Богатић

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Богатић (вишезначна одредница).
Богатић
Богатић1.JPG
Центар Богатића
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Мачвански
Општина Богатић
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 6488
Положај
Координате 44°50′09″ СГШ; 19°28′30″ ИГД / 44.835833° СГШ; 19.475° ИГД / 44.835833; 19.475Координате: 44°50′09″ СГШ; 19°28′30″ ИГД / 44.835833° СГШ; 19.475° ИГД / 44.835833; 19.475
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 84 m
Богатић на мапи Србије
Богатић
Богатић
Богатић на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 15350
Позивни број 015
Регистарска ознака

Богатић је насеље у Републици Србији. Средиште је истоимене општине Богатић, која има око 32.990 становника. Налази се у Мачванском округу и удаљено је 98 км ,западно од Београда. Према попису из 2002. било је 7.350 становника (према попису из 1991. било је 7.346 становника). Становници Богатића су Богатинци[1].

Историја[уреди]

Околина Богатића била је насељена још пре почетка наше ере. За време римске владавине у овој области развила су се многа насеља, а изгледа, и на подручју где се налази данашњи Богатић, јер су овде пронађени фрагменти римских цигала и црепова.

Богатић се први пут помиње за време аустријске окупације Србије 1718-1739. године са 44 породице. Када су Аустријанци 1718. године основали у овој области шабачки дистрикт, који је бројао 75 насељених места, Богатић је међу њима био највеће место. За време Првог српског устанка Богатић је био средиште Мачве. Године 1818. имао је 201 кућу. За време кнеза Милоша почела су да се уређују села у Мачви. Тада је и Богатић добио тип уградског мачванског друмског насеља.

Градом/варошицом је проглашен 1924. године. Становништво Богатића претрпело је велике губитке у Балканским ратовима 1912-1913. а нарочито за време Првог светског рата 1914-1918. године. При упаду у Мачву 1914. године аустро-угарски војници вршили су велика зверства у Богатићу и околини.

У току народне револуције Богатић с околином био је поприште жестоких борби. Град је неколико пута ослобађан у 1941. години. Средином јула 1941. године на Бубањи, у непосредној близини Богатића, формиран је Мачвански народноослободилачки одред који је 7. августа исте године напао и заузео Богатић. Тог дана био је у Богатићу пазарни дан. Поред сељака и великог броја сељачких кола ушла су у град и троја партизанска сељачка кола натоварена оружјем и муницијом. У исто време су и борци одреда пошли за Богатић, помешани с народом. Кад су стигли на одређено место, борци су се одмах нашли код кола, збацили кукурузовину, испод које је било оружје, и зачас су сви борци одреда били под оружјем. Изненадна појава наоружаних људи усред Богатића запрепастила је жандарме који су се без отпора предали. Богатић је ослобођен, а из затвора су пуштени сви политички затвореници. Одмах је у центру града одржан збор на коме је говорио командант одреда. После збора у одред је добровољно ступило неколико десетина бораца. Ослобођење Богатића представљало је велики политички успех о коме се одмах разнео глас по целој Мачви и Србији. Град с околином постао је центар ослобођене територије с које је успешно дејствовао Мачвански партизански одред. У центру града подигнут је споменик Мики Митровићу и палим борцима у народноослободилачком рату.

У Богатићу се од 1966. године одржава традиционална манифестација „Хајдучке вечери“.[2] У Богатићу постоје културни објекти Црква Рођења Богородице у Богатићу из 1856. године, Зграда старог окружног начелства у Богатићу.

Демографија[уреди]

У насељу Богатић живи 5910 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,6 код мушкараца и 41,4 код жена). У граду има 2289 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,21.

Према попису из 2002. Богатић је имало 7.350 становника. Према попису из исте године општина Богатић имала је 32.990 становника.

Ово насеље је великим делом насељен Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника. Grafik promene broja stanovnika tokom 20. veka

Природни услови[уреди]

Богатић смештен је у западом делу Републике Србије. Од најближег већег града, Шапца, град је удаљен 24.5 километара западно, а од главног града Београда 98 километара северно.

Богатић заузима северозападни део плодне и богате мачванске равнице, која је обгрљена двема рекама: са запада Дрином, а са севера реком Савом. Клима у Богатићу је умереноконтинентална.

Богатић обилује великим количинама поџемне воде па је скоро искључиви вид водоснадбевања становништва Мачве из поџемних извора. Хидрографска мрежа гравитира према реци Сави и има изглед лепезе са чвором код Шапца

Познати из Богатића[уреди]

Демографија[3]
Година Становника
1948. 5.662
1953. 6.287
1961. 6.413
1971. 6.834
1981. 7.225
1991. 7.346 7.246
2002. 7.350 7.750
2011. 6.488
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
6.890 93,74 %
Роми
  
277 3,76 %
Црногорци
  
14 0,19 %
Југословени
  
14 0,19 %
Хрвати
  
13 0,17 %
Украјинци
  
3 0,04 %
Македонци
  
3 0,04 %
Русини
  
2 0,02 %
Муслимани
  
1 0,01 %
Мађари
  
1 0,01 %
Бугари
  
1 0,01 %
непознато
  
80 1,08 %


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Речник САНУ, књига 1
  2. Богатић: Крајишник нови харамбаша („Вечерње новости“, 4. август 2013)
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]