Бован (тврђава)

С Википедије, слободне енциклопедије

Бован (Болван) или Јеринин Град је тврђава смештена на узвишици над Сокобањском Моравицом недалеко од истоименог села удаљеног 9km од Алексинца. Град је био главно стовариште соли која је стизала из краљевине Мађарске у Србију. Подигнут је највероватније на простору некадашњег римског каструма Praesidium Pompei.

Прошлост тврђаве[уреди | уреди извор]

Не зна се када је тачно тврђава подигнута, али се претпоставља да је настала још у раном средњем веку на темељима римског каструма Praesidium Pompei.

Име је првобино гласило Болван, што је старословенска реч и знаци кип. Име указује да је у временима старе словенске вере ту постојао храмом са кипом неког божанства.[1]

Најстарији помен тврђаве у документима је био тек 1395. године када је у једној повељи кнегиња Милица одредила је да се манастиру Светог Пантелејмона на Светој гори даје годишње из Бована 500 „крушаца“ соли. Из тога произилази да је у Бовану за време кнежевине и деспотовине Србије било главно стовариште соли која је стизала из краљевине Мађарске. Потом се помиње као погранична тврђава деспота Стефана (1389—1427) коју је у пролеће 1413. године заузео султан Муса (претендент 1402—1413). Недалеко од тврђаве је у новембру 1443. године Јанош Хуњади на челу удружене српско мађарске војске потукао Османлије. После пада српске деспотовине у османлијске руке, град је највероватније напуштен, јер је изгубио свој стратешки значај услед велике удаљености од граница и ратних дејстава, и препуштен је зубу времена.

Положај и изглед тврђаве[уреди | уреди извор]

Бован је смештен на узвишици изнад Сокобањске Моравице која се простире правцем север-југ и обухвата њена два врха. Прилаз граду је са северне и источне стране онемогућен реком, са запада стрмином брда, док је са јужне стране заштићен вештачким сувим шанцем који утврду одваја од остатка брда. По месту градње (на врху брда окруженог реком са вештачким сувим шанцем над којим се уздиже Донжон кула) подсећа на Маглич (Јеринин Град на Ибру).

На већем (јужнијем) од два врха се налази део града са правоугаоном основом димензија 25m(север-југ) са 15m(исток-запад) у чијем се југоисточном темену налази Донжон кула. У њега се улази кроз капију на северном бедему која води ка превоју између два врха на коме се највероватније налазила главна градска капија.

На другом (севернијем) врху се највероватније налазила кула која је бедемом, а можда чак и посебним делом града била побезана са главним делом града.

Донжон кула града је смештена на југоисточном делу града. Она има основу скоро правилног квадрата са спољним димензијама 8.5 m (исток-запад) са око 8 m (север-југ) односно 4.4 m (исток-запад) са 4 m (исток-запад). Дебљина зида саме куле је око 2.2 m, док је њена висина 5.2 m.

Тврђава данас[уреди | уреди извор]

Од тврђаве је данас остало мало остатака. Опстали су остаци Донжона и главног дела града правоугаоне основе на чијим се зарушеним деловима могу наслутити остаци две кулесевероисточном и северозападном темену). Од тог дела града ка северу односно ка мањем врху полази бедем који је зарушеног, тако да је он вероватно повезивао овај део града са другим делом града или само са кулом смештеном на мањем врху о чијој егзистенцији се може наслутити по остацима темеља који се на њему налазе.

Недалеко од утврде се из њеног некадашњег подграђа развило данашње село које је име добило по самој утврди. У другој половини XX века је недалеко од села преграђена Сокобањска Моравица и на њој је настало вештачко акумулационо језеро које је по тврђави односно селу добило име Бованско језеро.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Srednjovekovni grad Bolvan”. Архивирано из оригинала 13. 02. 2009. г. Приступљено 08. 01. 2009. 

Литература[уреди | уреди извор]