Богота

Из Википедије, слободне енциклопедије
Богота
шп. Bogotá
Bogotá, Cundinamarca, Colombia.jpg
Колажни приказ градских знаменитости
Грб Застава
Основни подаци
Држава  Колумбија
Департман Кундинамарка
Становништво
Становништво (2017) 8.080.734[1]
Агломерација 8.566.926 (2009)
Географске карактеристике
Координате 4°35′56″ СГШ; 74°04′51″ ЗГД / 4.598889° СГШ; 74.080833° ЗГД / 4.598889; -74.080833Координате: 4°35′56″ СГШ; 74°04′51″ ЗГД / 4.598889° СГШ; 74.080833° ЗГД / 4.598889; -74.080833
Надморска висина 2.640 m
Површина 1.776 km2
Богота на мапи Колумбије
Богота
Богота
Богота на мапи Колумбије

Богота (шп. Bogotá) је главни град Колумбије и колумбијског департмана Кундинамарка. Административно има статус престоничког округа Колумбије (Distrito Capital). Она је највећи град земље, и данас има око 6,8 милиона становника[2] (8,3 милиона у ширем подручју[2]) Богота један је од светских градова са најбржим растом. По површини подручја, Богота је такођер највеће подручје у Колумбији, а с надморском висином од 2.640 метара заузима треће место међу свим светским главним градовима, након Ла Паза (Боливија) и Кита (Еквадор).[3]

Културни живот града је на високом нивоу. Богота је позната као развијени књижевни центар. Има стари универзитет основан 1572. године и много библиотека и књижара. Многи је због тога називају „америчком Атином“.[4][5]

Историја[уреди]

Богота је раније носила назив Bacatá, што на језику Чибча индијанаца значи засејана поља.[6] Подручје данашње Боготе је било средиште њихове цивилизације све до доласка конквистадора, након чега је почео нагли раст броја становника. Модерно насеље из којег се развио град Богота основао је Гонзало Хименез де Кезада 6. августа 1538.[7] и назвао Санта Фе де Богота (Santa Fé de Bogotá), по свом родном граду Санта Фе те локалном називу Bacatá. Град је 1717. постао престоница Вицекраљевства Нова Гранада, која се састојала од данашњих држава Колумбије, Венецуеле, Еквадора и Панаме. Богота се, уз Лиму и град Мексико, развила у један од главних центара шпанске администрације у Америци. У то време је град био познат под именом Санта Фе, док је после стицања независности 1819. његово име постало Богота.

Године 1810-1811, грађани Боготе подижу устанак против шпанске власти и организују властиту власт. Међутим, неколико година су се међусобно борили, а 1816 власт у граду накратко преузимају шпански војници. Напокон, 1819 године град ослобађају устаници на челу са Симон Боливаром, након победе у бици код Бојака. Богота тада постаје главни град Велике Колумбије, федералне државе у чији су састав улазиле данашње Панама, Колумбија, Венецуела и Еквадор. Када се Велика Колумбија распала, Богота и даље остаје главни град државе Нова Гранада, што ће касније постати Република Колумбија.

Године 1956 Боготи су се прикључилие друге суседне општине те формирају посебни дистрикт (Distrito Especial).[8] Устав Колумбије из 1991 године је потврдио статус Боготе као главног града државе с пуним именом Santafé de Bogotá,[9] те изменио назив дистрикта у Distrito Capital (Дистрикт главног града). Од аугуста 2000, град се поновно зове само Богота.

Прва железничка пруга је отворена 1884, а први електрични трамвај 1910. У 20. веку становништво Боготе се значајно увећало због великог броја људи који су бежали од грађанског рата у унутрашњости земље.

Географија[уреди]

Богота

Богота се налази готово у географском средишту Колумбије, источно од платоа Сабана де Богота, на надморској висини од 2.640 метара.[10][11] Иако се налази на висоравни названој сабана (дословно савана), то је уствари високи плато у склопу планинског масива Анда. Шире подручје је названо Altiplano Cundiboyacense што дословно значи „високи плато Кундинамарка и Бојака“. Река Богота протиче преко платоа правећи водопаде Теквуендама на југу. Притоке реке су формирале благе долине где се налазе прелепа села, са јако развијеном пољопривредом и сточарством.

