тиму
UCI кодAPT
РегистрованБелгија
Основан2008. (2008)
Дисциплинедрумски, циклокрос, брдски
Статус
Бицикла
КомпонентеShimano
Званични веб-сајтhttps://www.alpecin-premiertech.com/
Кључно особље
ВласникФилип и Кристоф Родхоф
Генерални менаџерФилип Родхоф
Менаџер тимаКристоф Родхоф
Побједе на тркама
Монументални класици
Милано—Санремо3 (2023, 2024, 2025)
Ронде ван Фландерен3 (2020, 2022, 2024)
Париз—Рубе3 (2023, 2024, 2025)
Историја имена тима
2009—2015
2016
2016—2017
2018—2019
2020—2022
2022—2025
2026—
БКСП—пауерплус
БКСП—корендон
Беобанк—корендон
Корендон—сиркус
Алпесин—феникс
Алпесин—декунинк
Алпесин—премијер тех
Бициклистички тим Алпесин—премијер тех опрема
Бициклистички тим Алпесин—премијер тех опрема
Опрема

Бициклистички тим Алпесин—премијер тех (хол. Alpecin–Premier Tech; UCI код: APT)[1] белгијски је ворлд тур тим, који се такмичи у друмском бициклизму, циклокросу и брдском бициклизму. Власници су браћа Филип и Кристоф Родхоф, Филип је генерални менаџер, а Кристоф менаџер тима. Користе бицикла компаније Canyon Bicycles а компоненте компаније Shimano.

Тим је основан 2008. под називом БКСП—пауерплус и такмичио се углавном у циклокросу, а Нилс Алберт, Филип Валслебен и Радомир Шимунек су освојили Свјетско првенство у циклокросу. Промјеном спонзора 2016. је промијењен назив у БКСП—корендон, а касније током године у Беобанк—корендон. Године 2018. промијењен је назив Корендон—сиркус, а 2019. добио је статус про тур тима. Године 2020. промијењен је назив у Алпесин—феникс, а 2022. у Алпесин—декунинк. Године 2023. добио је статус ворлд тур тима, а 2026. промијењен је назив у Алпесин—премијер тех.

Нилс Алберт је освојио два пута Свјетско првенство у циклокросу, Матје ван дер Пул је освојио неколико пута Свјетско првенство у циклокросу и по једном Свјетско првенство у друмској вожњи и на шљунку, као и Европско првенство у циклокросу и крос-кантрију. Џеј Вајн је освојио Свјетско првенство у електронском бициклизму, а Самјуел Гејз Свјетско првенство у крос-кантрију на кратким стазама и Свјетско првенство у крос-кантри маратону. Ван дер Пул је освојио неколико монументалних класика, док је један освојио и Јаспер Филипсен, а њих двојица су освојили још неколико других једнодневних трка у оквиру ворлд тура, уз Тима Мерлијеа и Серена Краг Андерсена. Ван дер Пул и Филипсен су носили жуту мајицу на Тур де Франсу, Ван дер Пул је носио розе мајицу на Ђиро д’Италији, а Филипсен црвену мајицу на Вуелта а Еспањи. Филипсен је такође освојио класификацију по поенима на Тур де Франсу, а Кејден Гроувс на Вуелта а Еспањи. Ван дер Пул и Мерлије су остварили етапне побједе на Ђиро д’Италији и Тур де Франсу, Филипсен на Тур де Франсу и Вуелта а Еспањи, Стефано Олдани и Дрис де Бонт на Ђиро д’Италији, Вајн на Вуелта а Еспањи, док је Гроувс једини који је остварио етапне побједе за тим на све три гранд тур трке.

