Пређи на садржај

Биљача (Бујановац)

Координате: 42° 21′ 13″ С; 21° 44′ 35″ И / 42.3535° С; 21.743° И / 42.3535; 21.743
С Википедије, слободне енциклопедије
Биљача
Поглед на Биљачу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ОпштинаБујановац
Становништво
 — 2022.1976
Географске карактеристике
Координате42° 21′ 13″ С; 21° 44′ 35″ И / 42.3535° С; 21.743° И / 42.3535; 21.743
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина509 m
Биљача на карти Србије
Биљача
Биљача
Биљача на карти Србије
Остали подаци
Поштански број17522
Позивни број017
Регистарска ознакаBU

Биљача је насеље у Србији у општини Бујановац у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 1976 становника.

Биљача ce налази у подножју Рујна, у долини Драгушичке реке и у равници. Село се јавља у турском попису још с краја XV века. Према турским дефтерима из 1519. године, Горња и Доња Биљача имале су 22 хришћанске и 5 муслиманске породице. Биљача је и раније била највеће село у Моравици. Она је почетком XX столећа имала 180 домова. Махале насеља су следеће: Пекарска мала, Горња мала, Радоњска мала, Богданска мала и Циганска мала. После Другог светског рата број српских домаћинстава је износио 286.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

То место се 1899. године помиње и као "Билач". У насељу које припада Прешевској кази има неколико трговачких дућана и занатских радњи. Кроз место је пролазила речица, па су грађени мостићи за прелаз. Турчин Демир-беј јузбаша биљачког војног табора стекао је заслуге и углед код тамошњих Срба. Он је поред осталог дао да се начине две ћуприје, и порадио да поред турске и српска школа добије "русам наме" (царску дозволу) за легални рад.[2] Поред турске основне, има ту 1899. године и српска четворогодишњу основна школа.[3]

У месту је 1900. године прослављен празник и школска слава Св. Сава. Тада није било цркве у селу, а ни у ближој околини. Домаћин славе у школском здању био је старац Стојко Трајковић иначе школски старатељ, а светосавску беседу изговорио учитељ Сима Димитријевић. Трајковић је српску школу отворио још 1887. године.[2]

Турска војска је маја 1910. године тражећи оружје упала у српско село Биљачу. Ту су свирепо тукли кмета Ристу Стојковића који је у очајању, извршио самоубиство револвером, након пуштања из апса.[4]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Биљача живи 1250 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 29,7 година (28,9 код мушкараца и 30,5 код жена). У насељу има 401 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 5,08.

Ово насеље је углавном насељено Албанцима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.695
1953. 1.773
1961. 1.613
1971. 1.881
1981. 2.349
1991. 2.534 2.332
2002. 2.036 2.928
2022. 1.976
Становништво према полу и старости[6]
м
ж
? 10
  
  
 11
80+ 11
  
  
 20
75—79 9
  
  
 17
70—74 38
  
  
 26
65—69 35
  
  
 36
60—64 40
  
  
 25
55—59 36
  
  
 47
50—54 26
  
  
 46
45—49 28
  
  
 37
40—44 51
  
  
 59
35—39 55
  
  
 66
30—34 84
  
  
 82
25—29 72
  
  
 71
20—24 70
  
  
 70
15—19 97
  
  
 98
10—14 125
  
  
 99
5—9 116
  
  
 113
0—4 106
  
  
 104
Просек : 28,9 30,5
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 293 302 306 326 395 428 401


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 22 57 36 59 63 64 35 27 20 18 5,08
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 662 191 427 36 1 7
Женски 711 154 488 65 0 4
УКУПНО 1.373 345 915 101 1 11
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 371 267 0 0 9
Женски 232 213 0 0 4
Укупно 603 480 0 0 13
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 13 18 0 16
Женски 0 0 4 1 0
Укупно 0 13 22 1 16
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 3 15 14
Женски 0 0 1 1 4
Укупно 0 0 4 16 18
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 15
Женски 0 0 0 4
Укупно 1 0 0 19
Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Албанци
  
 1.704 83,69%
Срби
  
 163 8,00%
Роми
  
 8 0,39%
Мађари
  
 2 0,09%
Македонци
  
 2 0,09%
непознато
  
 16 0,78%
Етнички састав према попису из 2022.[8]‍
Албанци
  
 1.905 96,4%
Срби
  
 17 0,9%
остали
  
 42 2,1%

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Момчило Златановић: Топомија Прешевске Моравице (тринаест насеља), Врањски гласник XX, Врање 1987, стр. 131.
  2. ^ а б "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  3. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  4. ^ "Политика", Београд 1910. године
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Ethnic composition, all places: 2022 census”. pop-stat.mashke.org. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Биљача на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Биљача_(Бујановац)&oldid=30761179”