На истоку платоа се налазе источни Кордиљери. Околна брда, која ограничавају ширење града, простиру се у правцу југ-север, паралелно планинама Гуадалупе и Монсерате. Западну границу града представља река Богота. На југу су мочваре Сумапаз, док се на северу налазе приградске општине Чија и Сопо.

Клима[уреди]

Просечна температура на платоу сабана износи 14,0 °C,[12] уз варијације у току године између 3 °C и 25 °C. У току године се смјењују кишне и сушне сезоне. Најсушнији месеци су од децембра до марта, док највише кише пада у априлу и мају те од септембра до новембра. Током кишне сезоне веома честе су и олује, нарочито у октобру.

Климатски услови су веома неуједначени и доста промењиви због ефеката Ел Ниња и Ла Ниња, који су нарочито изражени у подручју Тихог океана, а за које се сматра да су одговорне за нагле климатске промене. Чак и поред ове чињенице, током целе године је релативно хладно током дана, док је ноћу веома хладно због честог ветра.


Клима Националне метереолошке опсерваторије у Боготи (1971–2000)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 26,4
(79,5)
25,2
(77,4)
26,6
(79,9)
24,4
(75,9)
25,0
(77)
28,6
(83,5)
25,0
(77)
23,3
(73,9)
26,0
(78,8)
25,1
(77,2)
25,6
(78,1)
24,4
(75,9)
28,6
(83,5)
Максимум, °C (°F) 20,2
(68,4)
20,3
(68,5)
19,4
(66,9)
20,1
(68,2)
19,0
(66,2)
19,2
(66,6)
18,6
(65,5)
18,8
(65,8)
19,2
(66,6)
19,5
(67,1)
19,6
(67,3)
19,9
(67,8)
19,6
(67,3)
Просек, °C (°F) 14,3
(57,7)
14,5
(58,1)
14,9
(58,8)
14,9
(58,8)
15,0
(59)
14,5
(58,1)
14,6
(58,3)
14,1
(57,4)
14,3
(57,7)
14,3
(57,7)
14,4
(57,9)
14,6
(58,3)
14,4
(57,9)
Минимум, °C (°F) 7,6
(45,7)
8,4
(47,1)
9,5
(49,1)
9,7
(49,5)
9,7
(49,5)
9,5
(49,1)
9,2
(48,6)
8,9
(48)
8,7
(47,7)
9,0
(48,2)
9,2
(48,6)
8,0
(46,4)
9,0
(48,2)
Апсолутни минимум, °C (°F) −1,5
(29,3)
−5,2
(22,6)
−0,4
(31,3)
0,2
(32,4)
0,2
(32,4)
1,1
(34)
0,4
(32,7)
0,4
(32,7)
0,3
(32,5)
1,8
(35,2)
0,5
(32,9)
−1,1
(30)
−5,2
(22,6)
Количина падавина, mm (in) 50
(1,97)
68
(2,68)
91
(3,58)
135
(5,31)
120
(4,72)
54
(2,13)
35
(1,38)
45
(1,77)
70
(2,76)
137
(5,39)
127
(5)
81
(3,19)
1,012
(39,84)
Дани са кишом (≥ 1 mm) 9 12 14 18 19 17 15 14 16 21 16 11 181
Релативна влажност, % 75 76 75 77 77 75 74 74 75 76 77 76 76
Сунчани сати — месечни просек 156 128 107 88 83 94 114 117 109 96 103 138 1,328
Извор: Instituto de Hidrología, Meteorología y Estudios Ambientales (IDEAM)[13]

Урбани изглед[уреди]

Богота има преко хиљаду локалних заједница и насеља, веома различитих по изгледу и развијености. Подручја вишег економског статуса су већином лоцирана на северу и североистоку града, ближе обронцима источних Кордиљера. Сиромашније четврти се већином налазе на југу и југоистоку, док су у центру града те на западу и северозападу заједнице у којима живи претежно становништво из средње класе. Ужи центар града је организован са типичном средишном тачком у виду трга, што је карактеристично за многа насеља која су основали Шпанци. Касније се град постепено се развијао, добијајући данашњи модерни изглед. Главне улице у Боготи се углавном пружају у смеру сјевер-југ, а недавно је промењен и начин именовања и нумерисања зграда, тако да су све улице добиле имена и бројеве у складу с величином улице, од главних авенија до локалних цести.