Историја

[уреди | уреди извор]

Тим су 2009. године основали браћа Филип и Кристоф Родхоф као БКСП—пауерплус, са девет возача у циклокросу, укључујући и Нилса Алберта.[2] BKCP банка је била главни спонзор, а додатни спонзор је био произвођач алата Powerplus.[2] У почетку је имао статус континенталног тима и такмичио се првенствено у циклокросу, али и у друмском бициклизму, са ограниченим програмом између маја и августа.[2] У првој сезони је Алберт освојио Свјетско првенство у циклокросу, а Филип Валслебен је освојио титулу у категорији до 23 године.[3] Током друге сезоне, Арно Жуфроа је освојио Свјетско првенство у циклокросу до 23 године.[4] Године 2011. Алберт је освојио првенство Белгије у циклокросу и Свјетски куп у укупном пласману, док је 2012. освојио Свјетско првенство у циклокросу по други пут и Свјетски куп за сезону 2012/13. по други пут, али је 19. маја 2014. морао да заврши каријеру у 28. години због здравствених проблема.[5]

Нилс Алберт 2013.

Након повлачења Алберта тим је објавио да ће Валслебен, који је био другопласирани у Свјетском купу, бити главни возач,[6] а такође је потписан уговор са 18-годишњим Матјеом ван дер Пулом, који је у јуниорској конкуренцији освојио два пута Свјетско и једном Европско првенство у лциклокросу, као и једном Свјетско првенство у друмској вожњи.[7][8] Он је 1. фебруара 2015. освојио Свјетско првенство у циклокросу, поставши најмлађи свјетски шампион у тој дисциплини,[9] а такође је освојио и такмичење Суперпрестиж у укупном пласману.[10] У септембру 2015. компанија Powerplus се одрекла свог секундарног спонзорства у називу у корист турско-холандске авио компаније Corendon Airlines,[11] а у мају 2016. године, банка Beobank је замијенила банку BKCP као главни спонзор и тим је промијенио назив у Беобанк—корендон.[12]

Године 2017. Ван дер Пул је по други пут освојио Суперпрестиж, а у децембру 2017. објављено је да је потписан трогодишњи уговор са белгијском компанијом за игре на срећу Circus и да ће се тим од 2018. звати Корендон—сиркус. Компанија је у том тренутку била спонзор тима ЕРА—сиркус и објавили су да ће остати спонзори до краја сезоне 2017/18. у циклокросу у марту.[13] Године 2018. освојио је Европско првенство у циклокросу, Свјетски куп, Суперпрестиж и АП Ашуранс трофеј,[14] а затим је на друму остварио шест побједа, освојивши првенство Холандије у друмској вожњи и сребрну медаљу на Европском првенству у друмској вожњи.[15] Током сезоне 2018/19. у циклокросу, Ван дер Пул је освојио Свјетско, Европско и првенство Холандије, Суперпрестиж, АП Ашуранс трофеја и Суперпрестиж грен слем, остваривши 32 побједе на 34 трке.[16]

Тим је 2019. добио лиценцу про тур тима, друге дивизије категоризације тимова, захваљујући чему је могао да добије специјалну позивницу за ворлд тур трке.[17] Ван дер Пул је током сезоне освојио Свјетско и Европско првенство у циклокросу, а затим је на друму освојио Дварс дор Фландерен и Амстел голд рејс, што су биле прве побједе за тим у оквиру ворлд тура, након чега је у брдском бициклизму освојио Европско првенство у крос-кантрију.[18] Тим Мерлије је освојио првенство Белгије у друмској вожњи,[19] Дрис де Бонт је освојио двије једнодневне трке у Белгији, а Ван је током јесени освојио Тур оф Бритејн, гдје је остварио три етапне побједе.[20]

