Биљани Горњи
Биљани Горњи | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Унско-сански кантон |
| Општина | Кључ |
| Становништво | |
| — 2013. | 369 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 36′ 32″ С; 16° 41′ 53″ И / 44.6089° С; 16.6981° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 480 - 666 m |
  Биљани Горњи Биљани Горњи на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 79280 |
| Позивни број | 079 |
Биљани Горњи су насељено мјесто у Босни и Херцеговини у Општини Кључ које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 369 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Село Горњи Биљани је типично подгрмечко насеље које се налази на обронцима Ошљака са сјевероисточне стране и Луњева/Градине са сјеверозапада. Ово средњопланинско подручје се налази на надморској висини од 400 до 666м и покривено је пашњацима и бјелогоричном шумом. Два ријечна слива доминирају подручјем, јужни од којег настаје Биљанска ријечица и сјеверни са осталим десним притокама Санице. Подручје са израженом континенталном и донекле јадранском климом.
Историја[уреди | уреди извор]
За вријеме аустоугарске окупације, мјесто је било познато под именом Бихани Српски, и били су у саставу среза Кључ.
Становништво[уреди | уреди извор]
| Демографија[1] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1991. | 369 | |
Својом раштрканом конфигурацијом ово село је чинила следећа листа заселака:
- Мешани
- Домазети
- Мешановићи
- Марићи
- Кошарине
- Марићи
- Домазети
- Домазети
- Поток
- Мандићи
- Бранковићи
- Мршићи
- Остојићи
- Бабићи
- Мршићи
- Руси
- Бранковићи
- Марићи
- Марићи
- Бањци
- Анчићи
- Анчићи
- Марићи
- Бранковићи
- Бранковићи
- Бабићи
- Бабићи
- Лазићи
- Лазићи
- Лакићи
- Кокани
- Коканивићи
- Лазићи
- Лакићи
- Лакићи
- Бибовићи
- Ботоњићи
- Баре
- Ботоњићи
- Лакићи
- Ботонићи
- Ботоњићи
- Хукановићи
- Хукановић
Привреда[уреди | уреди извор]
Привредни услови омогућавају доминантне пољопривредне, сточарске и шумарске дјелатности. И поред релативно погодних услова за развој ових привредних дијелатности, велики одлив становништва након задњих ратних превирања 90-тих година претходног вијека је допринио да је регион доста осиморашен и привредно неефикасан.
