Богоштица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Богоштица
Manastir Bogoštica 008.jpg
Манастир Свете Богородице Тројеручице
Административни подаци
Држава Србија
Управни округМачвански
ОпштинаКрупањ
Становништво
 — 2011.Пад 244
Географске карактеристике
Координате44°19′25″ СГШ; 19°24′10″ ИГД / 44.323666° СГШ; 19.402666° ИГД / 44.323666; 19.402666Координате: 44°19′25″ СГШ; 19°24′10″ ИГД / 44.323666° СГШ; 19.402666° ИГД / 44.323666; 19.402666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина604 м
Богоштица на мапи Србије
Богоштица
Богоштица
Богоштица на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број015
Регистарска ознакаLO

Богоштица је насеље у Србији у општини Крупањ у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 244 становника. Становништво се углавном бави пољопривредом, пре свега узгојем малине и купина.

Знаменитости[уреди]

У селу је рођен од највећих српских стручњака у домену неуропсихијатрије, професор доктор Милутин М. Ненадовић.

У селу је такђе рођен и епископ шабачки Лаврентије Трифуновић који је овде у Богоштици подигао капелу - копију Његошеве капеле на Ловћену и Дом српске поезије „Десанка Максимовић“ у саставу новоизграђеног Манастира Свете Тројеручице Хиландарске[1].

Рељеф[уреди]

Селом протиче истоимена река која га дели на два засеока, у народу позната као Склоп и Село. Склоп обухвата мањи део укупне територије и углавном је прекривен шумама односно мањим ливадама. Са друге стране Село има велики број плодних њива познатих као Њиварице. Кроз Склоп пролази алфалтни коловоз, док се кроз Село још увек постоји стари макадамски пут. Од болнице у Крупњу до куће Петровића у Селу тренутно је потребно прећи 7.34 километра.

Демографија[уреди]

У насељу Богоштица живи 204 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,8 година (33,9 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 73 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,68.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 490
1953. 551
1961. 513
1971. 442
1981. 356
1991. 327 305
2002. 269 285
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
269 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Богоштица: Песнички украс у срцу Рађевине („Вечерње новости“, 7. мај 2013)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]