Године 2020. тим је промијенио назив у Алпесин—феникс, након што су потписани спонзорски уговори са њемачком компанијом шампона Alpecin и са италијанском компанијом за производњу материјала за уређење ентеријера Fenix.[21] На почетку сезоне Ван дер Пул је освојио Свјетско првенство у циклокросу, Мерлије је освојио Брисел сајклинг класик, а у финишу сезоне је Ван дер Пул освојио Бинкбанк тур и Ронде ван Фландерен, што је био први освојени монументални класик. Тим је завршио на 12 мјесту у рангирању и као најбољи про тур тим имао је аутоматску позивницу за све ворлд тур трке у сезони 2021. укључујући и гранд тур трке.[22] Ван дер Пул је на почетку сезоне освојио Свјетско првенство у циклокросу по четврти пут, а затим је на друму освојио Страде Бјанке и завршио Ронде ван Фландерен на другом, а Париз—Рубе на трећем мјесту. Јаспер Филипсен је освојио Шелдепрајс, Мерлије је остварио етапну побједу на Ђиро д’Италији, а затим су Мерлије и Ван дер Пул остварили по етапну побједу на Тур де Франсу, гдје је Ван дер Пул носио жуту мајицу на шест етапа. У финишу сезоне је Филипсен остварио двије етапне побједе на Вуелта а Еспањи и освојио је Ешборм—Франкфурт]].[23] Током сезоне укупно је осам возача остварило 32 побједе, од чега Мерлије и Филипсен по девет, а Ван дер Пул осам.[24] Тим је завршио на шестом мјесту у рангирању, захваљујући чему је поново био најбољи про тур тим и имао је аутоматску позивницу за све ворлд тур трке.[23]

Године 2022. Мерлије је освојио Нокере Курсе и Класик Бриж—Де Пан,[25] а Ван дер Пул Дварс дор Фландерен и Ронде ван Фландерен по други пут,[26] а затим су на Ђиро д’Италији етапне побједе остварили Ван дер Пул, Де Бонт и Стефано Олдани.[27] У мају је објављено да је тим потписао петогодишњи спонзорски уговор са компанијом Deceuninck и да ће се тим од Тур де Франса звати Алпесин—декунинк.[28] Филипсен је остварио двије етапне побједе на Тур де Франсу, од чега другу на етапи на Јелисејским пољима,[29] Џеј Вајн је остварио двије етапне побједе на Вуелта а Еспањи,[30] а у финишу сезоне су Ван дер Пул, Филипсен, Мерлије и Шјурд Бакс освојили неколико једнодневних трка.[31]

На крају 2022. завршен је трогодишњи период бодовања, тим је завршио на осмом мјесту и добио је статус ворлд тур тима на период од три године.[32] На почетку сезоне 2023. Ван дер Пул је освојио Свјетско првенство у циклокросу, а затим Милано—Санремо и Париз—Рубе по први пут испред Филипсена,[33] док је Ронде ван Фландерен завршио на другом мјесту.[34] Филипсен је освојио Класик Бриж—Де Пан и Шелдепрајс,[35][36] Серен Краг Андерсен Ешборн—Франкфурт,[37] док је Кејден Гроувс остварио етапну побједу на Ђиро д’Италији,[38] након чега је Филипсен остварио четири етапне побједе на Тур де Франсу и освојио је класификацију по поенима.[39] У финишу сезоне је Гроувс остварио три етапне побједе на Вуелта а Еспањи и освојио је класификацију по поенима,[40] док је Ван дер Пул освојио Свјетско првенство у друмској вожњи.[41] Тим је сезону завршио са 35 побједа, од чега је Филипсен остварио 19, Гроувс седам а Ван дер Пул пет.[42]

Алпесин—декунинк на Ђиро д’Италији 2025.

Године 2024. Филипсен је освојио Милано—Санремо, што му је био први освојени монументални класик,[43] а затим је освојио Класик Бриж—Де Пан по други пут,[44] након чега је Ван дер Пул освојио Е3 саксо банк класик, Ронде ван Фландерен по трећи пут и Париз—Рубе по други пут, гдје је Филипсен завршио на другом мјесту.[45] Филипсен је остварио три етапне побједе на Тур де Франсу,[46] а Гроувс на Вуелта а Еспањи, гдје је освојио класификацију по поенима другу годину заредом.[47][48] Тим је током сезоне остварио укупно 26 побједа.[49] Године 2025. Филипсен је освојио Кирн—Брисел—Кирн,[50] а Ван дер Пул Милано—Санремо, чиме је Алпесин—декунинк постао први тим који је трку освојио три пута заредом послије тима Молтени у периоду од 1970. до 1972.[51] Ван дер Пул је освојио Е3 саксо банк класик и Париз—Рубе по трећи пут, чиме је постао трећи возач који је то остварио, први након Франческа Мозера који је освојио три пута у периоду од 1978. до 1980.[52] Филипсен, Ван дер Пул и Гроувс су остварили по једну етапну побједу на Тур де Франсу,[53] док је Филипсен остварио три етапне побједе на Вуелта а Еспањи.[54] Тим је током сезоне остварио укупно 18 побједа, што је био најмањи број побједа од 2020. када је због пандемије ковида 19 био мањи број трка.[55]

