Богојево

Координате: 45° 31′ 50″ С; 19° 07′ 53″ И / 45.53068° С; 19.13150° И / 45.53068; 19.13150
С Википедије, слободне енциклопедије

Богојево
Католичка црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЗападнобачки
ОпштинаОџаци
Становништво
 — 2011.Пад 1.744
 — густина45,5/km2
Географске карактеристике
Координате45° 31′ 50″ С; 19° 07′ 53″ И / 45.53068° С; 19.13150° И / 45.53068; 19.13150
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина86 m
Површина38,3 km2
Богојево на карти Србије
Богојево
Богојево
Богојево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број25245
Позивни број025
Регистарска ознакаSO

Богојево (мађ. Gombos) је насеље у Србији, у општини Оџаци, у Западнобачком округу. Према попису из 2011. било је 1744 становника (према попису из 2002. било је 2120 становника). Налази се 15 km од Апатина.

Историја[уреди | уреди извор]

Почетком XVIII века уз обалу Дунава, близу данашњег Богојева, лежало је истоимено насеље српског живља избеглог испод Турака из разних крајева у тек ослобођену Бачку. Богојево се први пут помиње 1713. године у једном документу о плаћању пореза. По свему слично околним насељима са неразвијеним сточарством и земљорадњом. Већ тридесетих година село је имало свештеника, а до 1753. године село је имало култивисане оранице, прве занатлије и механу. 1753. године је донета одлука о премештању српског становништва из Богојева ради колонизације Немаца и Мађара. Требало је да они буду премештени у Парабућ, међутим становници Богојева су пружали отпор Угарској власти. 1760. године село је било празно и Миклош Хорват је добио дозволу од Угарске дворске коморе да насели 200 мађарских и словачких породица у Богојево. Након велике поплаве 1770. године Мађари су населили Богојево. оранице, прве занатлије, цркву и црквењака, механу и механџије стране челебџије расељено је ради колонизације становништва из западних крајева Царевине.

У 19. веку овде је постављена неуобичајена железничка скела за превоз возова преко Дунава, док 1911. није изграђен железнички мост.[1]

У једном новинском чланку из 1937. о Богојеву се говори као о "циганском селу".[2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу је пописано 696 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,51. У насељу Богојево 2002. живело је 1696 пунолетних становника, а просечна старост становништва износила је 41,5 година (39,8 код мушкараца и 43,2 код жена).

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.930
1953. 3.053
1961. 3.037
1971. 2.874
1981. 2.557
1991. 2.301 2.188
2002. 2.120 2.240
2011. 1.744 1.760
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Мађари
  
 1.154 54,43%
Роми
  
 374 17,64%
Срби
  
 287 13,53%
Румуни
  
 163 7,68%
Хрвати
  
 29 1,36%
Југословени
  
 27 1,27%
Црногорци
  
 8 0,37%
Немци
  
 7 0,33%
Словаци
  
 2 0,09%
Русини
  
 2 0,09%
Муслимани
  
 2 0,09%
Украјинци
  
 1 0,04%
Руси
  
 1 0,04%
Македонци
  
 1 0,04%
непознато
  
 35 1,65%


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 2
  
  
 6
80+ 21
  
  
 33
75—79 33
  
  
 65
70—74 52
  
  
 65
65—69 52
  
  
 63
60—64 64
  
  
 76
55—59 70
  
  
 74
50—54 86
  
  
 79
45—49 87
  
  
 80
40—44 64
  
  
 67
35—39 69
  
  
 59
30—34 61
  
  
 54
25—29 67
  
  
 62
20—24 75
  
  
 56
15—19 70
  
  
 64
10—14 66
  
  
 50
5—9 61
  
  
 57
0—4 53
  
  
 57
Просек : 39,8 43,2
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 925 1.009 1.024 1.059 968 915 841
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 206 275 162 128 59 8 1 2 0 0 2,52
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 873 300 487 49 33 4
Женски 903 184 499 180 36 4
УКУПНО 1.776 484 986 229 69 8
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 382 131 5 0 50
Женски 182 79 0 0 24
УКУПНО 564 210 5 0 74
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 5 8 17 6 69
Женски 0 0 26 6 4
УКУПНО 5 8 43 12 73
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 5 8 8 6
Женски 1 2 4 17 7
УКУПНО 1 7 12 25 13
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 3 2 0 59
Женски 2 6 0 4
УКУПНО 5 8 0 63
Нова православна црква
Железничка станица у Богојеву

Спорт[уреди | уреди извор]

У селу је постојао ФК Дунатај Богојево.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Политика", 1. март 1939
  2. ^ "Време", 10. окт. 1937
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Богојево&oldid=26826949”