Богдан Кризман

С Википедије, слободне енциклопедије
Богдан Кризман
Лични подаци
Датум рођења(1913-07-28)28. јул 1913.
Место рођењаВараждин, Аустроугарска
Датум смрти5. јул 1994.(1994-07-05) (80 год.)
Место смртиЗагреб, Хрватска
Научни рад
Пољеисторија
ИнституцијаУниверзитет у Загребу

Богдан Кризман (Вараждин, 28. јул 1913Загреб, 5. јул 1994) је био југословенско-хрватски историчар.

Његов отац је био Хинко Кризман, министар у неколико влада Краљевине СХС.

Завршио је студије у 1937. на Правном факултету Универзитета у Загребу. Дипломирао је међународно право и дипломатију историје на Слободној школи политичких наука у Паризу. Након тога, био је запослен у југословенском Министарствy спољних послова у Београду. Између 1941. и 1945. године, yсташке су га власти интернирале у Лепоглави и Грацу.

Од 1947. до 1949. био је дипломатски представник Југославије у Бечу. Докторирао је 1952. у Загребу са тезом о историји дипломатије Дубровачке републике у 18. веку. Од 1950. до 1958. радио је у Државном архиву, од 1958. до 1970. био је активан на Јадранском институту Југословенске академије знаности и умјетности.

Од 1970. је предавао општу историју државе и права на Универзитету у Загребу од 1976. до одласка у пензију 1983, као редовни професор. Важио је за међународног експерта за историју Независне Државе Хрватске.

Радови[уреди | уреди извор]

  • О дубровачкој дипломатији, 1951.
  • Хитлеров План 25 против Југославије, 1952.
  • Дипломати и конзули у старом Дубровнику, 1957.
  • Спољна политика југословенске државе 1918—1941. Дипломатско-хисторијски преглед, 1977.
  • Распад Аустроугарске и стварање југославенске државе, 1977.
  • Анте Павелић и усташе, 1978.
  • Павелић између Хитлера и Мусолинија, 1980.
  • Југословенске владе у избјеглиштву 1941—1943, 1981. (збирка докумената)
  • Усташе и Трећи рајх, два тома, 1983.
  • Павелић у бјекству, 1986.
  • Хрватска у Првом свјетском рату. Хрватско-српски политички односи, 1989.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]