Дана 5. децембра 2025. објављено је да је потписан трогодишњи уговор са канадском компанијом Premier Tech која ће бити спонзор имена умјесто компаније Deceuninck, од 2026.[56] Објављено је да ће Deceuninck остати један од мањих спонзора,[57] као и да је потписан нови двогодишњи уговор са компанијом Alpecin са могућношћу продужетка за још једну годину.[58]

Допинг

[уреди | уреди извор]

Дана 1. августа 2023. Роберт Станард је привремено суспендован од стране Свјетске бициклистичке уније због коришћења забрањених метода и супстанци током 2018. и 2019. године, периода током којег је возио за аустралијски тим Мичелтон—скот.[59] Дана 4. јуна 2024. године суспендован је ретроактивно на четири године.[60]

Возачи у тиму

[уреди | уреди извор]
Ажурирано јануар 2026.[61]
Возач Датум рођења
 Тобијас Бајер (АУТ) (1999-11-17)17. новембар 1999.
 Морис Балерштед (ЊЕМ) (2001-01-16)16. јануар 2001.
 Ленерт Белманс (БЕЛ) (2002-02-15)15. фебруар 2002.
 Франческо Бусато (ИТА) (2002-11-01)1. новембар 2002.
 Матје ван дер Пул (ХОЛ) (1995-01-19)19. јануар 1995.
 Лука Вергалито (ИТА) (1997-09-14)14. септембар 1997.
 Емил Верстринге (БЕЛ) (2002-02-04)4. фебруар 2002.
 Јонас Генс (БЕЛ) (1999-01-04)4. јануар 1999.
 Гал Гливар (СЛО) (2002-05-01)1. мај 2002.
 Михал Гогл (АУТ) (1993-11-04)4. новембар 1993.
 Кејден Гроувс (АУС) (1998-12-23)23. децембар 1998.
 Рамсес Дебројне (БЕЛ) (2002-08-31)31. август 2002.
 Симон Дехерс (БЕЛ) (2001-06-04)4. јун 2001.
 Линдзи де Вилдер (БЕЛ) (1995-05-30)30. мај 1995.
 Тибор дел Гросо (ХОЛ) (2003-07-27)27. јул 2003.
Возач Датум рођења
 Силван Дилијер (ШВА) (1990-08-03)3. август 1990.
 Арон Докс (БЕЛ) (2004-06-28)28. јун 2004.
 Тим Марсман (ХОЛ) (2000-10-04)4. октобар 2000.
 Едвард Планкарт (БЕЛ) (1995-02-01)1. фебруар 1995.
 Јенсен Плоурајт (АУС) (2000-05-15)15. мај 2000.
 Јохан Прајс Пјетерсен (ДАН) (1999-05-26)26. мај 1999.
 Сена Ремајн (ХОЛ) (2006-01-22)22. јануар 2006.
 Јонас Рикарт (БЕЛ) (1994-02-07)7. фебруар 1994.
 Оскар Рисебек (ХОЛ) (1992-12-23)23. децембар 1992.
 Флоријан Сенешал (ФРА) (1993-07-10)10. јул 1993.
 Сенте Сентјенс (БЕЛ) (2005-09-02)2. септембар 2005.
 Гербен Тајсен (БЕЛ) (1998-06-21)21. јун 1998.
 Иго Ул (КАН) (1990-09-27)27. септембар 1990.
 Хенри Улиг (ЊЕМ) (2001-08-01)1. август 2001.
 Јаспер Филипсен (БЕЛ) (1998-03-02)2. март 1998.

