Пређи на садржај

Обожавање

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Богослужје)

Обожавање је чин религијске посвећености (девоције) углавном усмерене према божанству. Чин обожавања се може обављати индивидуално, или у неформалној или формалној групи, или преко одређеног вође. Такви чинови су и одавање почасти на разне начине (један је заједничка молитва у некој форми, нпр. намаз).[1]

Обожавати означава чињење молитве или одређене врсте обреда Богу или божанству, али и сматрање чега идолом и/или култом; представља синоним речи богослужење, богослужје и клањање. Сва ова значења термина се своде на једно: подизање ентитета који се разматра на степен божанства од свега оног што се уопштено сматра божанством — осећањима, речју тј. делом.[2]

У савременом друштву и социологији, неки аутори коментаришу начине на које људи више не обожавају препозната божанства него и (или уместо тога) обожавају потрошачке брендове,[3] спортске тимове и друге људе (селебретије / познате личности).[4] Социологија стога проширује овај аргумент да би се сугерисало да је ван религије обожавање процес у којем друштво обожава себе, као облик самовалоризације (самовредновања) и самоочувања.[5] У муслиманском свету, реч обожавање (у дословном контексту обожавања) забрањено је користити ако се односи на неки објекат или радњу а не искључиво на Алаха.[2]

Обожавање Бога у православљу није теолошки термин, али је реч која одређује значење за низ теолошких појмова. Пост, молитва, покајање, богослужење су речи истог семантичког поља. Међутим, и поред тога, у православљу постоји потреба да се реч „поштовање Бога” користи као термин, који раздваја појмове „иконопоштовање” и „обожавање Бога”, пратећи ранохришћанску традицију, према којој поштовање тзв. светиња (икона, моштију, крста, на коме је Христос разапет), поштовање светиња и поштовање светитеља и Богородице. Директно служење Богу означава се изразом „обожавање Бога“, што одговара грчком латреиа, што значи непосредно служење Богу, заобилазећи једно или друго посредовање.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Fergusson, David (2008). „The Theology of Worshp: A Reformed Perspective”. Ур.: Forrester, Duncan B.; Gay, Doug. Worship and Liturgy in Context: Studies and Case Studies in Theology and Practice. Norwich: Hymns Ancient and Modern Ltd. стр. 71. ISBN 9780334041689. Приступљено 28. 12. 2018. „The English term 'worship' itself derives from an Anglo-Saxon word for 'honour' (weorthscipe) suggesting again that worship is an action honouring one who is worthy. 
  2. ^ а б Ljakić, Zijad. „Upotreba riječi “obožavam. n-um.com. Архивирано из оригинала 3. 9. 2019. г. Приступљено 3. 9. 2019. 
  3. ^ „ConCen Forums”. concen.org. CNN. Архивирано из оригинала 02. 02. 2020. г. Приступљено 03. 09. 2019. 
  4. ^ „News - The University of Sydney”. sydney.edu.au. 
  5. ^ „Emile Durkheim - The Sociology of Religion”. www.cf.ac.uk. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]