Боб (биљка)
Боб | |
---|---|
Боб у цвету | |
Научна класификација | |
Царство: | |
(нерангирано): | |
(нерангирано): | |
(нерангирано): | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | V. faba
|
Биномно име | |
Vicia faba | |
Синоними | |
Faba sativa Moench. |
Боб (Vicia faba) је једногодиишња биљка из породице махунарки (Fabaceae), крупних семена која се користе у исхрани попут пасуља.
Опис
Боб је једногодишња биљка неразгранатих, шупљих, четвртастих усправних стабљика, висока до 1 м. Листови су меснати, плавичастозелени са лисном дршком која се продужава у зашиљени врх на коме су 2–3 пара седећих јајастих листића. Залисци су крупни и срцасти. Цвасти су са 2–4 крупна лептираста бела и миришљава цвета. Махуне су у почетку усправне касније висеће. На попречном пресеку су округле, дугачке од 8 до 12 цм и око 1–2 цм широке. Младе су зелене и зељасте, а зреле тамномрке, кожасте. Махуна је изнутра преграђена попречним зидовима, садржи 2–5 пасуљастих до 3 цм великих семена.
Станиште
Боб је редак усев који се гаји на влажним местима, на богатом земљишту. Сеје се у другој половини марта. Убирање зрна се обавља када већина махуна сазри – поцрни.
Распрострањење
Преко 100 варијетета боба се гаји у Старом свету. У Северној Америци и Канади боб се релативно мало гаји.
Употреба
Боб се користи као поврће. У исхрани се користе младе махуне или семена, богата хранљивим материјама. 100 грама зрелог сировог семена садржи преко 25 грама протеина, угљене хидрате, влакна и минерале.
Историја
Ова махунарка је била гајена још у касном неолиту, вероватно прво у Алжиру или у југозападној Азији, касније – у гвозденом добу већ је раширена широм Европе. Боб је био једна од најважнијих намирница медитеранске цивилизације, посебно Старих Грка и Римљана. Пре него што је пасуљ донесен из Америке у Европу, (пре XVI, XVII века) варива (слична оним која се данас праве од пасуља), припремана су од боба. Данас се боб највише узгаја у Кини и Етиопији а код нас се гаји и користи ретко, углавном у Источној Србији.
Здравствени аспект
Полен и сирово семе боба садрже алкалоиде (вицин) који могу да изазову хемолитичку анемију код особа која имају наследни поремећај метаболизма еритроцита - мањак ензима глукозо - 6 фосфат дехидрогеназе. Ово стање познато је као '''фавизам''' и често се јавља у подручјима захваћеним маларијом. Хемолиза еритроцита индукована фавизмом делује неповољно на развој изазивача маларије Plasmodium falcipacrum, па у извесном смислу представља заштиту од ове болести.
Боб је богат аминокиселином Л-допа, која је претеча допамина па се препоручује код оболелих од паркинсонизма, јер њихов организам слабо производи допамин.
Галерија
-
Vicia faba
-
Зреле махуне боба
-
Семена боба у махунама
Референце
- Јанчић Радиша, Стојановић Данило. Економска ботаника, корисне биљке и њихови производи. 1. изд. Београд: Завод за уџбенике, 2008.