Главне побједе

[уреди | уреди извор]

Национална, континентална и Свјетска првенства

[уреди | уреди извор]
2009.
првенство Њемачке у циклокросу, Филип Валслебен
Свјетско првенство у циклокросу, Нилс Алберт
2010.
првенство Њемачке у циклокросу, Филип Валслебен
2011.
првенство Њемачке у циклокросу, Филип Валслебен
првенство Белгије у циклокросу, Нилс Алберт
2012.
првенство Њемачке у циклокросу, Филип Валслебен
Свјетско првенство у циклокросу, Нилс Алберт
2013.
првенство Њемачке у циклокросу, Филип Валслебен
2014.
првенство Њемачке у циклокросу, Филип Валслебен
2015.
првенство Холандије у циклокросу, Матје ван дер Пул
првенство Чешке у циклокросу, Адам Тупалик
Свјетско првенство у циклокросу, Матје ван дер Пул
2016.
првенство Холандије у циклокросу, Матје ван дер Пул
2017.
првенство Холандије у циклокросу, Матје ван дер Пул
Европско првенство у циклокросу, Матје ван дер Пул
2018.
првенство Холандије у циклокросу, Матје ван дер Пул
Европско првенство у циклокросу, Матје ван дер Пул
првенство Холандије у друмској вожњи, Матје ван дер Пул
2019.
првенство Холандије у циклокросу, Матје ван дер Пул
Европско првенство у циклокросу, Матје ван дер Пул
Свјетско првенство у циклокросу, Матје ван дер Пул
првенство Белгије у друмској вожњи, Тим Мерлије
Европско првенство у крос-кантриху, Матје ван дер Пул
Европско првенство на писти (мадисон), Ласе Норман Хансен
2020.
Свјетско првенство у циклокросу, Матје ван дер Пул
првенство Њемачке у друмској вожњи, Марсел Мејсен
првенство Холандије у друмској вожњи, Матје ван дер Пул
првенство Белгије у друмској вожњи, Дрис де Бонт
2021.
Свјетско првенство у циклокросу, Матје ван дер Пул
првенство Швајцарске у друмској вожњи, Силван Дилијер
2022.
првенство Белгије у друмској вожњи, Тим Мерлије
Свјетско првенство у електронском бициклизму, Џеј Вајн
Свјетско првенство у крос-кантрију на кратким стазама, Самјуел Гејз
Свјетско првенство у крос-кантри маратону, Самјуел Гејз
2023.
Свјетско првенство у циклокросу, Матје ван дер Пул
Свјетско првенство у крос-кантрију на кратким стазама, Самјуел Гејз
Свјетско првенство у друмској вожњи, Матје ван дер Пул
2024.
Свјетско првенство у циклокросу, Матје ван дер Пул
Свјетско првенство на шљунку, Матје ван дер Пул
2025.
Свјетско првенство у циклокросу, Матје ван дер Пул
2026.
Свјетско првенство у циклокросу, Матје ван дер Пул

Ворлд тур трке

[уреди | уреди извор]
2019.
Дварс дор Фландерен, Матје ван дер Пул
Амстел голд рејс, Матје ван дер Пул
2020.
Ронде дор Фландерен, Матје ван дер Пул
Бинкбанк тур, Матје ван дер Пул
2021.
Страде Бјанке, Матје ван дер Пул
Ешборн—Франкфурт, Јаспер Филипсен
2022.
Класик Бриж—Де Пан, Тим Мерлије
Дварс дор Фландерен, Матје ван дер Пул
Ронде дор Фландерен, Матје ван дер Пул
2023.
Милано—Санремо, Матје ван дер Пул
Класик Бриж—Де Пан, Јаспер Филипсен
Париз—Рубе, Матје ван дер Пул
Ешборн—Франкфурт, Серен Краг Андерсен
2024.
Милано—Санремо, Јаспер Филипсен
Класик Бриж—Де Пан, Јаспер Филипсен
Е3 саксо класик, Матје ван дер Пул
Ронде дор Фландерен, Матје ван дер Пул
Париз—Рубе, Матје ван дер Пул
2025.
Милано—Санремо, Матје ван дер Пул
Е3 саксо банк класик, Матје ван дер Пул
Париз—Рубе, Матје ван дер Пул
2026.
Омлоп хет Нијувсблад, Матје ван дер Пул
Е3 саксо класик, Матје ван дер Пул
Гент—Вевелгем, Јаспер Филипсен

