Богољуб Кујунџић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Богољуб Кујунџић
Bogoljub Kujundzic.jpg
Богољуб Кујунџић
Биографија
Датум рођења1887.
Место рођењаЛивно
 Аустроугарска
Датум смрти1949. (62 год.)
Место смртиКицбил
 Аустрија
РелигијаПравославни хришћанин
Политичка
партија
Независни политичар

Богољуб Кујунџић (Ливно, 1887. – Кицбил, 1949), српски политичар.

Рођен је у богатој српској трговачкој породици која је имала важну улогу у друштвеном и политичком животу ливањскога краја. Његов отац Коста као директор Српске православне школе управљао је градњом нове школске зграде у којој је смјештена данашња ливањска гимназија.

Кујунџић се школовао у гимназији у Сремским Карловцима, студиј права започео је у Загребу, а завршио у Бечу. Био је секретар друштва „Зора“ које је окупљало српске студенте у Бечу. У Загребу је био потпредсједник „Друштва за помоћ српској академској омладини“. За вријеме Првог свјетског рата побјегао је из аустроугарске војске с одредом Срба у Русију. По доласку у Србију распоређен је у 18. пук српске војске „Принц Ђорђе“, с којим је учествовао у бројним биткама. Рањен је у борбама око Гњилана.

Као инвалид, био је додијељен амбасади Краљевине Србије у Риму, затим главној комисији за пропаганду у Падови, гдје је као делегат српске владе и Југословенског одбора издавао новине Југославија.

Године 1925. изабран је за посланика у травничком округу представљајући срезове Ливно и Гламоч. Исте године именован је за помоћника министра шума и рудника у влади Краљевине СХС. Три године касније постао је министар пошта, телеграфа и телефона. Од 1935. до 1937. био је бан Врбаске бановине, да би након тога обављао дужност министра шума и рудника, а потом и министра просвјете[1] у владама Краљевине Југославије.

За вријеме окупације Југославије у Другом свјетском рату дјелује као члан владе народног спаса Милана Недића. Из Београда је побјегао 4. октобра пред Црвеном армијом и партизанима, заједно са још неколицином истакнутих колаборациониста.[2] Нијемци су функционере Недићевог режима смјестили прво у Бечу, па у Кицбилу. Кујунџић је у Аустрији остао до своје смрти.

Референце[уреди]

  1. ^ Novi prosvetni minister g. Bogoljub Kujundžić (05.01.1939). Učiteljski tovariš, letnik 79, številka 1. URN:NBN:SI:DOC-QJWM3U8P http://www.dlib.si
  2. ^ Borković 1979b, стр. 348.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Stipo Manđeralo, Livanjski Kujundžići, Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine u Sarajevu: Etnologija, br. 48-49/1996-1999.