Биљача (Бујановац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Биљача
Overview of Biljača.jpg
Поглед на Биљачу
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ОпштинаБујановац
Становништво
 — 2011.2036
Географске карактеристике
Координате42°21′13″ СГШ; 21°44′35″ ИГД / 42.3535° СГШ; 21.743° ИГД / 42.3535; 21.743Координате: 42°21′13″ СГШ; 21°44′35″ ИГД / 42.3535° СГШ; 21.743° ИГД / 42.3535; 21.743
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина509 м
Биљача на мапи Србије
Биљача
Биљача
Биљача на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број17522
Позивни број017
Регистарска ознакаBU

Биљача је насеље у Србији у општини Бујановац у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 2036 становника (према попису из 1991. било је 2534 становника).

Биљача, најпознатије насеље у Моравици, налази се у подножју Рујна, у долини Драгушичке реке и у равници. Село се јавља у турском попису још с краја XV века. Према турским дефтерима из 1519. године, Горња и Доња Биљача имале су 22 хришћанске и 5 муслиманске породице. Биљача је и раније била највеће село у Моравици. Она је почетком XX столећа имала 180 домова. Махале насеља су следеће: Пекарска мала, Горња мала, Радоњска мала, Богданска мала и Циганска мала. После Другог светског рата број српских домаћинстава је износио 286.[1]

Историја[уреди]

То место се 1899. године помиње и као "Билач". У насељу које припада Прешевској кази има неколико трговачких дућана и занатских радњи. Кроз место је пролазила речица, па су грађени мостићи за прелаз. Турчин Демир-беј јузбаша биљачког војног табора стекао је заслуге и углед код тамошњих Срба. Он је поред осталог дао да се начине две ћуприје, и порадио да поред турске и српска школа добије "русам наме" (царску дозволу) за легални рад.[2] Поред турске основне, има ту 1899. године и српска четворогодишњу основна школа.[3]

У месту је 1900. године прослављен празник и школска слава Св. Сава. Тада није било цркве у селу, а ни у ближој околини. Домаћин славе у школском здању био је старац Стојко Трајковић иначе школски старатељ, а светосавску беседу изговорио учитељ Сима Димитријевић. Трајковић је српску школу отворио још 1887. године.[4]

Турска војска је маја 1910. године тражећи оружје упала у српско село Биљачу. Ту су свирепо тукли кмета Ристу Стојковића који је у очајању, извршио самоубиство револвером, након пуштања из апса.[5]

Демографија[уреди]

У насељу Биљача живи 1250 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 29,7 година (28,9 код мушкараца и 30,5 код жена). У насељу има 401 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 5,08.

Ово насеље је углавном насељено Албанцима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 1.695
1953. 1.773
1961. 1.613
1971. 1.881
1981. 2.349
1991. 2.534 2.332
2002. 2.036 2.928
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Албанци
  
1.704 83,69 %
Срби
  
163 8,00 %
Роми
  
8 0,39 %
Мађари
  
2 0,09 %
Македонци
  
2 0,09 %
непознато
  
16 0,78 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Момчило Златановић: Топомија Прешевске Моравице (тринаест насеља), Врањски гласник XX, Врање 1987, стр. 131.
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  3. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  4. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  5. ^ "Политика", Београд 1910. године
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]