Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити
Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити, изрека Петра II Петровића Његоша српског пјесника и мислиоца, владара и владике Црне Горе у спјеву Горски вијенац.[1]
Латинске изреке са истим смислом
[уреди | уреди извор]Велики римски пјесник Хорације, мислећи на своје пјесничко дјело, пјева:
| „ | Подигао сам споменик трајнији од бронзе (лат. Exegi monumentum aere perennius) | ” |
а потом опет каже да ће послије његове смрти ипак нешто преживјети:
| „ | Нећу сав умријети (лат. Non omnis moriar) | ” |
Тумачење и поука
[уреди | уреди извор]Онај ко неће бити заборављен, имао се зашто и родити. Иза умјетника остају да живе њихова дјела.[1]