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Alpecin-Premier Tech”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Приступљено 13. 2. 2026. 
  2. ^ а б в „Niels Albert leader de la nouvelle équipe BKCP-Powerplus”. rtbf.be (на језику: француски). 19. 12. 2008. Приступљено 13. 2. 2026. 
  3. ^ „Cyclo-cross. Mondiaux à Hoogerheide : le Belge Niels Albert comme un grand”. ouest-france.fr (на језику: француски). 1. 2. 2009. Приступљено 13. 2. 2026. 
  4. ^ „Dopage. Cyclo-cross : Arnaud Jouffroy récupère le titre mondial espoirs”. ouest-france.fr (на језику: француски). 21. 5. 2010. Приступљено 13. 2. 2026. 
  5. ^ „Niels Albert met fin à sa carrière”. lequipe.fr (на језику: француски). 19. 5. 2014. Приступљено 13. 2. 2026. 
  6. ^ „BKCP-Powerplus recherche un nouvel élan en 2014-2015”. rtbf.be (на језику: француски). 10. 9. 2014. Приступљено 13. 2. 2026. 
  7. ^ Eeckhaut, Dimitri (20. 9. 2013). „Mathieu van der Poel (18) tekent profcontract bij BKCP”. demorgen.be (на језику: холандски). Приступљено 13. 2. 2026. 
  8. ^ „Van der Poel denkt over meer profkoersen volgende winter”. cyclingonline.nl (на језику: холандски). 19. 12. 2013. Приступљено 13. 2. 2026. 
  9. ^ „UCI Cyclo-cross World Championships - Mathieu Van der Poel and young wolves rule in Tábor”. uci.org. Union Cycliste Internationale. 1. 2. 2015. Приступљено 13. 2. 2026. 
  10. ^ „Cyclocross: Van der Poel wins Superprestige series”. velomotion.net. 15. 2. 2015. Приступљено 13. 2. 2026. 
  11. ^ „BKCP-Powerplus wordt BKCP-Corendon”. veldritkrant.be (на језику: холандски). 20. 8. 2015. Приступљено 13. 2. 2026. 
  12. ^ „BKCP-Corendon wordt Beobank-Corendon”. veldritkrant.be (на језику: холандски). 8. 5. 2016. Приступљено 13. 2. 2026. 
  13. ^ „Van der Poel extends as Corendon team gets new name and Canyon bikes”. cyclingnews.com. 27. 12. 2017. Приступљено 13. 2. 2026. 
  14. ^ Desai, Rajiv (22. 1. 2020). „These are the cyclo-cross legends that everyone should know about”. redbull.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  15. ^ „Rumors & Rumblings: European Road and Mountain Bike Championships”. cxmagazine.com. 14. 8. 2018. Приступљено 13. 2. 2026. 
  16. ^ Silva, Rúben (26. 8. 2024). „Everything about Mathieu van der Poel”. cyclinguptodate.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  17. ^ Turgis, Dominique (17. 12. 2018). „Corendon-Circus : L'effectif 2019”. rtbf.be (на језику: француски). Приступљено 13. 2. 2026. 
  18. ^ „Van der Poel, versatile among the versatiles”. uci.org. Union Cycliste Internationale. 6. 12. 2019. Приступљено 13. 2. 2026. 
  19. ^ Decaluwé, Brecht (30. 6. 2019). „Tim Merlier claims Belgian road race title”. cyclingnews.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  20. ^ „Dries De Bondt conclut un récital de l’équipe Corendon – Circus”. todaycycling.com (на језику: француски). 13. 10. 2019. Приступљено 13. 2. 2026. 
  21. ^ „Corendon-Circus team become Alpecin-Fenix”. cyclingnews.com. 1. 1. 2020. Приступљено 13. 2. 2026. 
  22. ^ „L’équipe Alpecin-Fenix sur les 3 Grands Tours en 2021”. videosdecyclisme.fr (на језику: француски). 3. 1. 2021. Приступљено 13. 2. 2026. 
