Богосав Војиновић Пеликан
| Богосав Војиновић Пеликан | |
|---|---|
 "Моменат турског кумановског пораза" слика Богосава Војиновића Пеликана из 1912. године. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | мај 1894. |
| Место рођења | Јашуња, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 1. децембар 1942. (48 год.) |
| Место смрти | Београд, Војна управа у Србији |
| Уметнички рад | |
| Поље | Сликарство |
Богосав Војиновић Пеликан (Јашуња, мај 1894. — Београд, 1. децембар 1942.) био је српски сликар.
Биографија
[уреди | уреди извор]Богосав Војиновић Пеликан је учествовао као добровољац у Балканским ратовима и у Првом светском рату. Био је један од 1300 каплара.[1] Као поручник, учествовао је у борбама за ослобођење Београда од Аустроугара.[2] Прве значајније слике радио је у предасима између борби (Краљ Петар у Црнољевском кланцу, Тамо далеко).[3]
Подстакнут актуелним друштвено-политичким темама, после рата црта карикатуре и објављује их у београдским новинама. Прву самосталну изложбу приредио је 1924. у Београду где је излагао слике са ратном тематиком, као и пејзаже из Јужне Србије, Косова, Београда и са Јадрана. После похвалних критика организовао је још четири самосталне изложбе, а групно излагао у Павиљону „Цвијета Зузорић" (1929). Истовремено је био постављен за сликара сарадника у Музеју града Београда, са задатком да овековечи архитектонску баштину престонице.[3]
На последњој самосталној изложби (1938) једна од његових слика била је дугачка 14 метара. Радови му се чувају у Музеју града Београда, Војном музеју или су у приватном власништву. За ратне заслуге и храброст одликован је Карађорђевом звездом и француским Ратничким крстом.[3]
Дело
[уреди | уреди извор]- Руска црква у Београду;
- Кула Небојша;
- Карлова капија;
- Амам кнеза Милоша;
- Кафана „Вук Караџић" у Скадарлији;
- Кућа у којој се родио краљ Петар I;
- Воденица манастира Раковице;
- Последња Туркиња у Београду;
- Бозаџија;
- Градски мотив;
- Предео с градом;
- Пут;
- Пећка патријаршија;
- Повлачење преко Косова;
- Острво Видо;
- Група српских војника;
- Помрли војници на острву Виду;
- Прелаз преко Везировог моста.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Major Gavrilović, heroj bez obeležja”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2025-01-02.
- ^ „Deca u velikom ratu 1914 - 1918. godine”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2025-01-02.
- ^ а б в „Српска енциклопедија”. srpskaenciklopedija.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-01-02.
Литература
[уреди | уреди извор]- М. Кашанин, „Изложба г. Богосава Војиновића", СКГ, 1927, 20;
- У. Рајчевић, „Богосав Војиновић -- Пеликан (1894--1942)", ЛЗ, 1987, 27.
