Богутовац

Координате: 43° 40′ 00″ С; 20° 33′ 01″ И / 43.6667° С; 20.5503° И / 43.6667; 20.5503
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Богутовачка Бања)
Богутовац
Кафана у Богутовцу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРашки
ГрадКраљево
Становништво
 — 2011.Пад 448
Географске карактеристике
Координате43° 40′ 00″ С; 20° 33′ 01″ И / 43.6667° С; 20.5503° И / 43.6667; 20.5503
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина285 m
Богутовац на карти Србије
Богутовац
Богутовац
Богутовац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број36341
Позивни број036
Регистарска ознакаKV

Богутовац је насељено место града Краљева у Рашком округу. У насељу се налазе извори минералне воде познат као Богутовачка бања.

Фотографија теретног воза у Богутовцу

Географски положај[уреди | уреди извор]

Богутовац се налази у централном делу Србије, 200 км јужно од Београда и 23 км југозападно од Kраљева. Смештена је на обронцима планине Троглав, на надморској висини од 520 м и има благу континенталну климу. Кроз Богутовац пруга КраљевоКосовска Митровица и Ибарска магистрала са којом је повезана асфалтним путем дужине 2,5 km.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Назив Богутовац је изведен од мушког имена Богут.[2] Захваљујући археолошким и топографским доказима може се закључити да је Богутовац настањен од времена преисторије до данашњих дана. У Жичкој повељи, којом је краљ Стефан Првовенчани 1220. године одредио метох манастира Жича, на месту данашњег Богутовца помиње се село Дебело Брдо са засеоцима Рашки Дел и Штитарина. У првом турском попису из 1476. године помиње се село Лопатица (данашња Лопатница) у кази Брвеник. Међутим, у пописима из 1560. и 1595. године Богутовац се помиње као посебно село, одвојено од Лопатнице, што значи да је територија Лопатнице била подељена на два посебна села. У току 19. века Богутовац је повремено спајан са селом Лопатница, а као посебно село коначно је издвојен 1831. године.[3]

На ужем подручју Богутовца пронађено је пет старих гробаља, од којих су три данас још увек уочљива. Рударска окна представљају трагове рударства, а једно окно има назив Римски рудник. На брду Рујак налазе се остаци старог града, који је највероватније био подигнут како би заштитио руднике. Као рударско насеље, Богутовац је у средњем веку био густо насељен, а на основу једног од топонима (Чуђак - туђ), може се закључити да су у њему живели и људи туђег, односно несловенског порекла - Саси.[4]

Долазак Турака је изазвао велике промене у демографији овог краја. Тада је долазило до честих сеоба и периода када би насеље готово опустело, али и периода када се становништво обнављало. По турском попису из 1528. године може се закључити да је у насељу било доста влашког становништва, али је ипак упитно колико су турски пописи правили разлику између Влаха и Срба, с обзиром да је појам Влах у то време пре означавао да се неко бави сточарством, а не етничку припадност. Упркос великим сеобама српског становништва 1690. и 1738. године, насеље ипак није потпуно опустело, што показује чињеница да су многи стари топоними били очувани. Основа породица које и данас живе у Богутовцу представљају досељеници који су стигли у другој половини 18. и током 19. века.[5]

Природни лековити фактори[уреди | уреди извор]

Богутовачка бања има два извора лековите минералне воде температуре од 24 °C до 27 °C. Вода је богата радиоактивним елементима, сумпорводоником и силицијумовом киселином. Вода из Богутовачке бање је испитивана по налогу Кнежевине Србије 1835. године, па је тако ово једна од првих испитиваних бања у земљи. Позната као „Неуро бања“, своје епитете о „чудотворној лековитости“, „рају за живце“, „извору новог живота“, стекла је захваљујући делотворној минералној води, изванредној клими без магле, мешања ваздушних струја и наглих промена притиска. Начини лечења су купање у базенима минералне воде уз активан одмор и рекреацију као и пијење лековите воде.[6][7][8]

Медицинске индикације[уреди | уреди извор]

Вода из Богутовачке бање је повољна нарочито за лечење и постиже изванредне резултате у лечењу следећих обољења:

  • неуропсихијатријска обољења психонеурозе, неуротични синдром, лабилност вегетативног нервног система, неуротске главобоље, мигрене неуралгије, мултипле склерозе, последице полиомиелитиса;
  • функционална обољења срца и крвних судова - неурозе срца, повишени крвни притисак, лабилне и пароксизмалне тахикардије, неправилан рад срца везан за нервну раздражљивост, реконвалесценције реуматицног ендокардита и миокардита, обољења и функционалне сметње у периферним крвним судовима (варликозитети, тромбофлебити);
  • поједина реуматска обољења - нарочито код особа са оштећеним срцем и крвним судовима: дегенеративни и ванзглобни реуматизам, гонартозе, спондилоартрозе и сл.
  • поједина обољења органа за варење - изазване пренадраженошћу вегетативног нервног система: спазам једњака, гастралгије, колон иритабилни (пренадраженост дебелог црева), спастицни колон (сужење дебелог црева) итд.[9]

Богутовачка бања поред лечилишних, пружа и изванредне услове за активан одмор и рекреацију: планинарење, шетње, припреме спортиста, излете, ђачке екскурзије, лов, а постоји могућност спортског риболова на реци Лопатници и остале услуге забавно-туристичког карактера.

Културно историјски споменици у околини[уреди | уреди извор]

Овде се налазе Запис крст у Корићанцима и Запис липа у Корићанцима.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису из 2002. било је 547 становника (према попису из 1991. било је 687 становника). У насељу Богутовац живи 452 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,9 година (44,2 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 209 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,62.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[10]
Година Становника
1948. 975
1953. 1.084
1961. 1.159
1971. 1.006
1981. 891
1991. 687 678
2002. 547 559
Етнички састав према попису из 2002.[11]
Срби
  
537 98,17%
Црногорци
  
3 0,54%
Македонци
  
1 0,18%
непознато
  
4 0,73%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ТО Србије/Богутовачка бања”. Архивирано из оригинала 01. 07. 2014. г. Приступљено 09. 07. 2014. 
  2. ^ Павловић, Радослав Д. (1987). „О називима насеља у општини Краљево”. Наша прошлост. 2: 126. 
  3. ^ Корићанац, Драгољуб (1988). „Богутовац: генеза и просторни развој насеља”. Наша прошлост. 3: 59; 65—66; 68. 
  4. ^ Корићанац, Драгољуб (1989). „Богутовац (становништво и привреда од XIII - XIX века)”. Наша прошлост. 4: 123—126. 
  5. ^ Корићанац, Драгољуб (1989). „Богутовац (становништво и привреда од XIII - XIX века)”. Наша прошлост. 4: 127; 130—131. 
  6. ^ „Богутовачка Бања”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 09. 07. 2014. 
  7. ^ „МБ Бање/Богутовачка бања”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 09. 07. 2014. 
  8. ^ Корићанац, Драгољуб (1989). „Богутовац (становништво и привреда од XIII - XIX века)”. Наша прошлост. 4: 123. 
  9. ^ „Богутовачка бања”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 09. 07. 2014. 
  10. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  11. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  12. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]