Од бројних мањих градова у близини Боготе, најзначајнији су Чија, Ла Калера, Чоачи, Чипаке, Соача, Сан Антонио дел Текендама, Москера i Кота.

Становништво[уреди]

Година Становништво
1775 16.233
1800 21.964
1832 28.341
1870 40.883
1912 121.257
1918 143.994
1928 235.702
1938 325.650
1951 715.250
1964 1.697.311
1973 2.855.065
1985 4.236.490
1993 5.484.244
1999 6.276.428
2005 7.185.889
Извор: Библиотека Luis Angel Arango[14]

Највећи град и град с највећим бројем становника у Колумбији, Богота има 7,9 становника у градском подручју (попис 2005), [15] с густином насељености од око 3912 становника по квадратном километру. Данас се број становника процењује да је око 7,3 милиона у ужем и 8,6 милиона становника у ширем градском подручју. Само 15.810 људи налази се у руралним подручјима Капитал дистрикта. 47,5% становништва су мушкарци а 52,5% жене. Град има најнижу стопу неписмености у земљи која износи само 4,6% становништва старијег од 5 година.

Јавне услуге имају високу покривеност, јер 99,5% домаћинстава има електричну енергију, док је 98,7% спојено на градски водовод и 87,9% има телефонски прикључак. Међутим, у изради је пројекат стратегије за смањење сиромаштва и неједнакости становништва, а подаци из 2005 године показују да је град имао 32,6% сиромашних (људи који живе са мање од 2,0 УС$ дневно).

У Боготи, као и у остатку државе, убрзава се процес урбанизације, не само због индустријализације, будући да су сложени политички и друштвени разлози, попут сиромаштва и повећане стопе криминала довели до миграција из руралних у урбана подручја током 20. века. То је довело до експоненцијалног раста становништва у урбаним подручјима и ширења градских подручја где живе сиромашни у својој околини. Драматични пример за то је број расељених особа које су стигле у Боготу. Према подацима колумбијског Бироа за људска права (CODHES), у периоду од 1999-2005 265.921 особа[16] је дошла у Боготу као резултат расељавања, што чини око 3,8% укупног становништва Боготе. Већина је расељеног становништва живи у насељима Сиудад Боливар, Кенеди, Усме, и Боса.

Састав градског становништва је доста мешовит, уз највећи удео становништва мелеза (мешавине европских досељеника и домородачког индијанског становништва) те бројних белаца шпанског, италијанског, француског, немачког порекла и других. Постоји врло велики број становништва, пореком са Блиског истока, углавном од Либанаца и сиријских имиграната. Црначког становништва, пореклом од афричких робова је знатно мање у односу на градове на обали где је у прошлости долазило велики број робова из Африке.

Раније су челници града водили јавне кампање с циљем смањења високе стопе криминала у граду. По службеним подацима администрације дистрикта, у последњих 10 година смањен је број насилних смрти са 89,4 на 100.000 становника у току 1996 године на 37,9 у 2005 години, што износи смањење од 57,6%, а број становника је у истом периоду порастао за више од 25%. Од свих насилних смрти, 62,8% су била убиства, 20,5% су била узрокована саобраћајним несрећама, а од свих убијених и погинулих особа 85,1% су мушкарци а 14,9% жене.

Средином 1990-их Богота је била град с готово највише криминалних дела на свету.[17] Само у 1993 години имала је 4.352 убистава и стопу од 80 убистава на 100.000 становника. [18] Међутим, спровођењем мера сигурносне политике, усвојене 1995 године под називом Communidad Segura (шпан. Сигурна заједница) значајно је смањен број криминалних дела, тако да је данас Богота далеко испред Каракаса и Риа по броју убистава, а може се мерити с градовима попут Атланте и Филаделфије у САД.

