Рушевине манастира Богородице Хвостанске

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Богородица Хвостанска)
Рушевине манастира Богородице Хвостанске
Bogorodica hvostanjska.jpg
Археолошки радови на темељима манастира
Опште информације
Место Врело
Општина Исток
Време настанка 540./560.
Тип споменика Споменик културе од изузетног значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Покрајински завод за заштиту споменика културе
Седиште Приштина - Лепосавић
Адреса Трепчино насеље бб 38218

Рушевине манастира Богородице Хвостанске (Студеница Хвостанска или Мала Студеница) је некадашњи српски манастир из средњег века, од кога су данас сачувани само темељи. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.[1].

Положај и прошлост манастира[уреди]

Налази се на обронцима Мокре Горе, недалеко од села Студенице и Врело у општини Исток, 20km северно од Пећи. Најстарија сакрална грађевина у комплексу је тробродна базилика из VI века, која се налазила у склопу утврђеног насеља. Приликом оснивања аутокефалне српске архиепископије 1219. године, у Богородици Хвостанској је било смештено седиште шесте (Хвостанске) од седам српских епископија и том приликом је у манастиру подигнута нова црква. Век и по касније, 1381. године помиње се први пут као Хвостанска митрополија и као таква се у изворима јавља 1473, 1566. и 1635. године. После Велике сеобе Срба 1690. године, манастир је запустео, након чега је започело његово пропадање и рушење.

Током наредних векова, манастирске цркве и пратећи објекти су готово у потпуности порушени, а материјал је искоришћен у градњи џамија и кућа у околним селима, али и оближњој Пећи, у којој је локални мутасериф искористио камене орнаменте, стубове и њихове капителе, да би подигао себи амам[2]. Крајем 19. века још увек су били видљиви остаци манастирског комплекса, али су их локални Турци и Албанци искористили за подизање својих кула (утврђених кућа), тако да их је почетком 20. века било немогуће уочити[2]. Истраживачки радови на комплексу су обављени 1930. године, а конзервација пронађених остатака је вршена у периоду од 1966. до 1970. године. Том приликом је откривено ливено звоно у коме су биле сакривене две плаштанице, једна из 14. века, а друга је дело монаха Лонгина из 16. века. Обе се данас налазе у ризници манастира Пећка патријаршија.

Крајем 20. века, епископ рашко-призренски Артемије је планирао обнову манастирске цркве и комплекса, али се услед НАТО агресије на СРЈ и доласка КФОРа и УНМИКа у јужну српску покрајину од тога одустало.

Манастирски комплекс[уреди]

Првобитна манастирска црква је подигнута у 6. веку и имала је основу тробродне базилике са нартексом и полукружном апсидом у којој се налазио реликвијар. На њеној северној страни, подигнута је једнобродна капелица са нартексом. У трећој деценији 13. веку, подигнута је на старим темељима нова једнобродна црква као седиште Хвостанског епископа. Имала је споља правоугаону, а изнутра полукружну олтарску апсиду. На њеној источној страни налазио се трансепт, над црквом се уздизала купола, а уз нартекс су постојали параклиси, по чему је слична цркви светог Спаса у Жичи.

Поред главне цркве, у манастиру је постојала и једнобродна црква са полукружном олтарском апсидом. У склопу манастира су откривени темељи старе трпезарије са основом издуженог правоугаоника која је такође поседовала полукружну апсиду, а поред цркве се налазило гробље са кога су поједине надгробне плоче уграђене у џамије у околним селима Студеница и Врело[2].

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]