  23. ^ а б Ostanek, Dani (2. 11. 2021). „Alpecin-Fenix repeats as best ProTeam to earn 2022 WorldTour race invites”. cyclingnews.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  24. ^ Hamilton, Alastair (29. 10. 2021). „An Interesting Look at the 2021 Season Race and Rider Statistics”. pezcyclingnews.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  25. ^ Ostanek, Daniel (23. 3. 2022). „Merlier beats Groenewegen in Classic Brugge-De Panne photo finish”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 13. 2. 2026. 
  26. ^ Ryan, Barry; Farrand, Stephen (3. 4. 2022). „Van der Poel tops Van Baarle in a Tour of Flanders thriller”. cyclingnews.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  27. ^ Fotheringham, Alasdair (26. 5. 2022). „Breakaway holds off the sprinters as De Bondt wins Giro d'Italia stage 18”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 13. 2. 2026. 
  28. ^ Silva, Rúben (16. 5. 2022). „Alpecin-Fenix to become Alpecin-Deceuninck ahead of Tour de France”. cyclinguptodate.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  29. ^ Elton-Walters, Jack (24. 7. 2022). „Tour de France 2022: Jasper Philipsen wins Stage 21 sprint”. CyclingWeekly. Приступљено 13. 2. 2026. 
  30. ^ Ostanek, Daniel (27. 8. 2022). „Vine wins second mountaintop finish at Vuelta a España on stage 8 Colláu Fancuaya summit”. cyclingnews.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  31. ^ „Alpecin - Deceuninck 2022 (PRT)”. procyclingstats.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  32. ^ Blériot, Benjamin (13. 1. 2023). „Présentation de l’équipe Alpecin-Deceuninck 2023”. velo101.com (на језику: француски). Приступљено 13. 2. 2026. 
  33. ^ Jiwani, Rory (3. 4. 2023). „Paris-Roubaix 2023: Mathieu van der Poel prevails in 'Hell of the North' classic - results”. olympics.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  34. ^ Ryan, Barry; Farrand, Stephen (2. 4. 2023). „Tour of Flanders: Tadej Pogacar wins alone after stunning Kwaremont attack”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 13. 2. 2026. 
  35. ^ Farrand, Stephen (22. 3. 2023). „Classic Brugge-De Panne: Jasper Philipsen prevails on day of rain and misery”. cyclingnews.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  36. ^ Weislo, Laura (5. 4. 2023). „Scheldeprijs: Jasper Philipsen seizes sprint victory over Welsford, Cavendish”. cyclingnews.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  37. ^ Tyson, Jackie (1. 5. 2023). „Eschborn-Frankfurt: Søren Kragh Andersen wins from breakaway”. cyclingnews.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  38. ^ Ostanek, Daniel (10. 5. 2023). „Giro d'Italia: Groves wins crash-marred stage 5 in Salerno”. cyclingnews.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  39. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2023 Tour de France”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 13. 2. 2026. 
  40. ^ McGann, Bill; McGann, Carol. „2023 Vuelta a España”. bikeraceinfo.com. Dog Ear Publishing. Приступљено 13. 2. 2026. 
  41. ^ „Van der Poel wins world championship road race”. lemonde.fr. 6. 8. 2023. Приступљено 13. 2. 2026. 
  42. ^ Mortkowitz, Siegfried (17. 4. 2024). „Alpecin–Deceuninck: King of the One-Day Races”. welovecycling.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  43. ^ Ostanek, Daniel (16. 3. 2024). „Milan-San Remo: Jasper Philipsen snatches narrow victory in fastest edition”. cyclingnews.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  44. ^ Weislo, Laura (20. 3. 2024). „Classic Brugge-De Panne: Jasper Philipsen takes sprint win”. cyclingnews.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  45. ^ Sturney, Rob (7. 4. 2024). „Mathieu van der Poel perfection in Paris-Roubaix defence”. cyclingmagazine.ca. Приступљено 13. 2. 2026. 
