Богојево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Богојево
Gombos1.jpg
Католичка црква
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Западнобачки
Општина Оџаци
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1744
 — густина 45,5/км2
Географске карактеристике
Координате 45°31′30″ СГШ; 19°07′35″ ИГД / 45.525° СГШ; 19.126333° ИГД / 45.525; 19.126333Координате: 45°31′30″ СГШ; 19°07′35″ ИГД / 45.525° СГШ; 19.126333° ИГД / 45.525; 19.126333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 86 м
Површина 38,3 км2
Богојево на мапи Србије
Богојево
Богојево
Остали подаци
Поштански број 25245
Позивни број 025
Регистарска ознака SO

Богојево (мађ. Gombos) је насеље у Србији у општини Оџаци у Западнобачком округу. Према попису из 2011. било је 1744 становника (према попису из 2002. било је 2120 становника). Налази се 15 km од Апатина.

Историја[уреди]

Почетком XVIII века уз обалу Дунава, близу данашњег Богојева, лежало је истоимено насеље српског живља избеглог испод Турака из разних крајева у тек ослобођену Бачку. Богојево се први пут помиње 1713. године у једном документу о плаћању пореза. По свему слично околним насељима са неразвијеним сточарством и земљорадњом. Већ тридесетих година село је имало свештеника, а до 1753. године село је имало култивисане оранице, прве занатлије и механу. 1753. године је донета одлука о премештању српског становништва из Богојева ради колонизације Немаца и Мађара. Они су требали да буду премештени у Парабућ, међутим становници Богојева су пружали отпор Угарској власти. 1760. године село је било празно и Миклош Хорват је добио дозволу од Угарске дворске коморе да насели 200 мађарски и словачких породица у Богојево. Након велике поплаве 1770. године Мађари су населили Богојево. оранице, прве занатлије, цркву и црквењака, механу и механџије стране челебџије расељено је ради колонизације становништва из западних крајева Царевине.

Демографија[уреди]

У насељу је пописано 696 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,51. У насељу Богојево 2002. живело је 1696 пунолетних становника, а просечна старост становништва износила је 41,5 година (39,8 код мушкараца и 43,2 код жена).

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.930
1953. 3.053
1961. 3.037
1971. 2.874
1981. 2.557
1991. 2.301 2.188
2002. 2.120 2.240
2011. 1.744 1.760
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Мађари
  
1.154 54,43 %
Роми
  
374 17,64 %
Срби
  
287 13,53 %
Румуни
  
163 7,68 %
Хрвати
  
29 1,36 %
Југословени
  
27 1,27 %
Црногорци
  
8 0,37 %
Немци
  
7 0,33 %
Словаци
  
2 0,09 %
Русини
  
2 0,09 %
Муслимани
  
2 0,09 %
Украјинци
  
1 0,04 %
Руси
  
1 0,04 %
Македонци
  
1 0,04 %
непознато
  
35 1,65 %


Нова православна црква

Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.
Железничка станица у Богојеву

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]