Влада[уреди]

Тренутни градоначелник Боготе Самуел Морено Ројас

Богота је главни град Републике Колумбије и седиште законодавних тела државе, Врховног суда Колумбије, средиште извршне Владе и резиденција председника Републике.[19] Градоначелник и Опћинско веће се бирају на изборима.

Град је подељен на 20 локалних заједница: Усакен, Чапинеро, Санта Фе, Сан Кристобал, Усме, Туњуелито, Боса, Кенеди, Фонтибпн, Енгатива, Суба, Бариос Унидос, Теусакијо, Лос Мартирес, Антонио Нарињо, Пуенте Аранда, Ла Канделарија, Рафаел Урибе Урибе, Сиудад Болíвар и Сумапаз. Свака од њих има властиту администрацију која се такођер бира на изборима, а чини је локално веће са не мање од седам чланова. Градоначелник поставља локалне начелнике на предлог надлежних локалних управних одбора.

Привреда[уреди]

Упркос својој планинској изолацији, Богота се развила у индустријски град (металопрерађивачка, хемијска, текстилна, индустрија коже и обуће и прехрамбена индустрија). Осим тога што се у њеној близини налази важно налазиште смарагда, има и добро развијено златарство.

Богота је највећи економски центар у Колумбији (следе Медељин, Кали и Баранкиља), а један је и од најважнијих у Латинској Америци. Бруто домаћи производ Боготе износи 86 милијарди УС$, готово четвртина укупног БДП-а државе[20], те је на петом месту од свих градова у Јужној Америци. Већина компанија у држави има седиште у Боготи, а овде се налази и седиште главне берзе.[21] Богота је такође и једно од главних средишта за увоз и извоз робе за Колумбији и Андску заједницу у Латинској Америци.

Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Градови партнери[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Estimaciones de Población 1985 – 2005 y Proyecciones de Población 2005 – 2020 Total Municipal por Área (estimate)”. Departamento Administrativo Nacional de Estadística. Приступљено 10. 2. 2017. 
  2. 2,0 2,1 Censo general (2005), DANE, 2005 (шпански)
  3. Elevation of major cities, 2747.com, 2008
  4. „Consulta de la Norma:”. www.alcaldiabogota.gov.co. Приступљено 19. 6. 2017. 
  5. „Bandera, Escudo e Himno de Bogotá - Instituto Distrital de Turismo”. bogotaturismo.gov.co. Приступљено 19. 6. 2017. 
  6. Arias, S., Meléndez, M. .: Mapping Colonial Spanish America: Places and Commonplaces of Identity, Culture and Experience, Bucknell University Press. 2002. ISBN 978-0-8387-5509-9.
  7. Henderson et al. (2000). стр. 61.
  8. Programa Ciudades hermanas, stranica grada Miami (шпански)
  9. Los Nombres de Santafé y Bogotá, Alcaldía Mayor de Bogotá, 2008
  10. Bogotá Distrito Capital, CORFERIAS
  11. „Bogotá una ciudad Andina” (на језику: Spanish). la Alcaldía Mayor de Bogotá. Приступљено 2010-11-19. 
  12. Respuestas fisiológicas de los niños al ejercicio ante las variaciones climáticas en Bogotá, Universidad Pedagógica Nacional, 2008
  13. „Promedios 71-00” (на језику: Spanish). IDEAM. Приступљено 18. 10. 2011. 
  14. http://www.banrep.gov.co/blaavirtual/revistas/credencial/enero2001/colmundo.htm Algunos datos históricos, Biblioteca Luis Angel Arango]
  15. "Censo general (2005)", DANE, 2005
  16. Municipios de llegada (1999—2005.), CODHES (шпански)
  17. Bogotá's lesson in crime fighting", Comunidad Segura. 2005.
  18. Seguridad, ciudadanía y políticas públicas en Bogota, IRG
  19. Bogotá se consolida como centro para la inversión extranjera, Alcaldía Mayor de Bogota, 2007.
  20. Corportamiento del comercio, SDP, 2007.
  21. El modelo de la ciudad de Bogota DC, Alcaldia Mayor de Bogota, 2007.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]