  46. ^ Ostanek, Dani (16. 7. 2024). „Tour de France: Jasper Philipsen nets third win on frantic stage 16 sprint in Nîmes”. cyclingnews.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  47. ^ Farrand, Stephen (4. 9. 2024). „Vuelta a España: Kaden Groves seizes third sprint victory on rain-soaked stage 17”. cyclingnews.com. Архивирано из оригинала 06. 09. 2024. г. Приступљено 13. 2. 2026. 
  48. ^ Lamoureux, Lyne (8. 9. 2024). „Vuelta a España: Primož Roglič claims fourth GC title as Stefan Küng wins stage 21 time trial”. cyclingnews.com. Архивирано из оригинала 04. 08. 2025. г. Приступљено 13. 2. 2026. 
  49. ^ Major, Fin (24. 10. 2024). „2024 Season Review: Alpecin – Deceuninck: Van der Poel's world titles; Flanders and Roubaix wins; Philipsen and Groves still among top sprinters”. cyclingnews.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  50. ^ Bonville-Ginn, Tim (2. 3. 2025). „Kuurne-Brussel-Kuurne: Jasper Philipsen overpowers rivals with textbook sprint to open 2025 account”. cyclingnews.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  51. ^ Cash, Dane (23. 3. 2025). „Who needs 'super teams'? Van der Poel and Alpecin keep winning”. escapecollective.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  52. ^ „Van der Poel fends off Pogacar and bottle thrown at face to win Paris-Roubaix”. theguardian.com. 13. 4. 2025. Приступљено 13. 2. 2026. 
  53. ^ Moultrie, James (26. 7. 2025). „Tour de France stage 20: Kaden Groves completes his Grand Tour set with solo victory after breathless breakaway battle”. cyclingnews.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  54. ^ Weislo, Laura (12. 9. 2025). „Vuelta a España stage 19: Jasper Philipsen claims third stage win”. cyclingnews.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  55. ^ „Superb spring, fine French summer - Alpecin-Deceuninck 2025 verdict”. domestiquecycling.com. 1. 11. 2025. Архивирано из оригинала 13. 2. 2025. г. Приступљено 13. 2. 2026. 
  56. ^ Becket, Adam (5. 12. 2025). „Mathieu van der Poel's Alpecin-Deceuninck become Alpecin-Premier Tech for 2026”. cyclingweekly.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  57. ^ Hansen, Matt (4. 12. 2025). „Deceuninck steps back—but not away—as Alpecin and Fenix reshape 2026 partnership”. cyclingmagazine.ca. Приступљено 13. 2. 2026. 
  58. ^ Giuliani, Simone (5. 12. 2025). „Deceuninck leave, Alpecin extend as new title sponsor expected soon for Alpecin-Deceuninck and Fenix-Deceuninck”. cyclingnews.com. Приступљено 13. 2. 2026. 
  59. ^ „Robert Stannard (Alpecin-Deceuninck) suspendu provisoirement pour dopage”. lequipe.fr (на језику: француски). 2. 8. 2023. Приступљено 13. 2. 2026. 
  60. ^ „L'UCI inflige à Robert Stannard une suspension rétroactive qui a déjà été purgée”. rtl.be (на језику: француски). 4. 6. 2024. Приступљено 13. 2. 2026. 
  61. ^ „Alpecin-Premier Tech 2026”. procyclingstats.com. Приступљено 13. 2. 2026. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бициклистички_тим_Алпесин—премијер_тех&oldid=30873062”